Svaki deseti uređaj za merenje električne energije u našoj zemlji ima važeći žig. Loši strujomeri pokazuju i veću i manju potrošnju. EPS tvrdi da kupci nisu oštećeni.
Ista kontrola Direkcije pre dve godine pokazala je nešto "bolje rezultate" - brojila za koje se ne zna da li očitavaju manje ili više kilovata od potrošenih ima 1,8 miliona domova. Svako drugo domaćinstvo, prema tome, ne dobija tačne račune. U Nacionalnoj organizaciji potrošača tvrde da je čak 200.000 građana zatražilo da im se proveri ispravnost brojila, jer sumnjaju da im računi ne odgovaraju potrošnji.
U "Elektroprivredi Srbije" uveravaju da kupci električne energije nisu oštećeni, jer čak i ako brojilo nije ispravno rad mehanizma se usporava i brojilo očitava manju potrošnju. U Direkciji za mere i dragocene metale, međutim, kažu da nije baš tako, jer neispravni merači ne mogu da očitavaju tačnu potrošnju struje. Tako se na računu može pojaviti manje, ali i više kilovata od "izgorelih".
"Upotrebom brojila kojima je prestala važnost državnog žiga, mogu biti oštećeni i građani i EPS. Prema Zakonu o metrologiji, brojilo čiji je žig prestao da važi, ne sme da se upotrebljava. Dakle, na osnovu takvog brojila ne može se praviti obračun utrošene električne energije, jer oni ne mogu davati pouzdane rezultate merenja. Prilikom metrološkog nadzora tokom prošle godine, inače, uočeno je da su neka brojila poslednji put overavana 1983", kaže Lucija Dujović, pomoćnik direktora Direkcije
Beograđanin Darko Šuković ističe da se osam godina borio da dokaže da njegovo brojilo nije ispravno i da uvećava potrošnju. Kaže da je promenio i platio novi merač, koji je potvrdio njegove sumnje:
" Sa novim brojačem meni je potrošnja dva do tri puta manja nego ranije. Suština svih problema je da u Srbiji imamo brojila stara u proseku 20 godina, da pola njih nije ispravno. Prodavac na pijaci mora da baždari svoj kantar na dve godine, ako to ne uradi plaća kaznu. Za nebaždarena brojila niko nikada nije odgovarao. Ne mogu da se dogovore kome bi dali taj posao, ne mogu da se usaglase ko će uzeti veći deo kolača. Možda su i uvideli da im se ovako više isplati. Da su uzeli samo jedan evro po neispravnom brojilu, proteklih pet godina "zarada" im je bar stotinu miliona evra na 1,8 miliona neispravnih brojila", kaže Šuković.
Kupci koji sumnjaju u ispravnost brojila mogu da se obrate Direkciji za mere i dragocene metale, koja je jedina nadležna da utvrdi tačnost rada mernog uređaja, kažu u EPS. Ako se brojilo menja zbog konstatovane neispravnosti, zamena je trošak vlasnika brojila, a to su distribucije, i oni su po Zakonu obavezni da ih održavaju. Jedina situacija u kojoj kupac nešto plaća je kada se na njegov zahtev menja brojilo zbog sumnje da je isto neispravno, a laboratorijskom analizom se utvrdi da je brojilo ispravno, navode u EPS-u, prenose "Novosti".
