Šefovi severnokorejskih bezbednosnih službi, pa čak i vrhovni lider Kim Džong-un lično, treba da se suoče sa međunarodnom pravdom.
Njima treba suditi zbog toga što su naložili sistematsku torturu, izgladnjivanje i masovna ubistva na granici genocida, saopštila je danas Istražna komisija UN.
Istražitelji su Kimu u pismu poručili da savetuju UN da slučaj Severne Koreje prepuste Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) kako bi krivci "možda i vi lično" odgovarali za počinjena krivična dela.
Severna Koreja je odgovorila da "kategorički i u potpunosti" odbacuje izveštaj istražitelja koji je nazvala "proizovdom politizacije ljudskih prava koju vrše EU i Japan u savezništvu sa američkom neprijateljskom politikom", prenosi Rojters.
Istražitelji su, takođe, rekli Kimovom glavnom savezniku, Kini, da "možda pomaže i podstiče zločine protiv čovečnosti" time što šalje imigrante i odbegle nazad u Severnu Koreju gde trpe torturu i pogubljenje, što su kineski zvaničnici negirali.
Majkl Kirbi, predsednik nezavisne Istražne komisije, izjavio je za Rojters da zločini koje je tim stručnjaka katalogizovao u izveštaju od 372 strane, podsećaju na zločine koje su nacisti počinili za vreme Drugog svetskog rata.
U izveštaju nezavisnih istražitelja navode se zlocini kao što su ubistva, mučenja, silovanja, otmice, porobljavanje, izgladnjivanje i egzekucije, navodi Rojters.
"Ozbiljnost, razmere i priroda ovih zločina nemaju paralele nigde u savremenom svetu", rekao je Kirbi.
To je zaključak proistekao iz istrage koja je trajala godinu dana. Njome su obuhvaćenja svedočenja onih koji su uspeli da pobegnu, uključujući bivše čuvare u političkim logorima, na saslušanjima u Južnoj Koreji, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD.
SAD su saopštile da novi izveštaj UN "jasno i nedvosmisleno dokumentuje brutalnu realnost" kršenja ljudskih prava u Severnoj Koreji.
Vašington pozdravlja i podržava izveštaj "koji pruža snažan dokaz o rasrpostranjenom, sistematskom i teškom kršenju ljudskih prava" koje vrši severnokorejski režim, izjavila je zamenica portparola Stejt departmenta Mari Harf, preneo je AFP.
