Reprezentativna studijska izložba autora Dušana Milovanovića, koja je od 6. novembra 2013. bila postavljena u Muzeju primenjene umetnosti, zatvorena u subotu uveče u prisustvu mnogobrojne publike.
Dušan Milovanović, muzejski savetnik, autor je ove izložbe, dok je autor izuzetne i veoma kompleksne izložbene postavke Ivan Mangov, docent na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta, uz veliku asistenciju Vesne Orović.
Podrškom velikih kompanija koje su i same lideri u inovacijama u svojim poljima i predstavljaju spoj tradicije i novog vremena, kao što su to Roche i Philips, ideja autora postavke da se stvori nesvakidašnja, interaktivna audio-vizualna postavka sprovedena je u delo.
"Umesto da materijal izložimo u osnovnom obliku, odlučili smo se za stvaranje kompletne atmosfere u koju su posmatrači uronjeni. Ovaj način izlaganja , koji je u svetu odavno prihvaćen, kod nas se još nije zastupljen, jer ovakve izložbe zahtevaju angažaovanje izuzetno velikog broja ljudi, veliki novac i svojevrstan su poduhvat, koji je vrlo teško realizovati. Izložbeni prostor je pregrađen zidovima, te imamo veliki broj sala, tako da izložbu vodimo kao priču, kao film, koji se sastoji iz niza sekvenci, gde svaka sekvenca prethodi narednoj i najavljuje sledeću. Na taj način posetioci umesto da samo posmatraju izložene predmete, bili su suočeni sa otkrivanjem kako predmeta, tako i prostora", kaže arh Ivan Mangov, autor izložbene postavke.
Ono što je ovu izložbu činilo posebnom je činjenica da se autorski tim odlučio za angažovanje mladih ljudi, autora, koji ne pripadaju onom delu publike kome bi tema srpskog srednjeg veka bila prevashodno bliska. To su savremeni, progresivni stvaraoci, koji se sa temom suočavali na hrabar, inovativan, sebi svojstven način.
Isidora Nikolić, grafička dizajnerka, uradila je logo i ceo vizualni identitet izložbe, dok izgled kataloga potpisuje dizajner Zoran Đorđević.
Za četiri meseca trajanja ove izložbe, svakako jedan od najatraktivnijih momenata u bila je zidna instalacija sa oko 300 trodimenzionalnih ornamenata, koju je osmislio i realizovao keramičar Aleksandar Vac, inspirisan fragmentima srednjovekovnih ornamenata.
Rad Nataše Teofilović "Asimietry" koji je prikazan na poslednjem Oktobarskom salonu, takođe je bio jedan od upečatljivijih momenata ove izložbe.
Inspirisani srednjovekovnim ornamentima profesori Vukan Ćirić i Dušan Zjalić uradili animacije koje se emituju unutar izložbenog prostora, ali i u samom izlogu Muzeja, na najmodernijim Philips ekranima.
Muzika je bila izuzetno bitan element ove izložbe. Originalnu muziku za izložbu Osvežavanje memorije su radili Goran Trajkovski iz čuvene makedonske grupe Anastasija, Dorijan Jovanović, još jedan talentovani makedonski muzičar, professor Zoran Jerković i DJ Marko Nastić.
Zahvaljujući važnoj podršci kompanije Philips, sve sale imale su profesionalno ozvučenje i krećući se kroz sale, posetioci su se kretali kroz svojevrsne muzjeske pejzaže, gde su se različite muzičke numere smenjivale, nadopunjavale i gradile jedinstvenu atmosferu.
Izložbu je videlo preko 16.000 posetilaca, a sve vreme trajanja izložba je imala stručno vođenje i izuzetno bogat prateći program, koji je sadržao veliki broj radionica i predavanja, a Odsek kostim, Fakulteta primenjene umetnosti se od 23. januara do 15. februara 2014. predstavio izložbom studentskih radova Refleksija memorije u galeriji Žad, Muzeja primenjene umetnosti.
Jedna od zanimljivijih akcija koja je podržala ovu izložbu je izrada razglednica Prve srpske fabrike sreće.
Urađen je set od ukupno 30 razglednica sa ornamentima prikazanim na izložbi, a svaka razglednica ima i svoje ćirilično slovo koje je dizajnirala profesorka Isidora Nikolić, kao i svoj pojam - encikolpedijsku jedinicu, koju je osmislio Dušan Milovanović.
Razglednice su interaktivne i pomoću mobilne aplikacije LAYAR, svi korisnici pametnih telefona će moći da se upoznaju i na ovaj način sa našom kulturnom baštinom.
Urađen je i video koji pokazuje nastajanje ove izlozbe – od početnih radova pa sve do svečanog otvaranja, čiji je autor Vladimir Miladinović, koji je u samo nekoliko minuta uspeo da prikaže kompleksnost postavke za čiju realizaciju je bilo potrebno 20 dana intenzivnog rada.
Izložba Osvežavanje memorije nam je pružila mogućnost da na jednom mestu vidimo sabrane elemente fresko slikarstva za koje bi nam bile potrebne godine putovanja i istraživanja, kako bismo obišli manastire i crkve u kojima se nalaze.
Poslednja dva dana u Muzeju se ponovila gužva poput one na samom otvaranju izložbe, a kroz izložbu Osvežavanje memorije, pored Jelene Knežević, vodio je autor Dušan Milovanović, uz asistenciju Stevana Martinovića.
Da podsetimo, autorski tim Dušan Milovanović I Ivan Mangov stoji iza realizacije izložbe "Riznice manastira Hilandara" 2008. godine, koja je nagrađena prestižnom nagradom IKOM-a. Izložba je zabeležila izvanredan odziv kod publike i medija jer se suočila sa temom na inovativan i hrabar način.
Već je izvesno da će posle Beograda Osvežavanje memorije posetiti još nekoliko gradova, pre svega u regionu, da bi od maja nastavila svoj internacionalni život. Polovinom maja izložba se seli u Pariz, potom u Brisel, a pozivi stižu iz Grčke, Nemačke, Švajcarske, Kine i SAD-a.
Podršku ovom projektu, aktivnim učešćem dali su: Ministarstvo kulture Srbije, Manastir Hilandar, Matematički institut, SANU, Filozofski fakultet (katedra za Istoriju umetnosti ), Narodni muzej i Galerija fresaka, Istorijski muzej Srbije, Narodni muzej Kruševac, Gradski muzej Vršac, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičke umetnosti, Univerzitet Megatrend, galerija Diva art i umetničko-zanatska radionica Sveti Nikola, kao i kompanije DPC, Philips, Roche, Tehnomanija, Alma Quattro, Magic Floor, Vršački vinogradi, Telekom Srbija, Swisslion Takovo, Moja Voda.
