Kijev tvrdi da se na Krim iskrcalo 6.000 ruskih vojnika i da zauzimaju raketne baze. Moskva: Naoružani došli iz Kijeva da osvoje zgradu MUP-a. Obalska straža isplovila pod uzbunom.
Ukrajinski izvori tvrde i da su ruske snage pokušale da preuzmu kontrolu nad protivavionskom raketnom bazom na Krimu. Ukrajinski izvor navodi da je oko 20 vojnika ušlo na teritoriju baze na zapadnom delu Krima, i pokušalo da je zauzme. Interfaks je javio da su u toku pregovori, ne navodeći detalje. Drugi neimenovani ukrajinski vojni izvor rekao je da su ruske snage preuzele kontrolu nad vojnim aerodromom na istoku Krima. Aerodrom u gradu Kirovskoje koristi se uglavnom za vojne transportne avione.
Pogranična služba Ukrajine saopštila je danas da preduzima vanredne mere kako ne bi bila zauzeta teritorija Obalske straže i njena plovila u Sevastopolju, krimskom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota.
Ukrajinske novinske agencije ranije su javile da kolona od deset vozila sa približno 300 ljudi obučenih u uniforme specijalaca pod punom borbenom opremom pokušava da zauzme Sevastopoljsko odeljenje Obalske straže.
Svi brodovi su isplovili na more na signal uzbune, javila je agencija UNN, kojoj je u pres službi Pogranične službe rečeno da je "starešina te grupe rekao da ima naredbu Ministarstva odbrane Rusije".
"Rukovodstvo Državne pogranične službe Ukrajine saopštava da će postupati u skladu sa zakonodavstvom Ukrajine", navedeno je u saopštenju.
Agencija Ukrinform prenela je saopštenje te službe da ona nastavlja da u punoj meri ispunjava zadatak čuvanja državne granice u Autonomnoj Republici Krim.
S druge strane, Itar-Tass izveštava da je situacija u Sevastopolju mirna i da se građani okupljaju na mitingu sa ruskim zastavama u rukama.
U drugim delovima grada formiraju se "odredi samoodbrane" čiji pripadnici - kako navodi ruska agencija, ne skrivaju bojazan od mogućeg dolaska agresivnih grupa iz zapadnih olbasti Ukrajine.
Ukrajinske agencije, istovremeno, pozivajući se na izvore izveštavaju da je tokom protekle noći zauzet Kirovski vojni aerodrom, kao i da "ruski vojnici" pokušavaju da zauzmu jedan od komandnih punktova raketne jedinice Ukrajinskog vazduhoplovstva u oblasti grada Evpatorija.
O pokušajima "naoružanih vojnika" da preuzmu kontrolu nad komandnim punktom kod Evpatorije javila je agencija UNIAN, pozivajući se na izvor blizak taktičkoj grupi "Krim" Ukrajinskog vazduhoplovstva.
Ukrinform prenosi tvrdnju koju je kasno sinoć na svoj nalog na "Facebooku" postavila pres sekretar Medžlisa (skupštine) krimskotatarskog naroda Ljilja Muslimova.
"Predsednik Kirovskog regionalnog medžlisa Ekrem Abdulvapov mi je rekao telefonom da je zauzet Kirovski vojni aerodrom i da je na teritoriji aerodroma 16 vojnih kamiona punih vojnika u pratnji 2-3 hamera", navela je ona.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk u subotu je rekao, povodom razmeštanja ruskih vojnika na području autonomne oblasti Krima da je Ukrajina odbila da "silom" odgovori na ruske "provokacije", prenosi AFP.
"Neprimerena prisutnost ruskih vojnika na Krimu predstavlja provokaciju, ali pokušaji da se Ukrajinu navede da odgovori silom su propali", rekao je Jacenjuk, otvarajući sastanak vlade. Jacenjuk je pozvao Rusiju da zaustavi pokretanje vojnih snaga na Krimu.
Frans pres navodi da desetine naoružanih muškaraca u uniformama, bez oznaka, danas patrolira po Simferopolju i da su su zauzeli položaje uz parlament u tom gradu.
Postavljene su i dve mašinke kako bi se mogla braniti zgrada parlamenta.
Istovremeno,Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo je danas da je tokom protekle noći grupa naoružanih ljudi upućenih iz Kijeva pokušala da zauzme zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Krima i da "ima nekoliko povređenih".
"Zahvaljujući odlučnom delovanju odreda samoodbrane, izbegnut je pokušaj zauzimanja zgrade MUP-a", naveo je ruski MIP u saopštenju.
