Komandir opkoljene ukrajinske baze na Krimu, Julij Mamčur, poslao je danas očajnički poziv u pomoć svojim nadređenima, tražeći od njih da mu izdaju konkretna naređenja, ili će morati da upotrebi vatreno oružje, preneo je AFP.
Mamčur, komandir u vazdušnoj bazi Belbek u Sevastopolju, poslao je ukrajinskoj državnoj televiziji snimak u kojem poziva nadležne da mu izdaju jasna naređenja šta treba da radi, u situaciji rastućih tenzija na poluostrvu.
"Da bismo izbegli oružane sukobe, molim vas da, što je pre moguće, obavestite komandire šta treba da rade ako njihove jedinice ili članovi porodica budu u opasnosti", poručio je Mamčur.
"Ako ne donesete ovu odluku, ponašaćemo se u skladu sa statusom ukrajinskih oružanih snaga, čak i ako bude potrebno da otvorimo vatru", dodao je on.
Mamčurov poziv upućen je u trenutku u kom su ruske snage opkolile vojne baze na Krimu, koji se priprema za referendum o pristupanju Rusiji, zakazan za nedelju, podsetio je Frans pres.
Ništa manje dramatičan na tv kanalima nije danas bio ni vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov. On je izjavio da su na ruskoj strani granice nagomilane snage ruske vojske "spremne za invaziju", ali i naglasio da veruje da bi napori međunarodne zajednice mogli da rezultuju okončanjem, kako je rekao, agresije zvanične Moskve i otklanjanjem rizika od rata.
Turčinov je u izjavi za lokalnu televiziju istakao da, kad su ruske snage prošle sedmice preuzele kontrolu nad poluostrvom Krim, druge jedinice ruske vojske su počele da se nagomilavaju na ukrajinskoj istočnoj granici, "spremne da u bilo kojem trenutku izvrše invaziju na teritoriju Ukrajine", preneo je Rojters.
"Činimo sve što je u našoj moći da izbegnemo rat, bilo na Krimu ili bilo kojem drugom delu Ukrajine", naveo je Turčinov i dodao da su ukrajinske oružane snage u stanju pune borbene spremnosti.
Šef Ukrajinske službe nacionalne bezbednosti Andri Parubij upozorio je juče da je situacija na istočnim i severnim granicama Ukrajine "kritična" i da je tamo grupisano više od 80.000 ruskih vojnika.
On je rekao da postoji "pretnja pune invazije iz raznih pravaca" i da se neke ruske jedinice nalaze svega na dva do tri sata udaljenosti od Kijeva.
Dok sa tv ekrana stižu dramatični apeli na diplomatskom terenu se pregovara a na onom stvarnom se povremeno zapuca.
Ukrajinska pogranična služba saopštila je danas da je u vreme patroliranja duž pograničnog rejona pucano na njen avion sa strane krimskog grada Armjanska, prenele su ukrajinske agencije.
Služba tvrdi da je na avion pucano "sa ruskog kontrolnog punkta (...) iz oklopnog transportera", preneo je Ukrinform.
Rusko ministarstvo odbrane danas je saopštilo da je ruska vojska nedaleko od granice sa Ukrajinom počela manevre u kojima učestvuje više od 8.000 vojnika. Vežbe koje će trajati do kraja marta, odrzavaju se na području Rostova, Belgoroda i Kurska. Prema navodima ministarstva, u vežbama će biti korišćena i artiljerijska sredstva, poput raketnih bacača i protiv-tenkovskog oruđa. Rusija je danas saopštila i da je na zahtev beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka u Belorusiju uputila šest mlaznih lovaca Suhoj 27 i tri transportna aviona.
Ukrajinska granična služba navodi da je "ovo već drugi slučaj primene oružja", nakon što je "prvi put pucano na pogranični avion, koji nije opremljen oružjem, automatskim oružjem iz istog pravca 8. marta".
