Šefovi diplomatija zemalja članica EU osudili najavljeno pripajanje Krima Rusiji i objavili listu krimskih i ruskih funkcionera kojima će biti zabranjena putovanja u EU i zamrznuta imovina.
Lista sa imenima krimskih i ruskih funkcionera kojima je, prema odluci Spojnopolitičkog saveta Evropske unije zabranjeno da putuju u EU i da raspolažu računima u evropskim bankama, uključuje 21 osobu za koju je ocenjeno da su učestvovale u narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Sankcije će pogoditi osam političara sa Krima, 10 Rusa među kojima su poslanici Dume i članovi Federalnog saveta i tri ruska vojna komandanta.
Prvi na "crnoj listi" su novoizabrani premijer Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov i predsednik krimskog Vrhovnog sovjeta Vladimir Konstantinov.
Na spisku su i zamenik predsednika Saveta ministara Krima Rustam Temirgalijev, gradonačenik Sevastopolja Aleksej Čalij i novi šef Krimske službe bezbednosti Pjotr Zima.
Navedeno je i ime Denisa Berezovskog, koji je 1. marta imenovan za komandanta Ukrajinske mornarice, ali je prišao krimskim oružanim snagama, pa je protiv njega državno tužilaštvo Ukrajine pokrenulo istragu za veleizdaju.
Među ruskim funkcionerima sankcije EU odnosiće se, između ostalog, na deputate Državne dume Sergeja Mironova, Sergeja Železnjaka, Leonida Sluckog.
Na kraju liste su i imena tri ruska komandanta - viceadmirala Aleksandra Vitka komandanta Crnomorske flote, Anatolija Sidorova komandant ruske zapadne vojne oblasti i Aleksandra Galkina komandanta ruske južne vojne oblasti.
Posmatrači su uočili da, za razliku od američke "crne liste", evropski spisak ne obuhvata visoke funkcionere ruske vlade, ni bliske saradnike predsednika Vladimira Putina.
EU je ranije suspendovala pregovore sa Rusijom o proširenju ekonomskog pakta i viznim olakšicama, a lideri Unije će se sastati u četvrtak i petak kada bi mogla da počne primena ekonomskih sankcija Rusiji tokom vikenda, ukoliko Moskva ne odustane od svojih namera oko Krima.
Ukoliko kriza eskalira, mere bi mogu da uključe zamrzavanje imovine ruskih biznismena, prekidanje trgovine oružjem i druge finansijske sankcije, pa zapadni saveznici pozivaju ruskog predsednika Vladimira Putina da "de-eskalira krizu'' i podrži ukrajinski planove za političke reforme, vrati ruske vojnike na Krimu u vojne kasarne i prekine sa gomilanjem vojnika duž rusko-ukrajinske granice.
Mere prema Rusiji uvode se zbog kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i pripajanja Krima Rusiji.
"Poslaćemo jasan signal Rusiji da mora da poštuje međunarodno pravo", rekla je novinarima jutros visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Ona je naglasila da EU neće priznati rezultate "takozvanog referenduma" na Krimu, na kome se juče preko devedeset odsto glasača izjasnilo za pripajanje Rusiji.
Ešton je kasnije rekla da, i pored danas usvojenih sankcija Rusiji, nije kasno da se nađe političko rešenje za ukrajinsku krizu.
"Još nije kasno da se zaustavi negativna spirala", rekla je Ešton nakon današnjeg sastanka Spoljnopolitičkog saveta EU u Briselu.
"Reč je o jasnom kršenju međunarodnih obaveza Rusije", izjavila je Ešton, dodajući da će imena sa "crne liste" biti objavljena do kraja dana u službenom glasniku EU.
Ona je ponovila da EU ne priznaje referendum o pripajanju Krima Rusiji i izrazila nadu da će Rusija preduprediti prširenje sankcija tako što će otvoriti dijalog sa vlastima u Kijevu i smanjiti nivo ruskih trupa na Krimu na nivo od pre izbijanja krize.
"Spremni smo da učinimo sve da do tog dijaloga dođe", rekla je Ešton i dodala da EU podržava slanje posmatrača Evropske organizacije za bezbednost i saradnju u Ukrajinu.
Osvrćući se na činjenicu da danas usvojena američka "crna lista" obuhvata više rangirane ruske funkcionere nego evropska, Ešton je rekla da "svako radi ono što misli da treba".
"Nije reč o tome ko je tvrđi a ko mekši, nego kako da nađemo političko rešenje", rekla je ona.
Šefica evropske diplomatije je najavila paket finansijske i energetske pomoći Ukrajini, ali je ukazala da se od tamnošnje vlade očekuje da nastavi da se ponaša suzdržano u odnosu na situaciju na Krimu.
Evropske sankcije, koje obuhvataju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje imovine biće, kako je ranije najavljeno, usmerene prema funkcionerima krimskih vlasti koji su učestvovali u raspisivanju referenduma, kao i prema osobama iz najbližeg okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina.
SAD KAZNILE JANUKOVIČA I SARADNIKE ŠEFOVA RUSIJE
I Sjedinjene Američke Države su danas uvele finansijske sankcije i vizna ograničenja sedmorici visokih ruskih zvaničnika, kao vid kazne zbog ruskog priznanja referenduma na ukrajinskom poluostrvu Krimu o pripajanju Rusiji, saopštila je Bela kuća.
Na listi zvaničnika čiju će imovinu i akcije u SAD blokirati zvanični Vašington se nalazi zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin, kao i nekoliko istaknutijih poslanika ruske Dume i savetnika predsednika Vladimira Putina, prenela je agencija AFP.
Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin ironično je danas reagovao na stavljanje njegovog imena na listu SAD. "Druže Obama, a šta uraditi onima koji nemaju ni račune, ni imovinu u inostranstvu? Ili o tome niste razmišljali?", napisao je Rogozin na svom nalogu na društvenoj mreži Twitter, preneo je Itar-Tass.
Američka agencija AP navodi da će se sankcije američkog Ministarstva finansija odnositi i na četvoro Ukrajinaca, među kojima su svrgnuti predsednik Viktor Janukovič, dok je Rojters pomenuo i predsednika Vlade Krima Sergeja Aksjonova.
U saopštenju Bele kuće se navodi da su sankcije usmerene protiv onih koji "ugrožavaju demokratske procese i institucije u Ukrajini, prete njenom miru, bezbednosti, stabilnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kao i učestvuju u zloupotrebi njene imovine".
Šefovi diplomatija zemalja članica EU takođe su se danas saglasili oko "crne liste" krimskih i ruskih funkcionera kojima će biti zabranjena putovanja u Evropsku uniju i zamrznuta imovina, poručio je danas ministar spoljnih poslova Litvanije, Linus Linkevičijus.
SANKCIJE NEĆE UTICATI NA PRISTUPANJE RUSIJI
Prvi potpredsednik vlade Krima Rustam Temirgalijev izjavio je danas da sankcije koje su SAD uvele premijeru Sergeju Aksjonovu i predsedniku Vrhovnog sovjeta (skupštine) Vladimiru Konstantinovu neće uticati na proces pristupanja Krima Rusiji.
"Te sankcije nikako se neće odraziti na rad Aksjonova i Konstantinova, kao što neće omesti proces stupanja Krima u sastav Rusije", rekao je on Interfaksu.
Krimski vicepremijer je izrazio nedoumicu povodom uvođenja sankcija "republičkim liderima koji imaju podršku 97 odsto stanovništva".
Temirgalijev je rekao i da Aksjonov i Konstantinov nemaju imovinu na teritoriji SAD i da su oni "obični Krimljani".
