Premijer regionalne vlade Krima, Sergej Aksjonov, rekao je danas da će Krimu biti potrebno godinu dana da potpuno pređe u nadležnost Rusije. Rublja monea možda već od aprila.
Aksjonov je ocenio i da će većina Krimljana, na referendumu 16. marta, glasati za pripajanje Rusiji i dodao da vlasti neće proganjati svoje protivnike, preneo je Itar-Tas s.
Komentarišući usvajanje zakonodavnog akta o pripajanju Krima Rusiji, Aksjonov je rekao da će on biti odobren sledeće sedmice.
Aksjonov je, takođe, pozvao građane istočne Ukrajine, ruskog govornog područja, da održe sopstveni referendum za prelazak pod vlast Kremlja.
I dok na samom Krimu uveliko planiraju pripajanje Rusiji, u Londonu su nastavljeni razgovori Rusije i SAD oko situacije u Ukrajini.
"Rusija ne planira da izvrši invaziju na jugoistočnu Ukrajinu, ali Moskva će poštovati rezultat referenduma o statusu Krima koji se održava u nedelju", izjavio je danas u Londonu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov posle razgovora sa američkim kolegom Džonom Kerijem.
Američka bespilotna letelica za nadžor, presretnuta je danas iznad oblasti Krima u Ukrajini, saopštile su ruska vojska i kompanija za izvoz oružja Rostek. "Bespilotna letelica nalazila se na oko 4.000 metara visine i nije bila vidljiva sa zemlje", naveo je Rostek, dodajući da je "dron, gotovo netaknut, pao u ruke odbrambenih snaga". Rostek je u saopštenju dodao da je proizveo opremu pomoću koje je letelica srušena, ali nije precizirao ko je tom opremom upravljao. Kompanija je na svom sajtu objavila i da je bespilotna letelica, čiju je sliku takođe postavila, pripadala 66. Američkoj izviđačkoj brigadi, stacioniranoj u Bavarskoj.
Kako su prenele agencije, šef ruske diplomatije je posle razgovora sa američkim državnim sekretarom rekao da nisu prevaziđena neslaganja Moskve i Vašingtona kada je reč o situaciji na Krimu.
Posle višečasovnih razgovora sa Kerijem, Lavrov je novinarima rekao da "nema zajedničke" vizije Rusije i SAD po pitanju Ukrajine.
Vašington i međunarodna zajednica neće priznati rezultat nedeljnog referenduma na Krimu o odvajanju od Ukrajine, izjavio je danas američki državni sekretar Džon Keri posle šest sati razgovora sa svojim ruskim kolegom u Londonu.
Keri je izjavio danas da je tokom razgovora u Londonu izneo nekoliko ideja o tome kako da se poštuje ukrajinski suverenitet a istovremeno odgovori na zabrinutost Rusije, ali da je Lavrov jasno rekao da ruski predsednik Vladimir Putin neće donositi nikakve odluke do posle referenduma.
Keri je upozorio da će Rusija biti suočena sa sankcijama ukoliko se održi referendum.
"Predsednik (Barak Obama), međunarodna zajednica i ceo svet su rekli da ukoliko se održi referendum biće sankcija, biće odgovora", izjavio je Keri.
Da će o Krimu odlučiti građani te dosad autonomne republike u okviru Ukrajine ponovio je i ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munom.
"Vladimir Putin je istakao da je odluka o održavanju referenduma potpuno u skladu sa normama međunarodnog prava i Povelje UN", saopštio je Kremlj, a prenosi AFP.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je danas, uoči refereduma na Krimu, sve strane da se uzdrže od provokacija i nepromišljenih odluka.
Ban je rekao da je situacija u Ukrajini dovela međunarodnu zajednicu do raskršća i upozorio da postoji opasnost da dešavanja eskaliraju do zabrinjavajućeg nivoa.
Pozivajući sve strane da se klone provokacija i neproračunatih koraka u narednim danima, Ban je istakao da je put za mirno rešenje situacije i dalje otvoren, prenela je agencija Itar-Tass.
Zapad svakako ne gleda blagonaklono na razvoj "ukrajinske krize" u rusku korist.
Evropska unija sastavila je spisak sa imenima 120 do 130 ruskih državljana kojima bi mogla da budu zabranjena putovanja u EU i zamrznuta imovina zbog njihove uloge u krizi u Ukrajini, ali će konačna lista biti utvrđena u nedelju.
Evropski zvaničnici rekli su danas agenciji Rojters da na spisku na pet strana visoki zvaničnici vojske i političkog establišmenta Rusije, da je on sastavljen uz pomoć diplomata koje poznaju prilike u Moskvi, a sada je na razmatranju u Briselu.
Ambasadori EU sastali su se danas kako bi razgovarali o tim imenima, a odluka od primeni spiska mogla bi u zavisnosti od razvoja situacije da bude doneta u ponedeljak, kada je zakazan i sastanak šefova diplomatija EU, prenele su agencije.
Nemački tabloid Bild objavio je danas, ne navodeći izvore, da su na listi ministar odbrane Sergej Šojgu, šef tajne službe Aleksandar Bortnikov, načelnik generalštaba Sergej Ivanov, potpredsednik vlade Sergej Rogozin, šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, admiral Aleksandar Vitko, političar Vladimir Žirinovski i drugi.
