Protesti građana, nezadovljnih životnim standardom i ponašanjem političkih elita, održani su i u ponedeljak u nekoliko gradova Federacije BIH. Nove proteste demonstranti najavili za sutra.
Međutim, Nikšić je kazao da neće podneti ostavku, odnosno da će odstupiti s funkcije ako na njegovo mesto dođe neko bolji od njega i da neće dozvoliti bezvlašće.
Građani Sarajeva poručili su da će premijer i Vlada Federacije BiH biti odgovorni za ono što će se desiti ako večeras ne podnesu ostavke.
Uhapšeni zbog molotovljevog koktela Pripadnici policije Kantona Sarajevo uhapsili su pet osoba iz Visokog koja su tokom demonstracija u Sarajevu bacila molotovljev koktel. Oni su na raskrsnici ulica Maršala Tita i Hamze Hume, tokom demonstracija, bacili flašu sa zapaljivom tečnošću, koja se zapalila, objavio je portal Klix.ba.
Federalni mediji izveštavaju da se na sarajevskim ulicama i dalje nalazi jedna grupa demonstranata, koji su obećali da će tu i ostati dok ne budu ispunjeni njihovi zahtevi.
Protesti u Sarajevu protekli su uglavnom mirno, uz veliko prisustvo specijalnih policijskih snaga, ali je u večernjim satima bačena eksplozivna naprava ispred sale "Skenderija". Nema povređenih, a pričinjena je materijalna šteta, potvrdila policija u Sarajevu.
Sarajlije su tokom dana protestovale uz zvuke truba i pištaljki, i skandiranje "lopovi, lopovi". Veći deo njih razišao posle pregovora sa predstavnicima federalne Vlade.
Najmanje 500 demonstanata, koji su bili okupljeni preko puta zgrade Predsedništva BiH u Sarajevu, izašli su na Ulicu maršala Tita, gde gde su blokirali prolazak automobila.
Neki od demonstranata u Sarajevu nosili su ratne zastave Armije BiH.
Tokom današnjih demonstracija u Sarajevu došlo je i do još nekoliko odvojenih incidenata kada su se u okupljenu masu zaletela tri automobila, a dvoje učesnika protesta je lakše povređeno.
Dva vozila bez registarskih tablica prošla su kroz masu, pa su demonstranti postavili žardinjere kako bi onemogućili prolaz vozila. Policija ta vozila nije zaustavljala, objavio je "Dnevni avaz".
Kasnije je ispred zgrade Vlade FBiH došlo do sličnog incidenta, kada je crveni "hamer", ovog puta sa tablicama, velikom brzinom projurio kroz grupu demonstranata i pritom udario dvojicu.
Očevici navode kako su povređeni zatražili pomoć službe Hitne pomoći, a da je policija krenula u poteru za automobilom, koje je otišlo u pravcu Vogošće.
Policija koja obezbeđuje zgradu Vlade nije intervenisala, ali ga je zaustavila na blokadi, bez dužeg zadržavanja.
Vozač je za list negirao da je udario demonstrante i kazao da je samo "pokušao da prođe ulicom, ali su ga demonstranti napali i počeli da mu razbijaju automobil".
Policija je danas u Mostaru zabranila okupljanje građana ali je skup njih oko hiljadu ipak održan.
Na skupovima širom Federacije traže se i ostavke kantonalnih i federalne vlade.
Ostavke su dosad podnela četiri kantonalnan premijera, načelnik policije u Mostaru i Direktor direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH Himzo Selimović.
Sa svoje pozicije je odstupio i Hamdija Lipovača, premijer Unsko-sanskog kantona za koga se ovih dana spekulisalo da je sa porodicom pobegao u Hrvatsku.
Prethodno ostavke su podneli premijeri Tuzlansko kantona Sead Čaušević, Zeničko-dobojskog Muniba Husejnagić I Kantona Sarajevo Sud Zeljković.
Bošnjački član Predsedništva BIH i zamenik predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović nije spreman da podnese ostavku, dok je njegov kolega koji zastupa Hrvate u tročlanom predsedništvu Željko Komšić tvrdi da bi ostavku podneo i da bi za njega to bilo veliko olakšanje.
U očekivanju novih protesta funkcioneri i svi zaposleni u Predsedništvu BiH oko podneva su napustili zgradu u centru prestonice. Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i bošnjački član Bakir Izetbegović su u jutarnjih satima došli u svoje kancelarije, ali su na preporuku Direktorata za koordinaciju policijskih tela napustili zdanje uoči najavljenog okupljanja demonstranata. U zgradu su poslati pripadnici interventne policije kako bi je štitili od mogućih novih upada. Evakuisani su i predsednik Federacije BiH Živko Budimir, dok se srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović nije pojavio na poslu.