"Pozivamo one koji daju takve naredbe iz Kijeva na uzdržanost. Smatramo krajnje neodgovornim nastavak pritiska na, i bez toga napetu situaciju na Krimu", navedeno je u saopštenju koje je preneo Itar-Tass.
Kako javlja agencija UNIAN, nove ukrajinske vlasti danas su smenile načelnika krimske policije Valerija Radčenka i na njegovo mesto postavili Igora Avruckog.
Zbog tog poteza danas je rukovodstvo krimske skupštine najavilo održavanje vanrednog sastanka.
Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov izjavio je danas da privremeno preuzima kontrolu nad bezbednosnim strukturama - policijom, vojskom, mornaricom, ministarstvom za vanredne situacije, poreskom i pograničnom službom.
"Svi komandiri treba da izvršavaju samo moje naredbe i naloge. Ko nije saglasan, neka napusti službu", rekao je krimski premijer.
Istovremeno, Itar-Tass izveštava iz glavnog grada Krima, Simferopolja, da republičke vlasti nisu raspustili jedinice specijalnih snaga MUP "Berkut" (Suri orao), koji se nalaze na krimskoj teritoriji i stavili su ih pod sopstvenu komandu.
Poslanik krimskog parlamenta Konstantin Baharjev rekao je da je odluku o tome skupština donela juče.
MUP Ukrajine je prethodno rasformirao "Berkut", a ranije su i vlasti krimskog grada sa specijalnim statusom, Sevastopolja, lokalni "Berkut" prisajedinili gradskoj miliciji.
Ruski konzul Vjačeslav Svetličnij rekao je za RIA Novosti da konzulat ne isključuje mogućnost izdavanja ruskih pasoša ne samo pripadnicima "Berkuta", već i drugim građanima Ukrajine.
Kako prenoase ruske novinske agencije, Aksionov je rekao da će naoružane snage, policija, sluzbe nacionalne bezbednosti i pripadnici pogranične službe odgovarati samo na njegova naređenja. Dodao je da svi koji se sa takvom odlukom ne slažu treba da napuste svoje službene položaje.
Neimenovani američki vojni predstavnik rekao je za AFP da je Rusija poslala nekoliko stotina vojnika u oblast Krima, nakon što je Kijev pozvao Moskvu da povuče svoje snage sa poluostrva.
Ovaj komentar je, kako navodi francuska agencija, prva potvrda administracije američkog predsednika Baraka Obame da je Rusija započela upad na Krim.
"Izgleda kao da su oni prebacili nekoliko stotina vojnika (na Krim)", rekao je za AFP taj predstavnik američkog ministarstva odbrane, koji nije želeo da bude imenovan.
Aerodrom u Simferopolju, prestonici Krima, biće zatvoren danas do 17 sati po srednjoevropskom vremenu, rekao je za rusku agenciju Itar-Tas s predstavnik tog aerodroma, ne navodeći razloge za to. Aerodrom je zatvoren i svi odlasci su odloženi, rekao je on i dodao da ne može da precizira razloge. I drugi zvaničnik na aerodrormu je rekao da je vazdušni prostor iznad Krima zatvoren za sve letove, do danas do 19 sati po lokalnom vremenu.
Rusi nisu unapred obavestili vladu SAD o tome niti objasnili svoje namere, rekli su neimenovani američki izvori.
Istovremeno, novoizabrani premijer Krima, na jugu Ukrajine, tražio je danas od predsednika Rusije Vladimira Putina da pomogne u uspostavljanju "reda i mira" na tom crnomorskom poluostrvu, a Rusija je odgovorila da će razmotriti ovaj zahtev.
"Uzimajući u obzir moju odgovornost za život i bezbednost građana, tražim od ruskog predsednika Vladimira Putina da pomogne u uspostavljanju reda i mira na teritoriji Krima", izjavio je Sergej Aksionov u obraćanju čije su delove objavili lokalni mediji, a ruska državna televizija emitovala u celini.
Krimski poslanici su izabrali Aksionova za premijera Krima, što nisu odobrile nove vlasti u Kijevu uspotavljenje posle svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča.
On nije precizirao kakvu vrstu pomoći očekuje od Putina i Rusije.
Kancelarija ruskog predsednika je odgovorila na apel Aksionova za pomoć saopštenjem da će Rusija razmotriti ovaj zahtev, javlja Itar-Tass.
