Ukrajinski parlament usvojio je danas predsednički dekret o sprovođenju delimične mobilizacije koja će obuhvatiti 40.000 rezervista, u nastojanju da se pojačaju ukrajinske vojne snage u krizi vezanoj za poluostrvo Krim.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrij Parubij rekao je poslanicima Vrhovne rade da će 20.000 rezervista biti raspoređeno u okviru oružanih snaga, a ostatak će biti angažovan u sastavu novoformirane Nacionalne garde, preneo je Rojters.

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsednik parlamenta Aleksandar Turčinov rekao je poslanicima da današnja plenarna sednica podrazumeva "veliku odgovornost s obzirom na opasnost od direktne vojne invazije, dalje agresije u Autonomnoj Republici Krim, koju Rusija planira ili pokušava da zabašuri farsom nazvanom 'referendum' koji nikada neće biti priznat ni uUkrajini ni u čitavom civilizovanom svetu", prenosi Ukrinform.

Turčinov je istakao da je, uzevši u obzir sve okolnosti, potpisao dekret o delimičnoj mobilizaciji, koji stupa na snagu odmah nakon usvajanja u Vrhovnoj radi.

Parlament bi, takođe, trebalo da razmotri nacrte zakona o izmenama nekih ukrajinskih zakona u vezi sa službom u rezervnim vojnim snagama i o izmenama zakona o državnom budžetu za tekuću godinu kako bi se finansirale prioritetne potrebe oružanih snaga i Nacionalne garde, naveo je Turčinov.

Sa druge strane parlament Krima usvojio je danas na vanrednoj sednici rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za "prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije" s pravima novog subjekta federacije i statusom republike.

Dan posle održavanja referenduma o statusu i gradska skupština Sevastopolja donela je odluku o stupanju u sastav Rusije kao grada sa federalnim statusom, javile su ruske agencije.

"Proglašava se Krim nezavisnom suverenom državom - Republikom Krim, u kojoj grad Sevastopolj ima poseban status", navedeno je u prvoj tački Rezolucije koja je, kako se navodi, usvojena na osnovu referenduma na kom su se birači izjasnili za prisajedinjenje Risji i istupanje iz sastava Ukrajine.

Ističe se da Krim namerava da gradi odnose sa drugim državama "na osnovu jednakosti, mira, dobrosusedstva i drugih opštepriznatih principa političke, ekonomske i kulturne saradnje među zemljama".

Skupština se, takođe, obratila UN i svim državama sveta da je priznaju.

"Republika Krim obraća se UN i svim državama sveta sa pozivom da priznaju nezavisnu državu koju su formirali narodi Krima", navodi se u dokumentu.

Komisija krimske skupštine saopštila je konačne rezultate, po kojima je na referendumu za ujedinjenje Krima s Rusijom glasalo 96,77 odsto birača a 2,51 odsto birača za Krim kao deo Ukrajine.

Agencije izveštavaju i da je Gradska skupština Sevastopolja, u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, na današnjoj vanrednoj sednici jednoglasno usvojila rezoluciju o stupanju u sastav Rusije kao odvojen subjekt federcije - grad sa federalnim statusom, i ovlašćen gradski čelnik Aleksej CČalij da potpiše odgovarajući sporazum s Rusijom.

Odbornici su, takođe, utvrdili konačne rezultate referenduma, po kom je 95,6 odsto stanovnika glasalo za stupanje u sastav Rusije a u rezoluciji je "grad Sevastopolj" nazvan "Gradom herojem".

Za Rezoluciju o nezavisnosti glasalo je, kako navodi Itar-Tas s, 85 poslanika krimske skupštine.

Kako je javila nedavno osnovana krimska agencija Kriminform, aktivnosti državnih organa Ukrajine na teritoriji Krima se obustavlja, a odluke i zakoni Vrhovne rade Ukrajine (skupštine), kao i drugih ukrajinskih državnih organa, usvojene posle 21. februara ove godine od danas ne važe.

Istovremeno, skupština je državnu imovinu Ukrajine proglasila "državnom imovinom Republike Krim".

Parlament Krima preveo je u vlasništvo republike imovinu Černomornjeftgasa, Ukrtransgasa i Feodosijskog preduzeća za snabdevanje naftnim proizvodima.

Kako je saopštila pres služba Državnog Saveta, odgovarajući dokument o tome je donet na vanrednoj plenarnoj sednici.

"Utvrđeno je da je vlasništvo Republike Krim pokretna i nepokretna imovina javnog akcionarskog društva Černomornjeftgas, njegovih kontinentalnih nalazišta i morska ekonomska zona", navodi se u dokumentu koji citira Itar tas.

Isto rešenje je doneto i za imovinu Ukrtransgasa na Krimu.

Poslanici su doneli i odluku da od 30. marta vremenska zona na teritoriji poluostrva bude ista kao u Moskvi.

Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov rekao je danas da Krim ne namerava da bude izdržavan i da u Rusiji neće "praznih ruku".

"Ubeđen sam da mi možemo i sami da zarađujemo", rekao je on.

Zapadne zemlje i nova vlada u Kijevu referendum, koji je održan juče, smatraju nelegitimnim.

Vašington je saopštio da odbacuju referendum na Krimu, ocenjujući da je u suprotnosti s ukrajinskim ustavom.

U saopštenju Bele kuće navodi se da SAD neće priznati rezultat današnjeg glasanja koje je održano, kako se navodi, "pod pretnjom nasilja i uz zastrašivanje ruskom vojnom intervencijom koja krši međunarodno pravo".

Referendum o statusu Krima odbacili su i London i Pariz.

Vlasti Velike Britanije nazvale su glasanje na Krimu "ismevanjem demokratije", dok je šef francuske diplomatije Loran Fabijus poručio da Rusija mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itartas.