Da bi dobili stabilan budžet i sistem potrebno je u 2014. na platama i penzijama uštedeti tri odsto BDP-a, a računica FREN-a kaže da smanjenje penzija i plate za 10 odsto donosi uštedu od dva odsto.
Sadašnje ekonomske i finansijske performanse Srbije nisu dobre ali rezultati izbora najavljuju jaku i dugoročno stabilnu vladu koja bi tako mogla da krene u odlučne mere smanjenja budžetske potrošnje, reformu javnog sektora i poboljšanje uslova poslovanja. Time bi se stvorili uslovi za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti u narednim godinama, rečeno je na predstavljanju novog broja biltena Kvartalni monitor, Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
"Da bi situacija mogla da počne da se popravlja vlada mi morala da u kratkom roku na tri fronta primeni sveobuhvatne, snažne i međusobno usklađene reforme i da bude istrajna u njhovoj primeni, ma kako nepopularne bile. A biće, i treba očekivati socijalne proteste, štrajkove i blokade puteva. Mislim da će buduća vlada, koja će izgleda trajati sve četiri godine mandata, imati snage da sve to prođe", kaže Milojko Arsić, glavni urednik Kvartalnog monitora.
Pred novom vladom nalaze se veliki izazovi jer će i ova 2014. godina proteći u privrednoj recesiji, ili u najboljem slučaju u veoma blagom privrednom rastu. Kada se iz privrednog rasta od 2,4 odsto BDP-a u 2013. godini isključi samo poslovanje Fijata u Kragujevcu (koji je dostigao tehnološki maksimum proizvodnje i ona više neće rasti) i rodna poljoprivredna godina, taj "rast" je zapravo pad od 0,5 odsto BDP-a.
Preko potrebne strane direktne investicije biće na prošlogodišnjem nivou od 700 do 800 miliona evra, ukoliko ne dođe do privatizacije nekog velikog preduzeća, kažu iz FRENA.
Arsić upozorava da će za fiskalnu konsolidaciju srspkih državnih finansija biti potrebno tri do četiri godine, ali je potrebno da se već do kraja ove godine negde uštedi 400 miliona evra.
Uspešnim merama za suzbijanje sive ekonomije država bi mogla dadodatno uštedi jedan odsto BDP-a. "Mnogo ovde govore o milijardama evra u sivoj zoni ali ako bi uspeli da svedemo sivo tržište na 15-20 odsto, koliki je prosek u zemljama Centralne i Istočne Evrope, došli bi na cifru dodatnih prihoda od 300 do 400 miliona evra", kaže Arsić.
"Tolike uštede neće biti moguće ukoliko se vlada opredeli samo na smanjivanje državnih plata kao što se pominje. To bi značilo da plate moraju da padnu za 25 odsto, a to bi urušilo obrazovni, zdravstveni i administrativni sistem. Zbog toga je logičnije da se smanje i penzije (nominalno ili kroz oporezivanje), iako je to do sada odbacivano", kaže Arsić, inače profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i nekadašnji član Saveta NBS.
Iz Kvartalnog monitora upozoravaju da se ne može značajno uštedeti ni na smanjenju subvencija (poljoprivredi i železnici, recimo) a da ni opuštanje viška od 100.000 radnika u javnim službama i državnim preduzećima na kratak rok ne "donosi novac".
Tako ostaje da se uštedi najviše na državnim platama (privatne su odavno pretrpele "krizno prolagođžavanje") i penzijama. Ta izdvajanja, na koje inače ide 50 odsto para iz budžeta, zajedno su veći za pet odsto BDP-a nego što je to u zemljama na sličnom ekonomskom nivou kao što je Srbija.
Zbog Krima će trpeti Južni tok?
Eventualno dodatno komlikovanje odnosa Rusije i Ukrajine moglo negativno da utiče na ekonomiju Srbije po pitanju panevropskog gasovoda Južni tok i protoka robe kroz Ukrajinu. 2Pogoršanje odnosa Rusije i Ukrajine značilo i pogoršanje odnosa Rusije s NATO-om i EU, pa bi njihove članice mogle da postave dodatne prepreke za izgradnju Južnog toka kroz Bugarsku i druge članice EU i NATO-a. A dok se ne postigne saglasnost za seo gasovod, nećče se raditi ni kroz Srbiju", kaže Arsić. On je dodao da bi zbog sukoba Rusije i Ukrajine moglo da bude i drugih šteta za Srbiju, kao što su pogoršani uslovi transporta srpske robe u Rusiju, jer veliki deo ide preko Ukrajine.
Da bi fiskalna konsolidacija uspela potrebno je u 2014. na platama i penzijama uštedeti tri odsto BDP-a, a računica FREN-a kaže da smanjenje penzija i plate za 10 odsto donosi uštedu od dva odsto BDP-a.
Druge mere, kojima se barata u javnosti, donose boljitak ali tek na duži rok. Smanjenjem broja zaposlenih u državnim službama i preduzećima za 10 odsto (oko 50.000 ljudi) uštedelo bi se ukupno jedan odsto BDP-a, ali ta mera mora da se sprovodi u nekoliko godina. Takođe, reforma penzijskog sistema, pomeranjem granice odlaska žena u penziju i uvođenjem "penala" za prevremeno penzionisanje, uštedelo bi se 0,1 do 0,3 odsto BDP-a, ali i za taj efekat trebaju godine.
Na kraju, uštede na platama i penzijama, čak i kada bi se sprovele u celosti, nisu dovoljne. Potrebno je reformisati sistem tako da više nema troškova zbog pokrivanja gubitaka javnih preduzeća i državnih banaka, kao i da budu manji rashodi za racionalniju mrežu državnih ustanova.
