Žene, a ne Romi, grupa su koja je najviše izložena diskriminaciji u Srbiji, osnovna je novina četvrtog istraživanja u organizaciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
U ranijim istraživanjima građani su uvek navodili Rome kao najdiskriminisaniju grupu, a sada njih čak 42 odsto smatraju da su to žene.
Na predstavljanju rezultata istraživanja rađenog uz podršku Programa UN za razvoj u Srbiji, istaknuto je da je diskriminacija u porastu, a zabrinjava i podatak što skoro 10 odsto građana ne zna da je diskriminacija zakonom zabranjena.
"Građani su svesni da je diskriminacija široko rasprostranjena", rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, ističući da je ova nepovoljna pojava najviše zastupljena u oblasti zapošljavanja, potom u zdravstvu i u obrazovanju.
Najviše su diskiminisane žene, potom Romi, pa osobe sa invaliditetom, siromašni, stari, pokazali su razultati istraživanja, rađenog krajem prošle godine na uzorku od 1.200 građana.
Oko 70 odsto smatra da je nasilje nad ženama mnogo ili prilično rašireno, da je malo rasprostanjeno kaže 11 odsto, a njih oko dva odsto navode da uopšte nije rašireno, pokazali su rezultati istraživanja o odnosu građana prema diskriminaciji u Srbiji.
Takođe, oko 65 odsto ispitanika kaže da je diskriminacija prilično ili mnogo zastupljena, a 12 procenata ističe da je " i ima i nema".
Među ispitanicima, njih 16 odsto je navelo da su lično bili diskriminisani. To je slično kao i prošle godine, ali manje nego 2010. kada je 20 do 25 procenata reklo da je doživelo neki oblik diskriminacije, rečeno je na skupu.
Takođe, svaki deseti ispitanik smatra da su deca najviše diskriminisana, a zabrinjava i činjenica što 67 odsto ispitanih navodi da se ne bi nikome obratilo za slučaj diskriminacije.
Tek svaki 10-ti bi se obratio policiji, zatim zaštitniku građana, pravosuđu, a čak 44 odsto kaže da ne zna kome da se obrati, nema poverenje (29 odsto), sramota ih je, boje se...
To da je u pitanju zastupljenost diskriminacije u medijima, 56 procenata kaže da je ova tema malo zastupljena, sedam procenata da uopste nije zastupljena, a 20 odsto misli da je dovoljno prisutna.
Alarmantno je što građani i dalje misle da državne institucije najviše diskriminišu, posebno izvršna vlast, koja je i najodgovornija za promenu ovakvog stanja, ukazano je na skupu.
Etnička distanca je, kako je rečeno, najveća prema Albancima, jer na primer, više od polovine ispitanika ne želi Albance u svojoj porodici. Prema Hrvatima i Bošnjacima distanca je nešto manja nego ranije, ali se povećala u odnosu na Rome, posebno kada je reč o stupanju u brak.
Takođe, više od polovine ispitanika ne želi da LGBT ili osobe sa HIV-om budu vaspitači njihovoj deci, a više od 40 odsto ne želi ih ni za prijatelje, pokazalo je istraživanje, koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju.
U suštini, društvenu stvarnost u Srbiji i dalje obeležavaju široko rasprostranjeni rodni, etnički i drugi stereotipi, predrasude, a nivo socijalne i etničke distance prema pojedinim manjinskim grupama i dalje je izrazito visok, zaključila je Petrušić.
Ona je ocenila da nema smanjenja diskriminacije bez uspostavljanja vrednosnog sistema u kome se razlike među drugima prihvataju, uvažavaju, razumeju kao bogatstvo, za šta je, kako je navela, potrebno prevladati autoritarni mehanizam, nekulturu, predrasude.