Bild je objavio da su među ruskim zvaničnicima i predsednici Gasproma Aleksej Miler i naftne kompanije Rosnjeft Igor Sečin, ali su evropske diplomate rekle da takve odluke još nema.
REdovno se oglađšava i NATO. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je danas da NATO neće priznati rezultate predstojećeg referenduma na Krimu.
"Takozvani referendum u Autonomnoj Republici Krim koij će se održati u nedelju predstavlja direktno kršenje ukrajinskog ustava i međunarodnog prava", poručio je Rasmusen u saopštenju za medije.
On je rekao da je to stav predstavnika većine članica Partnerstva za mir, čiji su se ambasdadori dnas okupili na vanrednom sastanku koji je održan u sedišstu NATO u Briselu, deli ovaj stav o referendumu na kome će se odlučivati o pripajanju Krima Rusiji.
Partnerstvo za mir čini 28 zemalja članica NATO i 22 partnerske zemlje koje uključuju i Rusiju.
Ruska rublja može da bude puštena u opticaj na teritoriji Krima već za dve nedelje, rekao je Interfaksu prvi potpredsednik vlade Krima Rustam Temirgalijev. On je upozorio da su "ukrajinski državni zapisi ponovo blokirali račun republike. Danas je to katastrofalno i zato smo mi stvorili alternativni sistem. Ali bez brzog i efikasnog uvođenja rublje na teritoriju Krima biće teško održati stabilnu finansijsku situaciju, jer Kijev može da ograniči količinu grivni na poluostrvu. Zbog toga je uvođenje rublje pitanje otprilike dve nedelje", rekao je Temirgalijev. Već u aprilu žitelji Krima će dobijati plate i penzije u rubljama, a naravno i cene će biti u rubljama, kazao je on.
Pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava Ivan Šimonović izjavio je danas u Kijevu da u Ukrajini nema kršenja ljudskih prava većeg obima koje bi zahtevalo vojnu akciju.
"Naravno ljudima koji govore ruski, potrebna je zaštita. Ali, nije bilo kršenja ljudskih prava u takvom obimu, tako rasprostarnjenog kršenja koja bi zahtevalo vojne mere", rekao je hrvatski diplomata na konferenciji za novinare, prenosi Interfaks Ukrajine.
Šimonović je istakao da, naravno, svi takvi slučajevi treba da budu ispitani podrobno i nepristrasno.
Prema njegovim rečima, o slučajevima ilegalnog hapšenja i progona u stižu izveštaji sa Krima, kao i da tamo dejstvuju naoružani ljudi koji nisu rodom iz tog regiona i čije uniforme su bez oznaka.
Šimonović je naglasio da je u Ukrajini bilo otmica i da je hitno potrebno naći otmičare i otete, a ukazao je i na zabrinutost tatarske etničke zajednice na Krimu.
Zvaničnik UN je rekao da mu je onemogućeno da poseti Krim, a da je je proruski premijer Krima Sergej Aksjonov odbio da i telefonom razgovara s članovima delegacije UN, prenel su agencije.
Po Šimonovićevim rečima, on će svakako ostati u Ukrajini do narednog utorka, na zahtev Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, što pokazuje Banovu zabrinutost.
UKRAJINSKI DESNIČARI GLAVOBOLJA KIJEVA
Nekoliko nedelja nakon što je svrgnut proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, stotine pripadnika radikalne ultradesničarske grupe Desni sektor svojom ekstremističkom retorikom i oružanim prisustvom na ulicama sve više zadaju probleme novim vlastima u Kijevu.
Oni su nastavili da patroliraju centralnim ulicama Kijeva, zauzeli su neke zgrade u prestonici, a oni radikalniji članovi upali su u kancelarije regionalne vlade, mašući oružjem, zastrašujući službenike.
Ovi desničari se ne zaustavljaju na patroliranju ulicama. Oni žele pravu vlast u vladi, a da bi to postigli Desni sektor pokušava da se transformiše u političku partiju, a njihov lider Dmitro Jaroš planira da se kandiduje za predsednika u maju, piše AP.
Dok je ruski sud izdao poternicu za Jarošem zbog optužbi za podsticanje terorizma, što je simboličan potez u znak podrške argumentu Moskve da su "ekstremisti" ukrali vlast u susednoj Ukrajini, u Kijevu umanjuju značaj ove grupacije.
Pa ipak, ova desničarska organizacija i dalje predstavlja glavobolju za novo ukrajinsko rukovodstvo - svojim oružanim prisustvom na ulicama, ratobornom retorikom i simbolima inspirisanim nacizmom - u trenutku dok Kijev pokušava da prigrli evropske vrednosti i brzo integriše u EU.
Grupa istovremeno kaže da je spremna da obezbedi patriote za borbu protiv ruskog vojnog upada i već regrutuje dobrovoljce spremne da se bori protiv Rusije, navodi AP.
Za sebe tvrde da su ukrajinski nacionalisti koji su spremni da žrtvuju svoje vreme, slobodu pa i život za dobrobit Ukrajine i Ukrajinaca.
Desni sektor je krovna organizacija koja ujedinjuje nekoliko desničarskih grupa. Pojavila se praktično ni otkuda krajem novembra kada su u Kijevu pokrenuti masovni protesti protiv Janukovičeve odluke da ne potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU.
