Kreće primena novog Zakona o prekršajima, koji će omogućiti efikasniji sistem kažnjavanja, brže sudske postupke, kao i da se smanji svakodnevnu korupcija sa kojom su suočeni građani, kažu iz suda.
Zakon počinje da se primenjuje sutra, 1. marta, a stupio je na snagu u avgustu 2013. godine, nakon što je usvojen u Skupštini Srbije 25. jula.
Vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović ocenio je da su sudovi logistički potpuno spremni za primenu zakona.
"Od avgusta smo održali brojne radionice i okrugle stolove, i to ne samo sa sudijama već i sa svim drugim nadležnim organima. Moguće je da će biti problema, ali se nadam da će se oni brzo i u hodu rešavati", rekao je Marinović u intervjuu za agenciju Beta.
On je istakao da zakon donosi niz novina, a kao jednu od najvažnijih izdvojio je uvođenje prekršajnog naloga koji može da se izda samo za blaže prekršaje, za koje je zaprećena novčana kazna.
Objasnio je da građanin koji prihvati prekršajni nalog, priznaje odgovornost i dužan je da u roku od osam dana uplati samo polovinu novčane kazne.
"Očekujem da učinioci prekršaja reaguju pozitivno na tu odredbu zakona, na tu neku vrsta bonusa, da će se na taj način brže puniti budžet, a da će se izbeći pokretanje postupaka. Na taj način sudije će moći da se posvete radu na složenijim prekršajima", ukazao je Marinović.
U slučaju da građani ne prihvataju krivicu za prekršaj, on može da se obrati sudu i pokrene postupak, u roku od 15 dana od učinjenog prekršaja.
"Ukoliko građanin odluči da bude pasivan, dakle neće da plati, niti da ide do suda, u tom slučaju organ koji je izdao nalog staviće potvrdu konačnosti i izvršenosti tog naloga i proslediti sudu na izvršenje. U tom slučaju nema dokazivanja da li je neko učinio prekršaj ili nije, smatra se da jeste", rekao je on.
"Do sada je nadležni organ mogao samo na adresu na kojoj je okrivljeni prijavljen da dostavi rešenje, a sada je ovlašćno lice dužno da ga pita da li živi na toj adresi, kao i da ga pita za adresu zaposlenja, tako da ćemo jedno lice moći da zovemo na tri adrese", rekao je on.
Zakon predviđa novine i u samom sudskom postupku, odnosno sud više nije u obavezi da izvodi dokaze, već to čine stranke u postpku.
Marinović priznaje da ovakav način dokazivanja može da naškodi oštećenom građaninu, ali ističe da je ta mera uvedena kako bi se sudovi rasteretili.
"Cilj je da se na sud ne stavi teret da mora sve moguće dokaze da izvede, suština je da sud ne bi trebalo da bude najzainteresovaniji za ishod postupaka, već onaj koji je podneo zahtev i okrivljeni koji naravno želi da bude oslobođen", kazao je on.
Prema njegovim rečima, već su formirani registar o sankcijama i podregistar za nenaplaćene kazne kojima će se služiti sudije, prilikom izricanja kazni.
Marinović je rekao da u Srbiji radi svega 535 prekršajnih sudija, a da u sudu u Beogradu radi oko 107 sudija i da su oni mesečno opterećeni sa od 100 do 150 novih predmeta.
"To znači da svake godina sudija dobije između 1.100 i 1.500 novih predmeta, ako uzmete u obzir da rokovi zastarelosti na žalost nisu promenjeni - za pokretanje godinu dana od učinjenog prekršaja, za okončanje dve godine. Plašim se da će broj zatarelih predmeta ostati isti sa takvim prilivom", naveo je on.
Marinović je iskazao uverenje da će novine zakona pozitivno uticati i da će se broj zastarelih predmeta ipak smanjiti jer statistika pokazuje da 60 odsto predmeta zastari, jer izvršioci prekršaja ne žive na adresi na kojoj su prijavljeni.
Marinović je podsetio i da nov zakon predviđa plaćanje kazni na rate i to u roku od šest meseci.
