Globalno zagrevanje doneće uvećani rizik po zdravlje ljude, ekonomske perspektive, izvore hrane i vode za milijarde ljudi, stoji u izveštaju Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene.
"Svet je, najvećim delom, loše pripremljen za rizike od klimatskih promena. Sve veće globalno zagrevanje povećava šansu za teškim posledicama koje bi mogle biti iznenađujuće ili nepovratne", navodi se u tom dokumentu.
Izveštaj se bazira na prethodnim prognozama IPČ-a, prema kojima će globalne temperature u ovom veku porasti od 0,3 do 4,8 stepena Celzijusa. Rast temperature od dva stepena Celzijusa bi, prema procenama IPČ-a, mogao smanjiti svetsku ekonomsku aktivnost od 0,2 do 2 odsto godišnje.
"U predstojećim decenijama, klimatske promene će uglavnom imati negativne efekte. Siromašni će biti najteže pogođeni tim efektima", izjavio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WTO), Mišel Zero.
"Globalno zagrevanje će povećati pretnje po zdravlje ljudi, ugroziti useve i uzrokovati poplave. Ono bi, takođe, moglo produbiti siromaštvo i pogoršati ekonomske šokove u konfliktnim mestima", navodi se u izveštaju.
Svetski naučnici, koji su učestvovali u izradi tog dokumenta, pozvali su na pod hitno preuzimanje akcija, uz upozorenje da su ljudi verovatno najviše odgovorni za globalno zagrevanje, koje uzrokuje poplave, hladne vremenske uslove i sve veći nivo mora.
"Ukoliko ne reagujemo brzo i žustro, nauka nam kaže da je naša klima i naš način života u opasnosti", izjavio je američki državni sekretar DŽon Keri.
U izveštaju se navodi da će rastuće emisije ugljen-dioksida (CO2) povećati rizik od sukoba, gladi i masovnih migracija u ovom veku, kao i da emisija gasova sa efektom staklene bašte može uzrokovati štete u ekosistemu vredne više biliona dolara.
