Ona je riznica originalnih ideja, zrači pozitivnom energijom, deceniju uspešno vodi sopstenu firmu i ne prestaje da smišlja nove poslovne poduhvate iako nema radno vreme i radi "non -stop".
Razlikuje se po životnom stavu. Dok drugi u prvi plan ističu probleme i teškoće s kojim se suočavaju pri poslovanju u Srbiji, ona prosto zrači zadovoljstvom zbog posla kojim se bavi.
Dobro "prežvakana priča" da je važno voleti posao kojim se baviš našla je retko otelotvorenje u Ani, a za to je možda zaslužna i činjenica da je prve godine svog života provela u inostranstvu.
Ana je do sedme godine i polaska u školu s roditeljima živela u Nemačkoj, a potom se vratila u Srbiju i tu ostala. Pošto joj roditelji i dalje tamo žive, oba svoja deteta rodila je u toj zemlji.
Tek na našu konstataciju da je možda iz Nemačke pokupila taj "pobednički poslovni duh", zapitala se da li u tome ima istine.
Ona ipak smatra da je za njen poslovni uspeh presudna njena ličnost, činjenica da se lako ne predaje. "Najviše mrzim ljude koji stalno kukaju kako im je teško i ne rade ništa. Ja se uhvatim u koštac s problemima. Problemi i jesu tu da bi se rešavali".
Najveći problem koji se pred Anom pojavio kada je pre 11 godina rodila prvo dete bilo je da li će posle studija defektologije da počne da radi u Domu za gluvu decu i nađe ženu koja će joj čuvati dete, ili da pokrene neki svoj posao i radi od kuće.
Evo kako se Ana priseća šta joj se dešavalo pre nego što je postala uspešna vlasnica firme "Beluga" koja proizvodi originalne stvarčice za pomoć novopečenim mamama i bebama:
"Kada sam rešila da ostanem kod kuće i sama vodim računa o svom detetu, otvorila sam firmu. Prva ideja bila je da počnem proizvodnju ortopedskih lopti, popularno pilates lopti: Napravila sam saradnju s Italijanima, a bukvalno dan pre isporuke su se kod nas pojavile kineske varijante istih".
Tu je odmah shvatila da ne može da se bori protiv vetrenjača i prešla je na 'plan B' - proizvodnju specijalnih jastuka koji su od velike pomoći trudnicama kod spavanja, ali i kasnije tokom dojenja i odgajanja bebe.
"Pošto sam se porodila u Nemačkoj videla sam da se u porodilištu prvo dobija jastuk, pa dete. Bila sam fascinirana tim otkrićem. Kada je sestra moje kume ovde u Beogradu dobila bebu htela sam da joj kupim isti takav jastuk, obilazila sam prodavnice i svi su me bledo gledali", kaže Ana.
Posle neuspeha prve poslovne ideje sa loptama, odlučuje da se okuša sa proizvodnjom tih jastuka, a prvi je napravljen posle šest meseci peripetija vezanih za dobijanje uverenja o kvalitetu, i raznih testova i atesta.
Onda se pojavio drugi problem - edukacija ljudi o prednostima tog proizvoda.
"Susretala sam se sa stalnim pitanjima zašto, kako, zbog čega... Pa ono: Moja baba je odgajila šestoro i nije joj trebao jastuk i slične priče", smeje se Ana.
Onda je shvatila da se pojavio problem marketinga i novca za njega pošto je u ceo posao krenula sa 5.000 dolara iz ličnih rezervi .
Novac je posle nabavke potrednih mašina, sredstava potrebnih za otvaranje firme, za razne doprinose počeo da se topi, a jastuk "još nije zaživeo".
U početku ga je prodavalo oko 30 prodavnica sa opremom za bebe, ali su se žalili da im zauzima mnogo mesta u radnji, da su marže male jer je svako hteo što više na njemu da zaradi.
Ana nije htela ni makac da ostupi od ideje da jastuk mora biti pristupačan većini majki i zato nije htela da pristane na astronomske marže koje su zahtevali trgovci.
Posle pokušaja da finansira klasične reklame, shvata da je to preskupo i besmisleno, a tada je njen jastuk već našao put do kupaca i to na najstariji način marketinga koji ne podrazumeva ni dinar ulaganja - a to su preporuke.
Trudnice i mame koje su jednom isprobale svu udobnost i blagodeti jastuka prenosile su drugima svoja iskustva i tako je sve krenulo. Kupci su proizvod počeli da naručuju preko sajta beluga.rs, a poštom im je bio dostavljan na kućnu adresu.
Posle godinu i po dana od kada je napravljen prvi jastuk, Anina firma se sama izdržavala i više nije trebalo da iz džepa dotira njen rad.
Sa druge strane, od 30 prodavnica koje su prodavale njene jastuke, pa odustajali zbog malih marži, preživelo je samo dve ili tri - sve ostale su ugašene.
Činjenica da ne treba biti "alav" i da proizvod ako vredi sam nađe put do kupaca, ulila je Ani dodatnu energiju... Počela je da poklanja jastuke i porodilištima u Beogradu, ali i u Subotici i to joj je takođe pomoglo u širenju posla.
Prve godine kada je počela da radi, Anina firma je mesečno proizvodila 20 jastuka, a danas ih pravi i do 400. U proizvodnju je uključen i njen suprug koji je odsutao od svog posla i počeo da radi sa Anom, a imaju i jednu zaposlenu administrativnu radnicu koja je trenutno na porodiljskom bolovanju.
Usluge šivenja za njih radi jedna krojačka radnja iz Zemuna, a pakovanje i punjenje jastuka specijalnim materijalom vrši se u pogonu otvorenom u okviru porodične kuće u Boljevcima, nadomak Beograda.
