Evo još jednog primera da su dobre ideje garancija za pokretanje dobrog posla. Tijana Jovanović - Petrović iz Beograda odlučila se za koncept "uradi sam" i pravi igračke od prirodnih materijala.
Voće i povrće iz radionice "koba yagi" kupuje sve više ljudi preko neta.
Tijana je majka dvoiopogodišnjeg dečaka iz Beograda i kao i mnoge žene koje je MONDO kontaktirao, a koje su pokrenule sopstveni posao, i za nju je ključan trenutak da se upusti u tu avanturu bilo rođenje deteta.
"Prelomna tačka bilo je porodiljsko. Kada dobiješ dete, dobiješ energiju koji nisi znao da imaš i potreba da preuzmeš stvari u svoje ruke, da formiraš posao po svojim merilima, da uradiš nešto dobro", priča Tijana.
Po obrazovanju komunikolog - istoričar umetnosti, po završetku studija bavila se raznim drugim stvarima - okušala se u poslu TV producenta i scenariste u porodičnoj firmi koju je osnovao njen suprug reditelj, a bila je i novinar u više beogradskih redakcija.
Po rođenju sina, Tijana je shvatila da želi nešto više i za sebe i za svoje dete.
Dodatni motiv bila joj je činjenica koju je brzo otkrila - da većina igračaka na domaćem tržištu (uglavnom poreklom iz Kine) nemaju nikakvu edukativni i razvojni uticaj na dete.
Takođe je videla da veliki broj roditelja provodi sve manje vremena u igri s decom, da su igraonice pune klinaca, da su roditelji od njih odvojeni...
Kroz glavu su joj se stalno motale slike iz Barselone.
Baš tamo je videla da su prodavnice pune "uradi sam" proizvoda - u lepim paketićima bili su zapakovani kompleti za igru s decom, ali i oni za odrasle - kutija sa iglama za heklanje, vuna i uputstvo kako da sam sebi napraviš džemper, na primer.
SRPSKA PRIČA O IGRAČKAMA
Odlučila je da pokuša nešto slično i odlučila je da uđe u "priču o igračkama".
"Pitate se otkud ja sa lutkama...Pa, još dok sam studirala išla sam u školu starih zanata, ikonopisa, učila sam tehnike (livenja metala, izrade tkanih predmeta i predmeta od vune)... ali to je bio samo hobi. Šivenje je moja porodična tradicija - moja majka se tim bavila. Uvek mi je bilo blisko, pravila sam razne stvari za sebe. Želja mi je bila da posao u koji se upuštam ima veze sa starim zanatima ali da ima savremeni dizajn i funkcionalnost", priča Tijana.
Mali dizajn studio "Himera" koji proizvodi igračke "koba yagi" otvoren je u junu prošle godine, a u avgustu je počeo da radi. Pored Tijane, koja je idejni tvorac i dizajnira sve igračke, važnu ulogu ima i dizajnerka ambalaže Tamara Švonja, koja je inače po struci arhitekta, a za njega rade još dve mlade, razvedene majke. Radionica je u Tijaninom stanu, a žene koje šiju po njenim idejama su do sada radile kod kuće.
Pošto se posao zahuktava i sve je više zahteva kupaca, Tijana je odlučila da uozbilji priču, kupuje nove mašine, a radnice će uskoro dolaziti na posao u radionicu.
KLJUČ ZA IGRU - TATA ILI MAMA
Same igračke su osmišljene tako da se u kutiji dobije uzorak igračke, materijal od kog se ona pravi u upustvo za izradu.
Namenjene su deci od pet do 13 godina starosti, a ključno u igranju je – da dok se igraš, shvatiš da je igra stvaranje, a ne samo potrošnja i da sam možeš da napraviš razne stvari, od igračaka, do nekih upotrebnih predmeta. Važno je i prisustvo roditelja, naročito za uzrast od pet do osam godina, pošto tata i mama moraju da pripomognu u prvim pokretima makazama i iglom...
"Ideja je bila da sve imaš na jednom mestu...to nije klasična igračka već više radionica", kaže Tijana.
Cene se kreću od 600 dinara do 1.350, a još 200 treba izdvojiti za troškove kupovine preko interneta.
"Prave se veći i manji paketići - u većini su tri stvari - jedna već napravljena igračka i dva kompleta 'uradi sam', materijal za izradu, pribor za šivenje, vatelin, šablon i detaljno uputstvo koje je napravljeno tako da dete od pet godina može da sve izvede. U pitanju su jednostavni bodovi", objašnjava Tijana.
