Potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović na ekonomskom okruglom stolu izjavio je danas da bi Srbija mogla da dobije i "jeftinije pare", uz manje političkih uslova, od onih koje nudi Međunarodni monetarni fond (MMF).
"Sa MMF-om ni tikve ne bih sadio. Tamo gde oni prave priču, tu 'leba nije bilo", ocenio je Bajatović na okruglom stolu magazina NIN o ekonomskoj politici Srbije.
Bajatović je kazao da razume da je aranžman sa MMF-om "itan za imidž zemlje", ali da Srbiju taj "midž mnogo košta".
"Mi kroz prozor godišnje bacamo pet puta onoga što nam MMF donosi. Mi i sami možemo da smislimo ekonomske mere", rekao je Bajatović.
On je dodao da je problem Srbije što "ne zna da potroši" novac koji dobija od međunarodnih finansijskih institucija.
Predstavniik Socijaldemokratske partije (SDP) Ivan Bauer, ocenio je da je aranžman sa MMF važan za Srbije, jer bez njega zemlja teško može da napreduje.
Sa funkcionerom SPS-a oko penzijskog sitema je polemisao potpredsednik LDP-a Ivan Andrić. "Je l treba da budemo društvo u kome će deca biti bez perspektive, roditelji bez posla, a penzioneri bez penzija", upitao je Bajatović. Andrić je rekao da je jedini način da se ti penzioneri i deca sačuvaju da se predstavnici koalicije SPS-PUPS-JS "sklone" iz upravljanja PIO fondom posle 20 godina. "Ako pogledamo što se dešavalo 90-ih godina, a naročito od 2008. godine do danas, od tog linearnog podizanja penzija nema ništa, a realna kupovna moć penzionera je danas manja nego kad ste preuzeli to 2008. godine", rekao je Andrić. Andrić je rekao da je za to delom svakako odgovorna i svetska, ekonomska kriza, ali je i upitao: "Zašto PIO fond mora da izdaje svoj poslovni prostor PUPS-u u 20 gradova u Srbiji. Jesu li to smešne pare, hiljadu, dve hiljade evra... Koliko je to prosečnih penzija za godinu dana?" Bajatović je na to odgovorio da bi reforma PIO fonda možda drugačije izgledala da 5. oktobra 2000. godine "nije pobedila politička opcija koja je sprovela tu pljačkašku, lopovsku privatizaciju".
Bauer čija je partija bila u koaliciji sa SNS i koja je na predstojecjim poslaničkim izborima na njihovoj listi, kazao je da će se u pregovorima sa MMF mora postići konsenzus vlasti, opozicije, ali i čitavog društva da se usvojeni aranžman sprovede.
"Moramo naći rešenje za koje postoji spremnost da se sprovede, ne samo kod vladajuće koalicije, već da većina naroda to prihvata kao neminovnost. Verujem da mogu da se naprave redukcije u budžetu koje će rezultovati time da se postigne aranžman sa MMF-om", rekao je on.
Bauer je ocenio da su informacije o navodnom zahtevu MMF-a za dodatnu uštedu od 400 miliona evra u budžetu nezvanične i dodao da će pregovori početi kada se formira nova vlada.
On je kazao da Srbija ima malo prostora za "dodatno manevrisanje na rashodnoj strani budžeta", ali da su uštede moguće.
Kako je objasnio, jedan od načina na koji se može uštedeti upravo ta suma je izmeštanje obračuna zarada za zaposlene u javnom sektoru iz državne administracije u privatnu agenciju.
Bauer je kazao da je Hrvatska napravila registar zaposlenih u javnoj upravi, kao i Srbija, ali da je obračun plata prepustila privatnim agencijama, što Srbija nije učinula.
"Po podacima koje ja imam od hrvatskih zvaničnika, država je uštedela 15 odsto budžeta, jer je obračun plata premešten u jednu nezavisnu instituciju", rekao je on.
Kako je dodao, ukoliko može da se napravi ušteda, na 270 milijardi dinara koliko je sada opterećenje za plate u budžetu Srbije, 15 procenata iznosi tačno 400 miliona evra.
Misija MMF-a dolazi u Srbiju 26. februara da bi sagledala stanje u javnih finansijama i utvrdila uslove za sklapanje novog aranažmana.
