Sa glumcem smo razgovarali povodom filma koji uskoro stiže u domaće bioskope "Čefuri raus" za koji je osvojio nagradu za najboljeg glumca na festivalu u Nemačkoj. Intervju smo počeli pitanjima o ulozi Radovana i nagradi koju je osvojio, a on nas je iznenadio još jednim priznanjem koje mu je dodeljeno tek pre tri dana...

"Zadnja nagrada koju sam osvojio je Gran pri za najboljeg glumca u jugoistočnoj Evropi u 2013. godini na filmskom festivalu SEE u Parizu. To je nagrada za ulogu, ne film, tako da je neko 'tamo' seo, pogledao 'Odumiranje', 'Smrt čoveka na Balkanu', 'Čefuri raus' i pomislio da je zaslužujem", rekao je Emir MONDU.

Glumca smo upitali da li je jedan od onih koji kažu "nagrade nisu važne, bitan je aplauz publike", a on je rekao: "To su sve demagozi".

"Krleža je jednom rekao uzmi nagradu i stavi je iza leđa, a  ja da vam kažem lažu svi oni koji kažu da nagrada ne godi. Ona donosi satisfakciju, govori da to što si uradio vredi. One ne treba da budu opterećujuće i da budu razlog tvog stvaranja, da misliš samo na nagradu. Ja sam osvojio 40 nagrada do sada, među njima se nalazi i jedna iz Rusije, nekonvencionalni Oskar, a sada i priznanje za najboljeg glumca u Evropi. Kome ne prija da leti za Pariz i uzme nagradu?! Ipak, ja sam jedan od onih koji je uspeo da suzbije ego".

I jeste. Raspoložen, nasmejan i prijatan, glumac je svaki odgovor na postavljeno pitanje počinjao sa "dušo, vidi...", ili zaustavljao sebe na pola rečenice tek kako bi upitao novinara da ne priča brzo, govorio mu da "pozdravi raju"...

Prijatnog i sa razlogom nagrađenog glumca "ovi mlađi" znaju kao Safeta Pašića iz "Karaule", oni malo stariji iz "Audicije", pa smo ga pitali da li mu prija što kad se izgovori njegovo ime ljudi prvo pomisle na komične likove koje je igrao – Bogoljuba Šaulića, odnosno konobara iz Bosanskog grahova u filmu sa Lepom Brenom.

"Kako da ne prija! Najteži deo glumačkog posla je nasmejati ljude", kaže Hadžihafizbegović i dodaje da mu je jako drago što ljudi i danas "iz onih, kako se kaže dvd-teka", iznajmljuju "Audiciju".

"To je čitav dijapazon likova od Bogoljuba Šaulića do Pašića u 'Karauli', a opet, neki ljudi ne mogu da veruju da isti glumac igra Bogoljuba i junaka 'Odumiranja' i meni je velika satisfakcija što mogu da igram razne karaktere – od komičnih do dramskih likova"

Što se tiče "Audicije" ona je, kaže glumac, fenomen koji je zahvaljujući Raki Džokiću, menadžeru kojeg je insistirao da spomenemo kao jednog od najvećih i najboljih menadžera u Evropi, uspeo da proda 120.000 karata u Beogradu  i koji je doprineo tome da pre tri godine, kada su se glumci samo jednom okupili na 25-godišnjicu predstave, 30.000 ljudi pokušava da kupi 400 karata za predstavu!

Ono što možda mnogi ne znaju jeste to da je "prvo bila Audicija, pa tek onda Nadrealisti".

"Prvo je nastala 'Audicija' , a iz dramske strukture 'Audicije' je nastao pokret u Sarajevu koji je doprineo nastanku 'Nadrealista", rekao je Hadžihafizbegović, a onda dodao da bi ponovno pokretanje te priče, poput Neletove "Nadrealne televizije", bilo "pase".

"Ne bismo ponovo radili 'Audiciju'. To je kao kada bi Stojković opet igrao lopte, ta priča je završena".

Emir otkriva da ne postoji uloga koju je tokom svoje karijere odbio, a onda se pokajao, a kada bi morao da izabere ulogu koja ga najbolje opisuje, to bi bila uloga Ibra iz "Armina", oca koji vodi sina na audiciju za film i koji dobija ulogu, a onda saznaje da je bolestan i otkazuju mu učešće. "Film govori o odnosu oca i sina, očeve borbe za svoje dete, a momak iz filma je bio istih godina kao moj sin, tako da nisam mogao,a da se ne poistovetim sa ulogom".

Od njega nas u bioskopima uskoro očekuju premijere dva filma, planira snimanje još jednog filma sa Miloradom Momčilovićem, a mi smo morali da ga pitamo da je mogao da bira film  - domaći ili strani – u kom bi voleo da je igrao!

"Kultni film Serđa Leonea – 'Bilo jednom u Americi'! Da sam prošao kroz jedan kadar... ispod bruklinskog mosta i jeo 'košpe' rekao bih 'dosta'! Taj film je toliko univerzalan za sve ljude da sam neke scene bukvalno doživeo u svom detinjstvu".

Glumca smo, na kraju, u svetlu aktuelnih događaja u BiH, socijalnog bunta naroda, pitali da nam da svoj komentar događaja.

"Nije to veliko iznenađenje. BiH je kroz istoriju bila mesto kušnji i izazova. Od Sarajevskog atentata, do Drugog svetskog rata, a onda i agresije na Sarajevo...Ovaj socijalni bunt je opravdan, to je kloniranje mentalne matrice čoveka na svim geografijama koje su nekada bile SFRJ. Naravno, ja sam protiv paljenja, jer mislim da ne treba da sagore nečije lične stvari, ali sam svestan da vlast nije osetljiva na malog čoveka. Kao da živi u paralelnom svetu u svojim audijima sa rotacijama, skupim večerama sa sponzorušama...Odvojili su se od malog čoveka. Sarajevo je puklo, ali okoštala vlast se dobro zamislila. Ništa više neće biti isto kao pre protesta. Ono što želim da napomenem je činjenica da se iz svega ovoga, vrlo elegantno izvukla Međunarodna zajednica koja je i navukla narodu ludačku košulju koja se zove deset kantona, pet visokih predstavnika...U BiH bi se brže dogovorili da ih nema...", kaže glumac i dodaje da svoj deo odgovornosti snose i štampani i elektronski mediji...

"Svaka harmonizacija odnosa u BiH se poklopi sa nekom ružnom vešću. Recimo, kada se BiH plasirala na svetsko prvenstvo u Brazilu, nikome nije bila vest to što u banjalučkim kafićima ljudi navijaju i pevaju od radosti. Pa ti momci (fudbaleri) su više uradili na harmonizaciji odnosa nego politika u poslednjih 20 godina", žustro kaže Emir, a onda uz osmeh dodaje „mnogo sam se raspričao".

Raspričao se on ili ne, njega čeka uručenje Gran prija u Parizu krajem aprila, a sve nas njegov novi film "Čefuri raus" ili "Južnjaci marš" 27. februara.

I, da, za kraj, rajo, imate pozdrav!