Sam jastuk je dug 1,6 metara, jastučnica je od pamuka a punjenje je od "mikroperli polistirena" , materijala koji izgleda kao perlice stiropora koje se stavljaju u "lejzi begove", ali je mnogo kvaliteniji.
"U pitanju je nešto najkvalitetnije što može da se izradi kod nas, a pravi ga austrijska firma Austroterm iz Valjeva . Upravo taj materijal daje živost jastuku pa je on prilagodljiv i anatomski fleskibilan", objašnjava Ana.
Ona naglašava da kvalitet jastuka stalno kontroliše Gradski zavod za zaštitu zdravlja iz Beograda i da je potpuno zdravstveno bezbedan.
Jastuk je u obliku kifle ili banane i izuzetno pomaže trudnicama koje ne mogu da se nameste pri spavanju. Koristi se i kod dojenja pošto ga mama obmota oko sebe i bude joj zgodan podupirač za kičmu, a i sama beba se stavi na njega, pa mama ne mora da je drži, već samo pridržava.
Držanje bebe pri dojenju i nije neki napor za mame kad se beba rodi, ali kad raste i oteža ovakva pomoć je dragocena.
Jastuk pomaže i kada beba počinje da sedi, jer se obmota oko njenog tela i ne može da padne koliko god da se "tetura".
Cena jastuka je 2.690 dinara, a od nedavno se progdaje i na crnogorskom tržištu po ceni od 37 evra (zbog troškova transporta, carinjenja itd).
Ali to nije sve. Firma "Beluga" od 2013. pravi i pelene za široki povoj koje umnogome olakšavaju život roditeljima.
Umesto dve tetra i jedne švedske pelene koje se standardno u Srbiji obmotavaju oko beba dok nose široki povoj, ovde se koristi samo jedna - jednostavna i na "čičak".
Projekat je nastao u saradnji sa školom roditeljstva Nada Lazić, sa njihovim fizijatrima i ortopedima, a pelene se koriste preko jednokratnih.
Te pelene peru se na 40 do 60 stepeni, ne peglaju se i dovoljno je da imate samo dve da menjate bebi, a cena za dva komada je 1.290 dinara.
Iz Anine radionice izašao je i pojas za ublažavanje grčeva u obliku mede. U pojas se ubacuju termofori koje uvoze iz Nemačke, a koji se na klik aktiviraju i počnu da greju bebin stomačić. Dva termofora i pojas koštaju 1.490 dinara.
Pored standardnih posteljina i peškira, u ponudi "Beluge" su i "pametni peškiri".
Oni su napravljeni tako da mama može sama da iz kadice bebu izvadi za tili čas. Izgledaju kao dugačka kecelja koju mama pričvrsti oko vrata, a na kraju se nalazi kapuljača za bebu.
Mama tako, čim bebu izvadi iz kadice, može da je privije na grudi, jednim potezom joj stavi kapuljaču s kecelje i automatski je umota. Kada je spušta na povijanje, takođe jednim pokretom može da otkači kecelju pričvršćenu oko vrata. Ta specijalna kecelja košta 1.290 dinara.
Svi Anine proizvodi se, osim preko sajta, prodaju i u Aksinim prodavnicama u Srbiji.
I pored uspeha koji je postigla sa svojim proizvodima, Ana Marija Kaufman Milinković ne posustaje.
Sada priprema novu liniju proizvoda "Beluga art" u kojoj će ponuditi neke svoje "kućevne izume".
Prvi projekat biće noćne lampe, unikatne i personalizovane, a imaće potenciometar kojim se smanjuje ili pojačava svetlost.
Anina ideja je da se sve lampe prave ručno, od drveta, sa originalnim abažurima i neće biti napravljene dve iste. Pored toga svako će moći da sam nacrta kakvu lampu želi i želje će mu biti uslišene.
Jedan od budućih proizvoda su i "zdrave police" za čajeve koje se kače na zid, a potpuno su drugačije od svih koje ste videli jer kad se okače - izgledaju kao da levitiraju.
Ana će praviti i rođendar - spravu koja će vam i ako ostanete bez svih podsetnika u telefonu omogućiti da se setite datuma rođenja svih koji vam znače... I da ne otkrivamo više i ne ureknemo "Beluga art"...
PORUKA ZA KRAJ
Iako posle decenije poslovanja Ana od svog posla finansijski dobija "jednu dobru ili dve prosečne plate", nimalo se ne kaje što je krenula tim putem.
Najviše joj, kaže, znače poruke zahvalnosti koje joj šalju zadovoljni kupci kojima je olakšala život.
Uvek bi preporučila i drugima da krenu njenim putem ali uz jedan savet.
"Strpljenje, strpljenje i samo srpljenje. Svaki trud mora da se isplati, ali u Srbiji ti trebaju živci kao sajla. I naravno - bez dobre ideje ništa, a nikada nećeš znati da li je nešto dobra ideja dok ne probaš".
Pa eto, pokušajte. Niko nije rekao da će biti lako.
Zvezda u drami pobedila Partizan i odbranila Kup: Mekintajer doneo petu "Žućkovu levicu" u nizu
"Nisu igrači odlučili finale, znamo svi o čemu pričamo": Obradović siguran da je i navijačima Partizana jasno
Da li je ovo ključni detalj finala Kupa Radivoja Koraća? Snimak otkriva zašto je Obradović pobesneo
"Ako se bilo šta loše desi, odgovorni su Partizanov predsednik i trener": Čović se još jednom oglasio pred meč
"Tebe i takvih kao ti se niko ne plaši, Partizan ima preča posla od Kupa": Mijailović oštro odgovorio Čoviću