EBRD nam sasekao prognozu rasta BDP-a za četvrtinu

Uprkos snižavanju prognoze, EBRD ipak smatra da će povratak Evrozone na put privrednog rasta imati pozitivan uticaj na ukupnu srpsku ekonomiju.

Javni dug premašiće 60 odsto BDP-a do kraja 2014. godine (zakoniski nivo je 45 odsto), a budžetski deficit iznosiće sedam do osam odsto BDP-a do kraja godine, navedeno je u najnovijem "Ekonomskom pregledu Srbije" koji je objavio EBRD.

Srbija je ostvarila značajan napredak u popravljanju poslovne klime, ali su, da bi se podstakao razvoj privatnog sektora, neophodne dodatne strukturne reforme u oblasti rada, privatizacije, bankrotstva i građevinskih dozvola.

Učešće privatnog sektora u ekonomiji je još uvek skromno i mnoge kompanije nisu dovoljno konkurentne da bi osigurale dugoročnu održivost, a brojnim firmama je zbog krize potrebno finansijsko restruktuiranje, smatra EBRD.

EBRD ocenjuje da, osim toga, priliv stranih direktnih investicija u zemlju nije dovoljan.

"Iako je finansijski sektor (banke i osiguranja) prilično uspešno preživeo ekonomsku krizu, on je i dalje osetljiv zbog visokog nivoa nenaplativih zajmova, evroizacije i dugotrajnog procesa smanjenja zaduženosti. Takođe je potrebna dodatna konsolidacija bankarskog sektora", ukazuje EBRD.

Evropska banka je skrenula pažnju da u Srbiji i dalje postoje veliki infrastrukturni propusti, a raspon delovanja instrumenata fiskalne politike je ograničen.

Realizacija infrastrukturnih projekata kasni, iako je već osigurana  finansijska podrška za njih.

Infrastrukturnom i energetskom sektoru potrebne su opsežne reforme poput dezinvestiranja i uvođenja skupe i jeftine tarife električne energije.

EBRD je, od početka poslovanja u Srbiji, od 2001. godine, investirala oko 3,5 milijardi evra i učestvovala u zajedničkim projektima sa više 1,5 milijardi evra u više od 175 projekata.

Banka ulaže u finansijski sektor, industriju, trgovinu, poljoprivredu i infrastrukturu.