Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u obraćanju poslanicima ruskog parlamenta da je referendum na Krimu održan u skladu sa demokratskim procedurama i međunarodnim pravom, dok su u Kijevu nacionalisti izvršili državni udar.
Ruski predsednik Vladimir Putin jutros je odobrio nacrt sporazuma kojim Krim postaje deo Rusije, a u Kremlju je nakon toga potpisan i sporazum između Rusije i Krima i Sevastopolja u ulasku te dve oblasti u sastav Ruske Federacije kao ravnopravnih članica.
Taj dokument će biti podnet na usvajanje Ustavnom sudu, a nakon toga i parlamentima Krima i Rusije.
Putin je danas u obraćanju ruskom parlamentu rekao da su nacionalisti izvršili državni udar u Ukrajini i pokušali da ugroze prava manjina.
Putin naglasio da razume ljude koji su išli na kijevski trg "Majdan" i mirno protestovali zbog korupcije i siromaštva, ali je kritikovao novo rukovodstvo u Kijevu i rekao da su lica koja stoje iza nedavnih događaja u Ukrajini "nacionalisti, neonacisti, rusofobi i antisemiti", preneo je Itar Tass.
Rublja od aprila
Krim je usvojio rusku rublju za zvaničnu valutu, a ukrajinska grivna će biti ukinuta od aprila, izvestila je danas ruska novinska agencija RIA, pozivajući se na visoke zvaničnike iz vlade na Krimu. "Nažalost, moram da kažem da paralelno cirkulisanje rublje i grivne neće biti moguće. Prebacujemo se na zonu rublje", prenela je RIA, citirajući prvog potpredsednika krimske vlade, Rustama Temirgalijeva.
"Nacionalisti su izvršili državni udar u Ukrajini. Pokušali su da izmene politiku o jezicima, a to bi potkopalo prava manjina", rekao je Putin, prenosi Itar tass.
Stanovništvo koje govori ruski jezik u Ukrajini suočilo se sa konstantnim ponižavanjem, dodao je ruski predsednik.
"Uvek smo verovali u dobrosusedske odnose sa Ukrajinom, ali situacija se razvila u drugom pravcu", rekao je Putin.
On je napomenuo da je Sevastopolj ruska tvrđava i dom ruske Crnomorske flote i da je odluka o pripajanju Krima Ukrajini po odluci sovetskih vlasti bila jasno kršenje ustavnih normi.
"U srcima i glavama ljudi, Krim je uvek bio i ostaje neodvojivi deo Rusije. Ova privrženost, zasnovana na istini i pravdi, bila je čvrsta i prenošena je sa generacije na generaciju", rekao je ruski predsednik.
Ruski predsednik zahvalio se kineskom rukovodstvu na uvažavanju istorijske kompleksnosti u razmatranju ukrajinskog pitanja.
Govoreći o odnosu sa zapadnim zemljama u vezi sa Ukrajinom, Putin je rekao da je Moskva uvek nudila saradnju u vezi sa brojnim pitanjima, ali da nije bilo reciprociteta.
Ruski predsednik rekao je da bi Rusija počinila izdaju ako bi ostavila Krim u nevolji i da SAD nemaju pravo da odlučuju o sudbini Krima.
"Pitanje Krima ima za nas vitalan, istorijski značaj", rekao je Putin, koji je u parlamentu dočekan velikim apaluzom.
Putin je rekao da će na Krimu ubuduće u upotrebi biti tri ravnopravna jezika: ruski, ukrajinski i jezik krimskih Tatara. On je dodao da je važno osigurati prava svih etničkih zajednica na Krimu, uključujući Tatare.
Ruski predsednik rekao je da će odnosi sa bratskim ukrajinskim narodom uvek biti od ključnog značaja za Rusiju.
KOSOVSKI PRESEDAN
Predsednik Rusije Vladimir Putin komentarisao je danas način na koji je Zapad objasnio priznanje Kosova i upitao sa kojim pravom ne priznaje sada nezavisnost Krima, javlja Glas Rusije.
"Sami su sve napisali, a sad se bune", rekao je Putin u obraćanju Dumi.
On je citirao deklaraciju koju su Sjedinjene Američke Države usvojile povodom situacije na Kosovu.
Dokument je priznao da deklaracije o nezavisnosti mogu da idu protiv zakona jedne zemlje, ali to ne znači da se krši i međunarodno pravo.
"Sami su napisali, rastrubili su po čitavom svetu, namagarčili su sve, a sad se bune. S kojim pravom?" – pitao je Putin.
Putin je rekao da se proglašavajući nezavisnost Krim oslonio na Povelju UN, što je učinila i Ukrajina istupajući iz bivšeg SSSR, a "bazirali su se i na kosovskom presedanu", prenose RIA Novosti.
"Iz nekog razloga, ono što mogu Albanci na Kosovu zabranjuje se Rusima, Ukrajincima i Krimskim Tatarima na Krimu", rekao je Putin.
"Jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova je bilo legitimno sa stanovišta međunarodnog prava i Međunarodnog suda pravde i isto pravilo važi i za Krim", dodao je on, prenosi B92.
Evropa i SAD govore da je Kosovo poseban slučaj, jer je tokom sukoba na Kosovu bilo mnogo ljudskih žrtava, rekao je Putin i upitao da li je to pravno pitanje.