Prve setove koje je napravila bila je "koba yagi" hrana - voće, povrće, a trenutno najpopularniju su setovi koji sadrže slatkiše - sladoled, jagode, pecivo. Deci se dopadaju i kocke životinjice - "jednu dobiješ da vidiš kako izgleda i drugu da sam napraviš".
Materijal od kog se prave igračke - vuneni filc zgodan je za petogodišnjake, velika je paleta boja, nema resanja, lak je za šivenje i lepljenje. Deca se oprobavaju u konstrukciji osnovnih oblika i osnovnim principima modelarstva.
"Planiramo da radimo i drugačije stvari koje će biti više upotrebne, za dečake pogotovo, biće to stare igarčke na nov način - loptice za žongliranje, klikeri i još neke stare igre", kaže Tijana.
KAKO JE POKRENULA POSAO
Ona ne krije da je u poslu, kao i sve koji su se danas odvažili da pokrenu bilo kakav posao, prate brojni problemi, ali je svesna toga da je za uspeh potrebno bar dve do tri godine ulaganja i rada "na nuli".
"Postoje brojni problemi u finansiranju. Sama sam uložila sredstva u pokretanje firme, mašine, ambalažu dizajn, nabavku sirovina. Na početku sam od ušteđevine uložila 3.800 evra, a sada konkurišem za kredit po povoljnim uslovima od 5.000 evra. Sve u svemu neophodno je oko 10.000 evra da nešto uradiš", priča Tijana.
Ona nije sedela skrštenih ruku, čekajući da joj novac padne s neba, već je prethodnih par meseci napravila brojne kontakte - išla je na obuke Udruženja poslovnih žena Srbije, sarađivala je s Forumom mladih sa invaliditetom, u organizaciji "Smart kolektiva" završila je obuku Biznis mladih Srbije u decembru.
Na toj obuci otvorena joj je mogućnost da konkuriše za sredstva za kredit Erste banke po povoljnim uslovima.
Pored problema sa novcem, u proizvodnji se suočava i sa nevoljama pri nabavci repromaterijala.
"Ovde tekstilna industrija ne funkcioniše - sem pamuka u Arilju ne znam da se neko bavi dizajnom i proizvodnjom materijala. Zbog toga se vuneni filc od kog se prave igračke uvozi, pa su tu i problemi i peripetije dok on stigne, pa carine...", jada se Tijana.
"Ipak osećam se dobro da to radim, crtam, pravim...A što se tiče isplativosti, stavila sam to na drugu stranu - cilj mi je da napravim nešto kvalitetno", ističe ona.
INTERNET - GLAVNA PRODAVNICA
Od posla još ne može da se izdražava jer je na početku, ali potražnja za igračkama obećava.
"Napravila sam i saradnju sa jednom izdavačkom kućom - oni će raditi knjižicu, a ja igračku i to će se zajedno prodavati. Prodaja preko sajta dobro funkcioniše, bolje nego preko maloprodaja, ali igračaka ima i u radnjama – Vonabe end Toj, Beoizlog, Le Pti, Minisiti, Supermarket, Planeta Shop ", kaže ona.
"Fokusirala sam se na internet prodaju i radim na web platformi, sajtu, blogu, tutorijalima...", navodi Tijana.
Ona paraleleno drži i radionice, tokom prošle godine napravila je saradnju sa Minisitijem, Igraonicom Koko, Mikserom, a ove godine planira da nastavi te saradnje, ali i da ih proširi na dečije kulturne centre i druge igraonice.
Taj rad na terenu joj je ulio dodatnu snagu jer, kako kaže, deca, za razliku od roditelja koji su često skeptični prema njenim proizvodima jer se od njih traži neki dodatni angažman, uživaju u kreiranju igračaka.
Pored toga, na radionicama je uvidela da čak i deca sa osam godina ne znaju da drže makaze i seku, da im motorika nije razvijena jer većinu vremena provode ispred televizora i komjutera.
"Planiram da se mnogo više posvetimo kreiranju i održavanju inkluzivnih radionica za decu i roditelje, tako da smo među saradnike uključili i jednu psihološkinju i defektologa sa kojima ćemo raditi i na nekim budućim konceptima igračaka", rekla je Tijana.
