NOJE
Noah (2014)
Režija: Daren Aronofski
Uloge: Rasel Krou, Dženifer Koneli, Entoni Hopkins
Distributer: Taramaunt
Znao sam i pre nego što sam kročio u veliku dvoranu Centra "Sava" da će ovo biti film koji postavlja bezbroj pitanja i biblijskih zagonetki koje će mi se satima vrzmati po glavi. Film koji potiče na razmišljanje. A pretpostavio sam i to da neću uspeti mnogo odgovora da pružim ni sebi niti bilo kome drugom. Mislio sam da ću morati da tražim pomoć od svojih prijatelja koji imaju neko ozbiljnije znanje po pitanju Starozavetnih priča i da mi moje površno poznavanje svega toga nikako neće biti dovoljno. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će mi Daren Aronofski spržiti mozak svojom verzijom priče o čoveku zvanom Noje.
Naravno, potpuno sam pogrešna osoba za ovakav zadatak. Nit verujem, nit me zanima. Imam ozbiljan problem sa organizovanom religijom, naročito sa ovom lokalnom verzijom, al' dobro, mislio sam, ipak je ovo Stari zavet. Sa mnom je na ovaj put krenuo i G, od kojeg sam očekivao ne samo dobro društvo, već i jedan žižekovski pogled na problematiku. Nisam, dakle, totalno diletantski pristupio odlasku na svetsku premijeru filma "Noje", održanu u našem slavnom kongresnom centru. Istina, nadao sam se nekom crkvenom veledostojniku u publici, ili barem nekom od ovih naših pobožnih članova estrade, nekom sportisti, ali ništa od toga. Sve sami anonimci.
I da, još nešto - opasno volim filmove Darena Aronofskog. Mislim da je "Rekvijem za snove" definitivno jedan od važnijih filmova ovog veka. "Rvač" i "Crni labud" su mi bili spektakularni, svaki na svoj način. Baš sam želeo da pogledam i da volim njegovo viđenje priče o Nojevoj barci.
Priču znaju verovatno i neznalice poput mene. Tvorac je ljut na ljudsku rasu jer uništava planetu i vodi raskalašan život. Odlučuje da organizuje opšti potop i da podavi sve živo, osim našeg junaka i svih životinja (po par od svake vrste). Pa da sve krene ponovo, od nule. Noje kroz snove ili vizije, dobija uputstvo kako da obavi taj zadatak. Ali uputstva nisu baš tako precizna, pa Noje mora sam da smisli kako će neke stvari rešiti. Važne stvari. Njegova porodica (svi na brodu), nimalo mu ne olakšava zadatak.
Prvobitnu bojazan da mi ništa neće biti jasno razbio je sam početak filma u kojem dobijamo kratak sadržaj iz prethodnih vremena - Bog stvara život, pa Adam i Eva i zmija i jabuka, pa Kain i Avelj. Onda tu postaje malo komplikovanije kada saznam da postoji i treći brat i kada počnu da se ređaju imena predaka i potomaka, ali vrlo brzo stižemo do Metuzalema i, konačno, i njegovog unuka, glavnog junaka ove priče. No, tek tu u stvari počinju moje muke, jer je ovo zapravo pravi početak ovog - kako ga je G. nešto kasnije genijalno nazvao - filma sa posebnim potrebama čiju infantilnu blasfemičnost nadvisuje samo njegova monumentalna retardiranost.
Naravno, ja opraštam (bog možda i ne, moj dragi G.) ovakav tinejdžerski žargon i oštre reči, pre svega što ni sam ne bih mogao da pronađem bolji izraz, jer zaista, kada film postane dosadna kombinacija Starozavetnog pripovedanja i poprilično žestoke promocije nju ejdž težnje za očuvanjem planete uključujući i fanatični veganizam, ozbiljno gledanje filma postaje nemoguća misija, pa tako G. i ja vrlo brzo počinjemo da se utrkujemo u deklamovanju raznih kvalifikacija.
Moj prijatelj je, po običaju, urnebesan, pa njegove opservacije o božjem domenu i biblijskim parabolama sa fantazi žanrom, pominjanje Paola Koelja i Majkla Beja (pozdrav za kamene transformerse, najuzbudljiviji vizual ovog filma) potiču na još dublje razmišljanje, ali moj banalni um uspeva da se bavi i nekim jednostavnijim pitanjima. Zašto, recimo, Tvorac odlučuje da spasi sve životinje? Zašto i zmije i komarci i bubašvabe i slične živuljke dobijaju drugu šansu? Zašto sve životinje spavaju na brodu, kao u dubokoj hibernaciji na "Enterprajzu", dok su ljudi budni? I slično.
Ali Noje ozbiljnije rezonuje. Zašto Tvorac spasava ljude, kad su već toliko omanuli? Da li je njegova misija možda samo da spasi životinje i da potom ugasi ljudski rod? Od tog silnog razmišljanja, Noje lagano postaje nasilnik i zatucani, konzervativni mužjak, ludak koji je na putu da pobije sopstvenu decu i unuke, što mu zamera, svakako, i jedna jedina Dženifer Koneli, inače njegova verna ljuba u ovom filmu.
Na pola filma doživljavam novi šok - u kratkoj montažnoj sekvenci u kojoj saznajemo kako je to bog sve stvorio za nekoliko dana, nakon prvih par nezanimljivih dana u kojima stvara svemir, planete, komete, zvezde i slična nebeska tela, negde u sredu ili četvrtak odjednom vodozemci iskaču iz mora, prvo puzeći, pa zatim na četiri noge, pa se propnu na dve, pa vidimo i majmuna, pa sebe same... dakle, nešto između valjda, neka teistička evolucija ili evolutivna kreacija. Štagod.
Ipak, čak sam i ja uspeo da pronađem nešto po čemu se u ovoj situaciji slažem i s bogom i s Aronofskim i s Nojem koji svaki put kada vidi Kainove potomke sa užasom na licu, panično izgovara - Bežimo, dolaze ljudi. Čovek je, dakle, ultimativni negativac i zlotvor, biće kojeg se treba kloniti i koje bi valjalo istrebiti. Ali bog je slabić u ovom filmu i konačnu odluku ne može da donese, te onako kukavički ceo teret prenosi na sirotog Rasela Kroua koji, naravno, nema muda da ode do kraja i eto, zato smo mi sada ovde, takvi kakvi smo, bijemo se i mrzimo, jedemo meso i uništavamo ovu predivnu planetu. (I glasamo onako kako smo glasali.) Svejedno, bog na kraju obećava da više nikad neće da šalje potop i uništava sopstvenu kreaciju, dok Noje postaje pijanac. Ups, ovo beše spojler?
Na kraju, kraja nema. I u Centru "Sava", nakon dva sata agonije, bi svetlost. Mi ustadosmo i odosmo. Vidimo se za nekoliko meseci, kada će Ridli Skot da nas stigne sa Egzodusom. Majko mila!
Holivude, dosta je bilo!
ps. Ah da, ocene. G. mi je jasno naglasio da nije olako dao ovako jadnu ocenu. Dobro je promislio. Jedan bi bilo neozbiljno, kaže. Dva bi bilo previše, jer je čak i prethodni film koji je gledao takođe sa mnom u bioskopu (Operacija: čuvari nasleđa, **), bolji od "Noja". Za mene, mrtva trka.
Ja: **
G: *1/2