Nekoliko stotina Zeničana okupilo se u ponedeljak i na ulici ispred Vlade Zeničko-dobojskog kantona, a kantonalni premijer Munib Husejnagić, kako je i obećao u petak demonstrantima koji su demolirali zgradu Vlade i Skupštine, podneo je i pisanu ostavku, a to su učinili i ostali članovi vlade.
I građani Tuzle su protestovali ispred zgrade kantonalne Vlade, a uglavnom je reč o mlađim osobama. Kako je objavio Dnevni avaz, nosili su transparente među kojima i sa natpisom "Jedna država, jedna ljubav".
Kolegijum Skupštine Tuzlanskog kantona saopštio je da permanentno zaseda radi nalaženja rešenja za novonastalu situaciju a sastao se i sa predstavnicima Koordinacije boračkih saveza i organizacija, koja je podržala opravdane zahteve demonstranata ali je apelovala na suzdržavanje od rušilačkih akcija.
U Livnu su protestanti saopštili da traže ostavku livanjskog načelnika i kompletne Vlade Kantona 10, a istakli su i socijalne i ekonomske zahteve.
Protesti su danas održani i u Goraždu, Cazinu, Bugojnu i drugim mestima FBiH.
Protesti u Federaciji započeli su pre nekoliko dana u Tuzli iz, kako se tvrdi, čisto socijalno-ekonomskih razloga, a već sutradan oni su se pretvorili u rušilačke demonstracije u tom gradu, ali I u Bihaću, Mostaru I Sarajevu gde su gorele zgrade lokalnih, federalnih intitucija, pa I Predsedištva BiH.
O uzroku demonstracija različito se govori i među najuticajnijim političkim liderima Federacije BiH I države BiH, pa tako jedni misle da je reč o siromašnim građanima kojima je "dogorelo do nokata", dok drugi tvrde da je reč o klasičnom pokušaju državnom udara.
Pojedine stranke, poput SDP-a I SDA, sada se zalažu za hitno raspisivanje vanrednih izbora. Inače, redovni parlamentarni izbori u BiH planirani su za oktobar ove godine.
Događanja u Federaciji BIiH poslednjih dana biće tema I današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu.
Inače, gradovi, u kojima su ovih dana organizovani žestoki protesti građana, su u Federaciji BiH, koja se prema Dejtonskom sporazumu prostire na 51 odsto teritorije BiH i u kojoj živi većinsko bošnjačko i hrvatsko stanovništvo.
Federacija BiH nastala je Vašingtonskim sporazumom koji su 18. Marta 1994. Godine koji su potpisali predstavnici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i njime je okončan rat između bošnjačkog i hrvatskoj stanovništva na tom delu teritorije.
Tim sporazumom Federacja je podeljena na 10 kantona i oni se smatraju federalnim jedinicama u ovkiru tog entiteta I imaju visok stepen autonomije.
Kantoni, naime, imaju svoje skupštine I vlade, koje pak imaju nadležnosti nad obrazovanjem, zdravstvom, kulturom, policijom i drugim oblastima vezanim za civilnu upravu.
Oko hiljadu demonstranata protestovalo je ispred zgrade Vlade Distrikta Brčko, tražeći ostavku gradonačelnika i njegovog kabineta. Protesti su završeni. Na sastanku gradonačelnika Brčkog Ante Domića i predsednika Skupštine distrikta Đorđe Kojića sa predstavnicima demonstranata dogovoreno je da u sredu, 12. februara, lokalni parlament raspravlja o aktuelnom stanju u Brčkom u svetlu mirnih protesta i zahteva koje je dostavila neformalna grupa građana.
Poslednji nivo političke i administrativne podele u Bosni I Hercegovini, odnosno Federaciji BiH i Reupublici Srpskoj su opštine i gradovi, koji opet imaju svoje lokalne samouprave, a ponegde su to I mesne zajednice.
Republika Srpska je jedinstvena i zauzima 49 odsto teritorije sa preko 60 opština.
BiH čini i Brčko distrikt koji je ustanovljen 2000. godine i ne pripada nijednom od dva entieta.
Federacija BiH I Republika Srpska imaju visok stepen autonomsnosti. Imaju svoje predsednike, skupštine, vlade i policiju. Imaju potpunu nadležnost nad svojim teritorijama i ovlašćenja nad državnom imovinom.
Nadležnosti države BiH su u oblasti spoljne politike, odbrane zemlje, nadizranje granica, spoljna trgovina.
Najviši državni organi su tročlano Predsedništvo BiH i Savet ministara, odnosno državna vlada na čijem čelu se nalaze predsedavajući koji se na tim pozicijama periodičcno rotiraju, a dolaze iz reda bošnjačkog, srpskog ili hrvatskog naroda.