On je podsetio da u odluci Međunarodnog suda pravde o tome ništa nije rečeno.
"To već nisu dupli standardi. To je neki začuđujući primitivni cinizam", ocenio je predsednik Rusije.
Ne može se sve tako grubo podvoditi pod svoje interese i ista stvar jednog dana nazivati belom, a sutra crnom, poručio je Putin.
Ruski vojnici se ukopavaju i postavljaju minobacače na brdu sa koga imaju pogled na ukrajinsku vojnu bazu Perevalnij na Krimu, dok se vojnici u bazi, verni Kijevu, suočavaju sa bolnom dilemom - da dezertiraju i predaju se novim vlastima ili da napuste poluostrvo. AFP podseća da je krimski parlament ove nedelje naredio raspuštanje ukrajinskih vojnih jedinica, pošto je proglašena nacionalizacija ukrajinske državne imovine, posle referenduma u nedelju, 16. marta. Te baze su od februara pod opsadom ruskih civila i vojnika. Istovremeno predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov naredio je ukrajinskoj vojsci da "služi na Krimu i zakune se na vernost Republici ili da nastavi da služi rok van granica Krima u ukrajinskoj vojsci".
Ruski predsednik je rekao da su posle raspada bipolarnog sveta koriste silu protiv suverenih država, iznuđuju rezolucije UN i međunarodnih organizacija ili ih ignorišu.
Putin je, navodi ruska agencija, podsetio na bombardovanje Beograda "iako nije postojala rezolucija SB UN", na Irak, Avganistan, Libiju, kao i "niz dirigovanih obojenih revolucija".
"Jasno ljudi u tim zemljama su se umorili od tiranije, siromaštva, odsustva perspektive. Međutim, ta osećanja pokvareno su iskorišćena. Umesto demokratije i slobode nastupila je bujica terora.
Arapsko proleće smenila je 'arapska zima'", rekao je Putin.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnjih poslova Jevgen Perebinis izjavio je danas da Ukrajina nikada neće priznati pripajanje Krima Rusiji.
"Mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati takozvanu nezavisnost i takozvani sporazum o pripajanju Krima Rusiji", rekao je Perebinis, dodajući da potpisani sporazum "nema nikakve veze sa demokratijom, vladavinom prava niti zdravim razumom", prenosi AFP.
"Krim i Sevastopolj vratili se iskonskoj luci"
Ruski predsednik Vladimir Putin zahvalio je žiteljima Krima i Sevastopolja na njihovoj čvrstoj i doslednoj poziciji, ističući da su se oni posle teškog, dugog i iznurujućeg puta vratili u iskonsku luku, Rusiju.
"Posle teške, duge i iznurujuće plovidbe, Krim i Sevastopolj vraćaju se iskonskoj luci, rodnim obalama, matičnoj luci - Rusiji", rekao je Putin na mitingu i koncertu "Krim - Za Rusiju!" na centralnom Crvenom trgu u Moskvi, gde se prema podacima policije okupilo više od 100.000 ljudi.
"Veoma smo brinuli za Krim. Rusija im je odgovorila toplinom, odazvala im se i otvorila svoje srce i čitavu dušu", rekao je predsednik Rusije, zahvaljujući stanovnicima Krima na "jasno izraženoj volji da budu zajedno s Rusijom" i "što nisu izdali sećanje na istorijske pretke, što su godinama i decenijama gajili ljubav prema otadžbini, prema Rusiji".
ZAPAD OSUĐUJE SPORAZUM
Zapadni zvaničnici osudili su sporazum o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije.
Američki potpredsednik Džo Bajden, koji je danas u Varšavi razgovarao sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, rekao je da je Vašington opredeljen da brani bezbednost svojih NATO saveznika na granici sa Rusijom.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tuskom, Bajden je istakao da garancije za kolektivnu bezbednost ostaju temelj saveza NATO, i da će Vašington preduzeti dodatne korake u cilju jačanja Alijanse u budućnosti.
SAD ostaju opredeljene da dovrše raketni odbrambeni sistem u Poljskoj do 2018. godine, rekao je Bajden i upozorio Rusiju da će se suočiti sa dodatnim merama Evropske unije i SAD ako nastavi sa planovima o pripajanju Krima.
Premijer Poljske Donald Tusk rekao je da međunarodna zajednica ne može da prihvati intervenciju Rusije na Krimu, preneo je Rojters.
"Međunarodna zajednica, uključujući Poljsku, ne može da prihvati aneksiju Krima od strane Rusije. U jednom trenutku to menja ukrajinske granice i geopolitičku situaciju u ovom regionu sveta", rekao je Tusk na zajedničkoj konferenciji sa Bajdenom.
Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg rekao je pred britanskim parlamentom da je odlukom o potpisivanju tog sporazuma između Krima i Ruske Federacije, predsednik Vladimir Putin izabrao "put izolacije".
On je rekao da će Britanija suspendovati vojnu saradnju sa Rusijom i vojne izvozne licence za Rusiju, kao i da se otkazuju mornaričke vežbe i suspenduje planirana poseta britanskog vojnog broda Rusiji.
Hejg je, međutim, dodao da "nije prekasno za diplomatske napore" i da "vrata diplomatije ostaju otvorena".
