Stefan Stojanović našao je posao iz snova. Bavi se fotografijom koju voli, ali negde na Karibima.
Kako kaže, na oglas za ovaj posao naleteo je na internetu.
"Fotografe je tražila agencija iz Majamija, koju drži naš čovek koji se ovim poslom bavi već 15 godina. On regrutuje fotografe za kruzere najboljih američkih brodskih kompanija kao što su Royal, Carribian, Azamara, Disney... Konkretno, ja radim na brodu kompanije Royal Carribian, a Image photo mi je poslodavac", objašnjava Stefan za MONDO.
Ipak, kako kaže, nije dobio posao samo što se javio na oglas. Pripreme su trajale osam meseci, a bilo je potrebno i neko predznanje.
"Osim engleskog morate znati makar još jedan jezik - španski, francuski ili italijanski, jer su gosti na brodu, osim Amerikanaca koji dominiraju, uglavnom iz tih govornih područja", objašnjava Stefan.
Kako kaže, konkurencija je bila jaka, jer se na oglas javilo njih 200, a posle osam meseci priprema u igri je ostalo njih 16.
"Od nas 16 ugovore je potpisalo nas osmoro", kaže Stefan i dodaje da se treninzi uglavnom sastoje u vežbanju komunikacije i improvizaciji raznih situacija u kojima možete da se nađete sa "mušterijama" na brodu. Proverava se kakav će biti vaš odnos prema gostima, ali i prema kolegama.
"Naravno, imali smo obuku i treninge iz fotografije – od osnova fotografije do vežbanja slikanja poziranja u studiju. Meni je ipak najzanimljivije bilo to što se većina prijavljenih nikada nije bavila fotografijom, a još fascinantnije je to što su oni i bolje prolazili od onih koji su se profesionalno ili poluprofesionalno ranije bavili fotografijom ", kaže Stefan.
Zanimljivo je da u celoj ovoj obuci, troškova nema, dok ne potpišete ugovor.
"Nema nikakvog avansa, nikakvih uplata. Kada ti gospođa iz Majamija konačno kaže preko Skypa da si dobio ugovor, onda se tek radi kompletan lekarski pregled", kaže Stefan i savetuje da se na pregled ide u Novi Sad jer je tamo jeftinije, nego u Beogradu.
"Tu su i troškovi za američku vizu, što je oko 150 evra. Neophodno je i da imate neku odeću koja ulazi u sastav uniforme – tri-četiri bele košulje, crne cipele, pantalone...", objašnjava ovaj svetski putnik.
Kada je sve to nabavio, mogao je na put. Kako kaže, za prvi ugovor firma (Image) plaća povratnu avionsku kartu dok kasnije sam plaćaš dolaznu kartu, a povratna ti je plaćena.
"Iz Beograda sam krenuo oko sedam ujutru, a u Majami sam preko Frankfurta stigao sutradan oko 16 popodne. Imao sam detaljno uputstvo gde sam smešten. Hotel 'La Quinta', na samoj obali. Uhvatio sam taxi na aerodromu, "Super shuttle", taj je najjeftiniji, što sam prethodno proverio na netu. Koštao je oko 30 dolara. U hotelu sam imao plaćeno noćenje sa doručkom", kaže Stefan.
"Šta da kažem, napustio sam Beograd sa oko 200 dolara u džepu, popio Starbaks kafu u Majamiju, pojeo hotdog, i vratio se u hotel da spavam. Sutra ujutru oko osam sati sam pozvao taxi da me odvede do luke gde sam se ukrcao na moj brod..."
Na brodu je, kaže dobio uniformu, koju će mu potom naplatiti:
"Za uniformu vam se od plate odbija 400 dolara, ali ne odjednom, već po 20 dolara nedeljno. Ukoliko nemate svoj foto aparat, a radi se sa Nikonom D90 ili Nikonom D300, dobićete ga, ali će vam i to biti parcijalno naplaćeno, a košta 800 dolara", objašnjava Stefan i dodaje da je najveća verovatnoća da se na brod ukrcate u Majamiju, jer je to glavna luka za kruzere koje krstare po Karibima.
Brod ima dva kruza - istočni i zapadni. Oba traju sedam dana i u tom periodu posete se po tri destinacije.
Istočni kruz je: Majami-Nassau(Bahami) - dan na moru-St.Thomas (Devičanska ostrva)-St.Maarten (norveško-francuska teritorija) -dva dana na moru-i povratak u Majami. Osmog dana dolazi nova tura gostiju i odmah počinje Zapadni kruz: Majami- dan na moru- Labadee (Haiti) – Falmouth (Jamjka)- dan na moru-Cozumel(Meksiko)- dan na moru.
"Brod na kome radim zove se "Allure of the Seas" i najveći je u floti. Prima 6.000 gostiju i ima više od 2.000 članova posade. Ostali brodovi su manji, za oko dve do tri hiljade gostiju i sa po oko 1.000 zaposlenih", objašnjava Stefan.
Naravno, na brodu koliki je njegov ima posla razne "fele", ali je svaki posao i različito plaćen.
"Ima jako puno odeljenja. Osim mog tu su: spa centar, sport, fitnes, restorani, kafići, prodavnice,odel koji organizuje ekskurzije, odeljenje za decu i omladinu, odeljenje za stare, kazino, doktori, zubari, recepcija...to je ogroman hotel na vodi, tako da realno svako može da nađe nešto što bi mogao da radi."