Diplomatija svo vreme radi punom parom. Sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem o krizi u Ukrajini biće održan sutra u Londonu, saopšteno je danas iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
"Lavrov je razgovarao danas telefonom sa Kerijem o situaciji u Ukrajini. Dvojica zvaničnika su razgovarala o ruskom i američkom prijedlogu za ješavanje situacije i uspostavljanju mira u ovoj zemlji", navodi se u saopštenju.
Načelnik Generalštaba ruske armije Valerij Gerasimov razgovarao je danas telefonom sa generalom NATO Knudom Bartelsom o odnosima dve vojske i aktuelnim dešavanjima u Ukrajini.
Kako je prenela agencija Interfaks, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je informaciju o ovom razgovoru.
Čelnik Komiteta ruske Državne dume za odnose sa bivšim sovjetskim državama Leonid Slucki izjavio je da neke ruske vojne jedinice zauzimaju položaje na Krimu uoči održavanja refenduma na tom poluostrvu u Crnom moru i delovaće "samo u slučaju vojnog napada iz Kijeva".
Parlamentarac je dodao da bi ruski vojnici mogli biti potrebni ukoliko neđeljni referendum na Krimu dovede do iznenadne vojne intervencije iz Kijeva i naveo da je "to verovatno".
I dok sa Zapada povremeno prete danas je i Moskva izjavila da je spremna da uzvrati sankcijama ukoliko SAD i EU istupe sa ekonomskim merama na štetu Rusije zbog tenzija na Krimu, saopštilo je danas rusko Ministarstvo za ekonomiju.
"Nadamo se da će ciljati samo političke sankcije, a ne širok paket mera koje utiču na ekonomsku razmenu. Naše sankcije bi, naravno, bile slične", rekao je zamenik ministra za ekonomski razvoj Aleksej Lihačev, prenosi Raša tudej.
Američki kongres i Evropska komisija najavili su da će uvesti ekonomske sankcije Moskvi, a ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da bi takve akcije mogle da imaju negativan efekat i da utiču na globalnu ekonomiju.
MOND: KRIM JE IZGUBLJEN, SAD BRANE NOVE GRANICE
U Vašingtonu je "opšte mišljenje da je Krim verovatno izgubljen i da predsednik Barak Obama nema drugog izbora već da oko ostatka Ukrajine utvrdi 'crvenu liniju' " pred akcijom Rusije, piše danas francuski list "Mond".
Obama, piše "Mond", "naravno neće upotrebiti izraz 'crvena linija' jer se dovoljno opekao na slučaju Sirije".
Pariski list primećuje da su, međutim, i Obama i ukrajinski premije
Arsenij Jacenjuk, koga je američki predsednik primio u sredu, "ostavili otvorena vrata za rešenje pregovorima" kroz promene ustava i izbore u Ukrajini, iako je Obama upozorio da se "to teško može ostvariti kad je puščana cev uperena na slepoočnicu".
Nedeljni referendum o otcepljenju Krima se i u Vašingtonu i u Evropskoj uniji smatra svršenim činom, ali se ipak daju izvesne šanse da američki državni sekretar Džon Keri sutra u Londonu u susretu s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom zidejstvuje diplomatsko rešenje na temelju predloga koji su SAD i EU zajednički uputili Moskvi.
Okosnica tog predloga je "kontakt-grupa" za nagodbi oko statusa Krima, verovatno uz kulturnu i druge vrste šire autonomije za "proruski" istočni deo Ukrajine, pod uslovom da Moskva već sad ne posegne za aneksijom Krima Rusiji.
Svi u Evropskoj uniji naglašavaju da, čak i ako dođe do bitnog pogoršanja odnosa Evrope i Rusije, niko ne želi rat i tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da za Ukrajinu nema vojnog rešenja, iako je američki ministar odbrane Čak Hegel rekao da su "sva sredstva moguća".
"Mond" navodi mišljenje bivšeg američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da "Krim jeste izgubljen".
Ali Gejts kao da ukazuje na "tihu crvenu liniju" kada podvlači da "naša strategija mora biti da se suprotstavimo dugoročnoj strategiji Putina o ponovnom stavljanju drugih država pod nadzor Moskve".