Ukrajinski nacionalni telekomunikacioni operator "Ukrtelekom" je saopštio da je izgubio vezu između poluostrva Krim i ostatka Ukrajine, jer su oštećeni optički kablovi, javila je agencija Interfaks-Ukrajina. "Kao rezultat delovanja nepoznatih ljudi, oštećeni su optički kablovi, a posledica toga je da je telefonski i internet saobraćaj na poluostrvu Krim skoro potpuno obustavljen", saopštila je kompanija.
Predstavnici Pentagona (ministarstva odbrane SAD) su istakli da je Vašington fokusiran na diplomatiju i da nema ozbiljnih razmatranja bilo kakve vojne akcije SAD, preneo je AFP.
"Sada je to u okvirima diplomatije", rekao je jedan drugi američki vojnik zvaničnik, koji takođe nije želeo da bude imenovan.
Zvanični su, kako navodi francuska agencija, rekli da im nije poznato da je Ukrajina zatražila bilo kakvu vojnu pomoć.
Američki vojni predstavnici su rekli da za sada nema izveštaja o bilo kakvom oružanom sukobu između ruskih i ukrajinskih vojnika.
Predstavnik Pentagona, kontraadmiral Džon Kirbi, odbio je da kaže da li Obamina administracija deli stav Ukrajine da su Rusi "izvršili invaziju" na Krim.
"Mi procenjujemo situaciju i nismo spremni da je okarakterišemo", rekao je Kirbi novinarima.
Neimenovani zvaničnici su istakli da Vašington nije intervenisao u sukobu 2008. godine kada je Rusija poslala vojnike u Gruziju zbog spornih odmetnutih provincija Južne Osetije i Abhazije, preneo je AFP.
Administracija američkog predsednika Baraka Obame razmatra moguće da on odustane od plana da učestvuje na samitu Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8), koji se održava u junu u Sočiju, ukoliko dođe do ruske intervencije u Ukrajini.
Neimenovani zvaničnik je o mogućim posledicama ruskog mešanja u krizu u Ukrajini govorio nedugo nakon što je i sam Obama upozorio da će takvi potezi "imati posledice" po Rusiju, ne navodeći kakve bi te posledice bile.
Obama je istakao da je veoma zabrinut zbog izveštaja o kretanjima ruske vojske na teritoriji Ukrajine i upozorio zvaničnu Moskvu na posledice eventualnog kršenja suvereniteta Ukrajine.
"Veoma nas zabrinjavaju izveštaji o kretanjima vojske Ruske federacije na području Ukrajine", rekao je Obama u kratkom obraćanju novinarima u Beloj kući, prenele su svetske agencije.
Predsednik SAD je priznao da Rusija ima interese i kulturološke i ekonomske veze sa Ukrajinom, i vojnu bazu na Krimu, ali je istakao: "Bilo kakvo kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine bi bilo duboko destabilizujuće".
Ukrajina duguje ruskom Gaspromu ogroman iznos od 1,55 milijardi dolara za isporučeni gas, i možda neće uspeti da zadrži postojeće povlastice na cenu gasa, saopšteno je danas iz Gasproma. "Imamo dobre odnose sa Ukrajinom, tranzit gasa funkcioniše, ali njihova jedina obaveza je da plate za isporučeni gas. Dug je u ovom trenutku ogroman i iznosi 1,549 milijardi dolara", izjavio je portparol Gasproma, Sergej Kuprijanov za rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti.
On je naglasio da bi takvi potezi zvanične Moskve predstavljali kršenje obaveze Rusije da poštuje granice Ukrajine i da bi izazvali osudu čitavog sveta.
"SAD će se zajedno sa međunarodnom zajednicom pobrinuti da bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini ima posledice", istakao je Obama.
SAD su istovremeno zatražile da se na Krim hitno pošalje međunarodna posrednička misija s ciljem da smiri napetost, i pozvale Rusiju da povuče vojne snage iz regiona.
Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer rekla je ovo na vanrednom sastanku i konsultacijama na Savetu bezbednosti, sazvanom na zahtev Litvanije, preneo je AFP.
"Veoma smo zabrinuti izveštajima o ruskom vojnom razmeštanju na Krimu", rekla je Pauer novinarima.
"SAD pozivaju Rusiju da povuče vojne snage koje gomila u regionu i dozvoli ukrajinskom narodu mogućnost da izabere sopstvenu vladu, odluči o sopstvenoj sudbini i da to uradi slobodno, bez zaplašivanja ili straha", rekla je ona.
Ambasador je rekla da SAD žele hitno slanje međunarodne misije u region s ciljem da se smanje napetosti.
"SAD traže hitnu, međunarodnu posredničku misiju za Krim da počne da smiruje situaciju i olakša produktivan i miran dijalog među svim ukrajinskim partijama", rekla je Pauer.