Stefan objašnjava da je veliki broj onih koji prvi ugovor odrade kao fotografi, pa se na drugi ugovor vrate kao prodavci ili sport "staf".
Objašnjava da je posao fotografa za početak dobar jer je u kontaktu sa svim zaposlenima pa može na drugim odeljenjima da traži nove poslove.
"Što se tiče plate, za fotografe je prosek oko 400 dolara nedeljno, u zavisnosti od ostvarenog profita od jednog kruza.
Kruz traje nedelju dana. Na kraju svakog putovanja sve se "restartuje", ukrcava se novih 6.000 ljudi i kreće novi ciklus", kaže Stefan.
Ipak, nema puno odmora.
"Radi se minimum sedam dana, u proseku između osam i 10 sati dnevno, i to podeljeno. Npr. od 7 do 10 ujutru, pa pauza od 3-4 sata, pa od 14 do 16, pa opet pauza, pa od 21 do24. Što se tiče slobodnih dana, njih moraš da 'zaradiš,' juriš takozvane 'targete'. Ako "fotkaš" 10 događaja nedeljno imaš određen broj fotki koji moraš da ispucaš, pa ako odradiš 100 odsto dobijaš pet potpisa, za 90 odsto dobiješ četiri potpisa itd. Kad skupiš određeni broj potpisa dobiješ slobodan dan", objašnjava sistem bodovanja i dodaje da se uz malo truda dobija slobodan dan svake druge-treće nedelje.
Od "targeta" kaže, zavisi i brzina napredovanja u kompaniji. Ko ne postiže rezultate može da dobije otkaz ili završi na manjem brod, što znači i mnogo manje para.
Zna se u koliko sati brod kreće u svakoj luci, tako da ukoliko neko od zaposlenih zakasni, brod odlazi bez njega i u tom slučaju moraš da se javiš na brod da si zakasnio, i onda čekaš u tom mestu da dođe neki drugi brod da te pokupi i vrati u Majami. Za to vreme ti je organizovan smeštaj, za koji će kasnije da ti odbiju od plate. Sledi ti i upozorenje od kapetana, a možda i otkaz, objašnjava Stefan.
"Ipak je to čist kapitalizam. Ako si spreman da zaradiš neku kintu, nema nekog velikog prijateljstva, konkurencija je velika, jednostavno, moraš da se boriš za sebe. Ipak, staviš u džep 400 dolara nedeljno, a u Srbiji mnogi rade za 200 evra mesečno."
On dodaje da konobari imaju nešto manju fiksnu platu, ali dobro zarade na bakšišu.
"Kuvari su dobro plaćeni, a kazino je najplaćeniji, tu može da se zaradi do 3.000 dolara nedeljno."
Sportsko odeljenje je dosta fleksibilno, a tu valja uložiti dosta truda za dobru zaradu, a može da se inkasira od 500 do 1.000 dolara nedeljno. Deo novca deli tim, a ostalo je na individualnom nivou.
"Naravno, ovo su zarade na ovom brodu, na manjim brodovima, su plate znatno niže", kaže Stefan i dodaje da to zna jer je i dalje u kontaktu sa ljudima sa treninga koji nisu bili njegove sreće da završe na ovolikom brodu.
Kaže da je i konkurencija jaka, a veliki broj zaposlenih dolazi iz naših krajeva.
"Na brodu ima 26 fotografa, a nas osmorica smo iz Srbije. Među zaposlenima dominiraju: Filipinci, Bugari, Makedonci, Amerikanci, Englezi, Indijci, Brazilci, Kolumbijci, Peruanci, Južnoafrikanci, Kinezi... ma ima ljudi iz celog sveta", kaže Stefan i dodaje da je veliki broj Hrvata koji rade na plovidbi i održavanju broda i uglavnom su završili pomorske škole.
Prednost fotografa je u tome što ukoliko ne fotkaš iskrcavanje imaš slobodno, tako da možeš da izađeš na obalu i vratiš se na brod tek uveče. Sobari, kelneri, kuvari... već nisu te sreće, kaže Stefan.
Najveće neprijatnosti u ovom poslu mogu da vam prirede razmaženi gosti, kaže on.
"Koliko god da se trudiš da budeš tolerantan, nekih ljudi jednostavno ne popuštaju i onda možeš da dospeš u nezgodnu situaciju i dobiješ opomenu ukoliko se taj gost požali na tebe. A ako imaš više od tri opomene, možeš da dobiješ otkaz", kaže Stefan.
Šušljivi gosti su najgori - u jednom danu može da se desi da te isti gost u jednom trenutku izgrli i izljubi, a u sledećem optuži za rasizam ili već neku vrstu diskriminacije, jada se on.
A brod – to je pravi grad. Samo glavni restoran obuhvata tri nivoau, atu su i: kafići, picerije, svako veče muzika uživo, pozorište, bioskop, otvoreno šetalište u zadnjem delu broda, traka za džoging oko celog kruzera...
"Na bordu je i mini Central park sa pravim drvećem, travom cvećem...O bazenima, đakuzijima i specijalnom bazenima za surfovanje da ne govorim. Tu je "rock climbing" za penjanje po stenama", priča Stefan i dodaje da samo upoznavanje broda koji se prostire na 20 spratova traje danima.
