Američki predsednik Barak Obama razgovarao je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o situaciji u Ukrajini i mogućim rešenjima za krizu u toj zemlji. Razgovarali i Putin i kineski predsednik Si Đinping.
Obama je sa Merkel razgovarao o mogućem rešenju, koji bi podrazumevao i direktan kontaktRusije sa novom ukrajinskom vladom, dodao je zvaničnik, prenela je agencija Rojters.
Državni sekretar SAD Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov danas bi trebalo da se sastanu u Parizu. Dvojica zvaničnika sastaće se poslepodne, tokom međunarodne konferencije o Libanu koja se održava u Jelisejskoj palati. Teme razgovora biće između ostalog ideja nemačke kancelarke Angele Merkel o osnivanju međunarodne kontakt grupe za Ukrajinu.
O situaciji u Ukrajini sinoć su razgovarali i kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin.
U saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova se navodi da su predsednici kasno sinoć razgovarali telefonom i da je Si situaciju u Ukrajini nazvao "izuzetno komplikovanom i osetljivom".
"Kina veruje da Rusija može u saradnji sa drugim stranama da izvrše pritisak za političko rešenje tog pitanja kako bi se očuvao regionalni i svetski mir i stabilnost", rekao je Si Putinu, navodi se u saopštenju.
Si je dodao da Kina podržava predloge i posredničke napore međunarodne zajednice koje koriste smanjenju tenzija, prenela je agencija Rojters.
Inače, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je danas trebalo da dođe u Kijev , ali je poseta odložena zbog sastanaka o Ukrajini u Briselu i Parizu,
Eštonova jutros učestvuje na sastanku Komisije o pomoći, posebno finansijskoj Ukrajini, a potom putuje u Pariz na ministarski sastanak o Libanu na kojem učestvuju i šefovi ruske i američke diplomatije Sergej Lavrov i Džon Keri, izjavila je njena portparolka
Maja Kocijančič.
Eštonova će "tamo s više međunarodnih partnera razgovarati o Ukrajini", dodala je Kocijančičeva.
Sankcijama na sankcije
Savet federacije Rusije (gornji dom parlamenta) priprema nacrt zakona koji predviđa konfiskaciju imovine, sredstava i računa evropskih i američkih kompanija, uključujući privatne, koje rade na ruskoj teritoriji, u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, javile su danas ruske agencije.
"Nacrt zakona predviđa da takve mogućnosti dobiju predsednik i vlada kako bi se naš suverenitet zaštitio od nasrtaja", rekao je autor nacrta, predsednik Komiteta za ustavno zakonodavstvo, sudska i pravna pitanja i razvoj civilnog društva Andrej Klišas.
Prema njegovim rečima, trenutno pravnici detaljno izučavaju pitanje koliko je mogućnost konfiskacije kompanija i privatnih lica u skladu sa Ustavom Rusije.
"Ipak, ne sumnjamo da to odgovara evropskim standardima", rekao je Klišas agenciji RIA Novosti, dodajući da je "dovoljno setiti se primera Kipra, kada je konfiskacija u suštini postala jedan od uslova pružanja pomoći EU toj zemlji".
Prema rečima ruskog senatora, takve mere predviđaju se za posebni federalni zakon.
"Sve sankcije treba da budu uzajamne", rekao je on.
lišas je, kako navodi Itar-Tas s, najavio da će taj dokument biti razmotren i sa poslanicima Državne dume (donjeg doma parlamenta).
Ta agencija podseća da će se na samitu EU u četvrtak razmatrati usvajanje mogućih sankcija Rusiji i da je šef francuske diplomatije Loran Fabijus rekao da će one biti usvojene ako ne bude smanjena napetost oko situacije oko Ukrajine.
uski predsednik Vladimir Putin rekao je juče, odgovarajući na pretnje Zapada sankcijama, da "o posledicama sankcija Rusiji treba da misle oni koji nemaeravaju da ih uvode".
"Šteta će u globalnom svetu biti uzajamna, a pretnje Rusiji su kontraproduktivne i štetne", rekao je Putin a podseća Itar-Tas s.