Rusija nema nikakve veze sa naoružanim grupama koje su zauzele aerodrome i druge strateške objekte na Krimu, izjavio je ruski ambasador pri Evropskoj uniji (EU) Vladimir Čižov u intervjuu za briselski list "Nju Jurop".
"Uveravam vas da ruske vlasti i ruska vojna komanda nisu imale ništa sa onim što se dešavalo na Krimu", rekao je Čižov i opisao naoružane ljude koji su prethodnih dana zauzeli aerodrome, vladine zgrade i zgradu lokalnog parlamenta na Krimu kao "lokalne odrede za samoodbranu".
Referendum o statusu Autonomne Republike Krim biće održan 30. marta, izjavio je predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov. Ranije je krimska skupština referendum zakazala za 25. maj. "Zbog neophodnosti, odlučili smo da ubrzamo održavanje referenduma o statusu AR Krim. Referendum je zakazan za 30. mart", rekao je Aksjonov na prvoj sednici vlade Krima u novom sastavu. Građani će se, kako je ranije javljeno, izjašnjavati o tome da li Krim ima "državnu samostalnost" i ulazi u sastav Ukrajine "na osnovu ugovora i sporazuma".
On je podsetio da su ruske mornaričke trupe stacionirane u Sevastopolju na osnovu bilateralnog sporazuma koji ističe tek 2042. i optužio zapadne medije da naglaskom na situaciju na Krimu skreću pažnju sa Kijeva, gde je po njemu glavni uzrok ukrajinske krize.
"Ono što se dešava na Krimu je logičan odgovor na ono što se dešavalo u Kijevu", rekao je Čižov i konstatovao da je legitimitet prelazne ukrajinske vlasti "u najmanju ruku sumnjiv".
Ruski ambasador je ukazao da prelaznu vladu, koju većina na Krimu ne priznaje, nije potvrdio legitimno izabrani predsednik, pa stoga ni sama ne može imati legitimitet.
"Narod na Krimu, koji kao što znate ima autonoman status u okviru Ukrajine, ima puno pravo da brani tu autonomiju bez obzira šta se dešavalo u Kijevu", podvukao je on.
Čižov je optužio Sjedinjene Države i EU da su podrškom demonstracijama u Kijevu pomogli ekstremistima da prigrabe vlast u Ukrajini i konstatovao da su slike sa početka protesta i one koje su se videle pri kraju "potpuno različite".
Čižov je rekao da će ruska finansijska pomoć Kijevu ostati pod suspenzijom, "dok se tamo ne oformi prava vlada", a da isporuke gasa ionako podležu reviziji svaka tri meseca.
"Videćemo šta će biti", rekao je ruski ambasador i dodao da se neće ponoviti situacija iz 2009, kada je zbog rusko-ukrajinskog gasnog spora veliki deo Evrope usred zime ostao bez grejanja.
Krim dele sati od katastrofe
Refat Čubarov, predsednik tatarske skupštine na Krimu, upozorio je danas da Krim dele sati od katastrofe i pozvao gradjane da ostanu mirni i izbegavaju bilo kakve konflikte, ocenivši da rešenje može biti pronadjeno samo uz pomoć medjunarodne zajednice, uključujući i Rusiju.
"Bukvalno sati predstoje do katastrofe", rekao je Čubarov ruskoj radio stanici Eho Moskve, preneo je BBC.
On je ocenio da je potrebno tražiti puteve za izbegavanje eskalacije konflikta i straha u krimskom društvu i pozvao Tatare da ostanu kod kuće i da ne pokušavaju da organizuju odbranu.
"Moramo da očuvamo mir. Nema nikakvih odreda, nikakvog naoružanja, ljudi mogu sebi da pomognu samo mirnim ponašanjem", rekao je on, a prenela agencija Krimske vesti (QHA).
BBC servis na ruskom jeziku preneo je izjavu Čubarova novinarima da kriza može da bude rešena samo uz spoljno mešanje, a ljudi na Krimu treba da izbegavaju bilo kakve konflikte "i medju sobom i sa vlašću i sa onima koji su danas uzeli pod kontrolu ulice i gradove i neke objekte".
Na pitanje da li savetuje Tatarima da izražavaju podršku vlastima u Kijevu, kao što je to bilo pre dva, tri dana, Ccubarov je odgovorio da je "konflikt došao do nivoa gde rešenje treba da nadje medjunarodna zajednica i naša država", a to je moguće "jedino uz učešće Rusije", jer se njena vojska nalazi na teritoriji AR Krim.
Formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.
Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.
Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, medju kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
