Vrhovna rada Ukrajine (skupština) raspustila je Vrhovni sovjet (skupštinu) Autonomne Republike Krim pred sutrašnji referendum na kojem će stanovnici birati između pripajanja Rusiji i veće autonomije unutar Ukrajine.
Prema agenciji Ukrinform za raspuštanje Skupštine Krima je glasalo 278 poslanika, a vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade Aleksandar Turčinov izjavio je da odluka stupa na snagu odmah.
Itar-Tas s navodi da su poslanici, istovremeno, podržali nalog skupštinskim odborima da prirpeme odluku o raspisivanju prevremenih izbora na Krimu.
Ukrajinska agencija UNIAN javila je da je inicijator raspuštanja bio Turčinov.
Agencije su prenele izjavu poslanice Partije regiona svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, Ane German, da se ta poslanička grupa protivi raspuštanju krimskog parlamenta.
"Mi možemo sada da usvojim popularnu odluku - referendum na Krimu je neustavan. Ali, šta dalje? Sa kim ćemo se dogovorati posle referenduma", upitala je ona, protiveći se rastpuštanju skupštine AR Krim, preneo je Ukrinform.
Istovremeno, na Krimu je počela s radom misija međunarodnih posmatrača.
Trideset posmatrača su iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu - tu su predstavnici Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, članove nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, vodeće evropske stručnjake za međunarodno pravo i poznate aktiviste za ljudska prava.
Posmatrači su planirali da obiđu sve regione na Krimu i utvrde da li su procedure za pripremu i održavanje referenduma u skladu sa ukrajinskim zakonom i međunarodnim standardima o organizovanju plebiscita, rekao je Piskorski, dodajući da među članovima misije ima ljudi sa bogatim iskustvom u praćenju izbora u Evropi i zemljama Zajednice Nezavisnih Država.
"Misija je došla na Krim na poziv krimske izborne komisije", kazao je Piskorski za Itar-Tas s.
Misija će dati konačno mišljenje na osnovu praćenja rezultata izbora, dodao je on.
Premijer Krima Sergej Aksjonov pozvao je danas stanovništvo te autonomne republike da izađe sutra na referendum o statusu, slobodno bira "nezavisno od nacionalnosti i veroispovesti" i napravi izbor "kojim će se potomci ponositi".
"Ničeg se ne bojte. Vlada će učiniti sve da glasanje prođe spokojno, mirno i demokratski", rekao je on u televizijskom obraćanju, preneo je Itar-Tass. Ta ruska agencija prenela je i izjave posmatrača koji su stigli uoči referenduma da je situacija mirna.
Koordinator misije međunarodnih posmatrača i direktor Evropskog centra za geopolitičke analize Mateuš Piskorski rekao je da je "stanje veoma mirno i nema nikakve napetosti
Na ukrajinskom poluostrvu Krim sutra će biti održan referendum na kojem će stanovnici birati između pripajanja Rusiji i veće autonomije unutar Ukrajine, u krajnje napetoj atmosferi pošto Zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno. Zapad strahuje da bi to poluostrvo na Crnom moru, na kojem većinu stanovnika čine Rusi, moglo da se pripoji Rusiji.
U tom duhu, Nemačka je juče poručila da rezultati referenduma o otcepljenju Krima i njegovom pripajanju Rusiji neće biti "relevantni".
Vodeći političari iz redova demohrišćana, kancelara Angele Merkel, koji se bave privredom, izjasnili su se protiv uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji u rešenju ukrajinske krize, uz obrazloženje da bi to moglo, onda, da pogodi obe strane.
"Takve "kazne" bi bile potpuno neprilagođeni element u spoljnoj politici", rekao je danas predsedavajući Odbora za privredu nemačkog Bundestaga Peter Ramzauer iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije magazinu Fokus, ocenivši da bi sankcije zapada i protivmere Moskve pogodile obe strane.
On je istakao da bi zato, što Kina neće učestvovati u tome, Rusiji ostati otvoreni putevi svetske trgovine. Skeptiično na sankcije prema Rusiji gledaju i u poslaničkom klubu demohrišćana u odboru za mala i srednja preduzeć koja zapravo angažuju 70 odsto zaposlenih u Nemačkoj.
"Oni koji bi mogli biti "nasamerani", bili bi opet mi, Nemci"', rekao je predsedavajući kluba Karsten Lineman i upozorio da je samo u Nemačkoj više od 200 000 radnih mesta povezano i u zavisnosti od poslovanja sa Rusijom.
