Pored toga što u Srbiji postoji više od milion tona "istorijskog" industrijskog otpada nastalog u prethodnom periodu u velikim industrijskim sistemima, godišnje se u Srbiji "proizvede" dodatnih 8,2 miliona tona.

Od toga novog otpada 7,9 miliona tona čini onaj koji nije opasan, dok ostatak čini opasni otpad, saopštio je Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF).

U Srbiji se prerađuje samo oko 19 odsto industrijskog otpada, od kojih se samo jedan odsto koristi za proizvodnju energije, a Srbija ima velike i neiskorišćene mogućnosti u tom pogledu, rečeno je na skupu.

Navedeno je da čak 81 odsto industrijskog otpada ili oko 6,5 miliona tona ostaje na lokacijama gde je proizveden.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je istakao da je važno je stvoriti uslove za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada, izgraditi postrojenja za tretman opasnog otpada, uspostaviti sistem za bezbedno zbrinjavanje i upravljanje posebnim tokovima otpada, nastaviti harmonizaciju nacionalne sa regulativom EU.

Neophodno je, kako je dodao, raditi i na implementaciji ekološke politike i politike održivog razvoja, povećati kapacitete sakupljačke i prerađivačke industrije i povećati obim prikupljanja posebnih tokova otpada.

Radović je ukazao da je donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i odgovarajućih podzakonskih akata uspostavljen zaokružen sistem upravljanja otpadom koji je u velikoj meri usklađen sa zakonskom regulativom i praksom EU.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kao tri ključna problema u domenu upravljanja industrijskim otpadom istakao: mešanje industrijskog otpada sa komunalnim i opasnog sa neopasnim, malu količinu reciklaže i ponovne upotrebe industrijskog otpada kao i neadekvatno postupanje sa opasnim otpadom iz industrije.

On je naveo da je u planu izgradnju postrojenja za tretman građevinskog otpada koje će obezbediti bolje uslove za reciklažu velikog toka otpada iz industrije i umanjiti korišćenje neobnovljivih izvora prirodnih materijala koji se koriste za građevinu".

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović je istakao da razvoj industrije u Srbiji ne može bez deponija i adekvatne infrastrukture i da industrijski otpad mora postati novi resurs i nova šansa za zelenu industriju.

"Ne možemo da prizivamo investitore, a da nemamo odgovarajuće deponije za njihov otpad. Radikalno imamo zaostatak za ekonomijom Albanije i Crne Gore koje brže rešavaju tokove industrijskog otpada i brže dolaze do novih postrojenja, a naš strateški cilj je bio da Srbija postane centar reciklažne industrije u regionu", rekao je Mitrović.

Profesor Masinskog fakulteta Aleksandar Jovović je ukazao na probleme koji se javljaju u sistemu upravljanja otpadom, odnosno na neophodnost hitnog kreiranja finansijskih instrumenata za sistemsku podršku u oblasti reciklažne industrije, neiskorišćenost pojedinih vrsta industrijskog otpada na primer u građevinarstvu ili poput letećeg pepela iz termoelektrana i nedostatak postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada.

Menadžer za upravljanje opasnim otpadom Maja Milić je naglasila značaj koncepta Integralnog upravljanja otpadom, uz pomoć kojeg će kompanije na ekološki prihvatljiv način zbrinuti svoj otpad uz minimalne troškove.

Na skupu je predstavljen koncept upravljanja otpadom u saradnji sa kompanijom Fiat Automobili Srbija, kao primer modela koji je nastao kao potreba generatora otpada (kompanija) koje su imale problema sa zbrinjavanjem svog otpada i koji je dao značajne rezultate u velikom broju zemalja i kompanija.

Navedeno je da je Fiat za godinu dana ostvario blizu milion evra prihoda od otpada.