Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je u nastavku dijaloga s Prištinom, u teškim uslovima, za Srbiju i srpski narod postignut najbolji mogući rezultat kad je reč o pitanjima pravosuđa na Kosovu i Metohiji.
On očekuje da Vlada Srbije bude formirana do 27. aprila, a odmah nakon toga on u Beogradu očekuje visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton.
Kad je reč o stavu Srbije prema krizi na Krimu, Vučić je ponovio, a to je, kako je naveo, preneo i Eštonovoj, da je stav Srbije najjasniji mogući i da on znači da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, ali da će uvek postovati teritorijalni integritet svake zemlje članice Ujedinjenih nacija.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da su predstavnici Srbije u Briselu izneli "principijelan stav" da Srbija ne želi da preduzme nijedan korak u narušavanju odnosa sa Ruskom Federacijom, istakavši da na to nije izneta nikakva primedba, niti je izazvalo "posebne rasprave".
Dačić je rekao da vEšton na sastanku nije postavila pitanje stava Srbije prema Ukrajini, ali da su vicepremijer Aleksandar Vučić i on izneli stav Srbije koji se "bazira na temeljnim opredeljenjima da Srbija želi da nastavi put ka EU, a da sa druge strane, ne želi da preduzme nijedan korak koji bi ugrozio njene odnose sa Ruskom Federacijom".
"Ešton je na početku sastanka rekla da, za razliku od najava iz naše štampe, ona ne želi da priča o tome, ali mi smo sami izneli veoma jasne stavove i nikakvih rasprava, niti primedbi s njihove strane nije bilo", poručio je Dačić.
Prema njegovim rečima, pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta veoma su važna za Srbiju, "jer je i u Srbiji došlo do njihovog narušavanja".
Dačić je naveo i da će, imajući to u vidu, srpska spoljna politika i stavovi biti balansirani u skladu s tim principima.
On je naglasio da je Srbija, iako nije članica EU i nema obavezu da svoje stavove usaglašava sa stavovima te zajednice, prošle godine od 32 slučaja, 29 puta usaglasila svoj stav sa mišljenjem Brisela.
Nakon završetka 23. runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu visoka predstavnica EU Ketrin Ešton večeras je izrazila zadovoljstvo što su dve strane skoro završile razgovore o pravosuđu i naglasila da će dogovor biti finaliziran na sledećem sastanku.
"Nastavili smo rad na pitanjima koja se tiču primene Briselskog sporazuma. U tom kontekstu izražavam zadovoljstvo zbog toga što su dve strane skoro završile razgovore o pravosuđu. Imajući u vidu neophodna usaglašavanja, dogovor će biti finaliziran na sledećem sastanku", navodi se u saopštenju.
Ešton je napomenula da su dve strane razgovarale i o narednim koracima u okviru dijaloga i dogovorile da se uskoro ponovo sastanu.
Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je večeras nakon sastanka da je postignut suštinski napredak i praktično sklopljen dogovor o pravosuđu i pitanju suda na severu Kosova.
Tači je rekao da je ostalo samo neko manje tehničko pitanje koje će usaglasiti stručnjaci, i da sporazum treba da bude ozvaničen na sledećoj rundi dijaloga.
Pre zajedničkog sastanka Eštonova je prethodno imala bilaterlane susrete sa delegacijama iz Prištine i Beograda.
Beograd su na ovom sastanku predstavljali premijer i vicepremijer Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, a Prištinu kosovski premijer Hašim Tači.
Ovo je prva runda dijaloga posle parlamentarnih izbora u Srbiji, a "Dojče vele" piše da u diplomatskim izvorima u Briselu navode da bi, bez obzira na privremeni zastoj zbog izbornih procesa u Srbiji i na Kosovu i eventualne promene pregovarača, ova faza dijaloga trebalo da do novembra, kada ističe mandat šefici diplomatije EU, dovede bar do potpune implementacije Briselskog dogovora kao prvog u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
EU očekuje da uslede i drugi sporazumi o preostalim otvorenim pitanjima, navodi nemački radio.
Tači je uoči bilateralnog susreta sa Eštonovom rekao da očekuje da bude ozvaničen dogovor o pravosuđu.
"Danas smo ovde da finalizujemo dogovor o pravosuđu koji je načelno već postignut", rekao je Tači novinarima u Briselu uoči bilateralnog susreta sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.
On je, takođe, dodao da Zajednica srpskih opština mora da se uklopi u kosovski ustavni okvir.
Dačić je pre odlaska u Brisel najavio "teške razgovore" o čemu dve strane do sada nisu uspele da se dogovore ili implementiraju ono o čemu je dogovoreno.
"Na Kosovu počinju pripreme za parlamentarne izbore, što je za nas veoma bitno pitanje - ko ima pravo glasa, pitanje koliko će Srbi imati poslanika u budućoj Skupštini Kosova, pitanje zastupljenosti Srba u organima vlasti Kosova, pravosuđe, konstituisanje Zajednica srpskih opština i još dosta toga o čemu će se razgovarati", objasnio je on.
UKRAJINA NIJE TEMA, ALI...
Maja Kocijančič izjavila je da stav Srbije prema ukrajinskoj krizi neće biti tema današnjeg dijaloga, ali je ponovila da EU očekuje od svih zemalja kandidata za članstvo da svoju spoljnu politiku usklade sa evropskom.
"To nije pitanje o kojem bi se razgovaralo u dijalogu, ali naš stav o tome je poznat", rekla je Kocijančić novinarima u Briselu uoči 23. runde dijaloga.
Kocijančić je objasnila da je EU pozvala sve treće države i zemlje kandidate da se pridruže stavu Brisela navodeći da je to važno i u konktekstu procesa pridruživanja.
"Jasno stoji da je potrebno usklađivanje stavova u spoljnoj politici sa stavovima EU, ali na kraju krajeva odluka je na svakoj državi pojedinačno", rekla je Kocijančić.
Ona je podsetila da će spoljna poltiika Srbije biti ocenjena u godišnjem izveštaju Evropske komisije u oktobru.
Beogradski mediji su protekle nedelje pisali o tome da zapadne zemlje traže od budućeg premijera Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži članicama EU i uvede sankcije Rusiji zbog krize na Krimu.
Prema pisanju "Večernjih novosti", očekuje se da vrhunac tog diplomatskog pritiska bude upravo tokom današnje runde dijaloga.
Konkretno, od srpske vlade se traži da se u formi izjave pridruži Briselu i Vašingtonu u javnoj osudi Kremlja, ali i u formalnim potezima koje Evropa i Amerika budu preduzimale protiv vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina, navode "Novosti".
S druge strane, "Naše novine" pišu, pozivajući se na diplomatske izvore, da će Rusija oštro reagovati ako Srbija prihvati makar jednu od sankcija EU prema Moskvi zbog ukrajinske krize i pripajanja Krima.
