Učešće sive ekonomije u Srbiji je oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), tvrde stručnjaci, odnosno u toj se nelegalnoj zoni godišnje obrne 11 milijardi evra.
Prema podacima Ministarstva finansija, u prošloj godini ukupan BDP je iznosio gotovo 33 milijarde evra, dok je deficit budžeta bio oko milijardu i po evra.
"Nije moguće da se sve utera u legalne tokove. Jedan deo je uvek u sivoj zoni. Tako je i na zapadu. Dobar deo zanatskih usluga, popravke sitne, radovi po kući, to je i u razvijenim zemljama mahom u sivoj zoni. Problem kod nas je što deo ekonomije koji ne bi trebalo da bude u sivoj zoni i dalje to jeste, pre svega u trgovini", rekao je Tanjugu ekonomista Ivan Nikolić.
Prema njegovim rečima, siva ekonomija je najizdašniji potencijalno mogući izvor za punjenje budžeta, dok će sve drugo biti jako teško.
"To ne znači da je ovo lako, ali tu leži veliki potencijal. Ono što će i EU uskoro tražiti od nas, jeste da neobuhvaćeni deo ekonomije računamo u BDP", kazao je Nikolić i podsetio da je ocena učešća sive zone prema Reopubličkom zavodu za statistiku niža od 30 odsto, i iznosi 13 do 15 odsto BDP-a.
Saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja Vladimir Gligorov kaže da je rešenje za sivu ekonomiju uvek dvostruko.
"Morate da imate poreski teret koji onaj koji zapošljava na crno može da podnese, i da mu bude isplativo u odnosu na to što legalizacijom poslovanja može da dobije. Recimo, ako radite na crno, ne možete do kredita ili pojedinih državnih dozvola. Neki nivo tih izdataka ili poreza, mogao bi da bude stimulativan da mnogi izađu iz neformalnog i uđu u formalno poslovanje", smatra Gligorov.
Druga stvar, kaže on, jeste odnos prema tome šta ustvari za svoj porez dobijate od države.
"Najveći broj zemalja koji imaju problem sive ekonomije, imaju i nefunkcionalne države. Zato je to manje-više namet, jer od države ne dobijate ništa zauzvrat. Efikasnija država čini da to bude usluga a ne namet, i ako je trošak usklađen sa onim što dobijate, onda to stimuliše ljude da ne zaposljavaju na crno", kazao je Gligorov Tanjugu.
Predsednik novoosnovane Komore malih i srednjih preduzeća Milan Knežević tvrdi da je prema nekim istraživanjima učešće sive zone u Srbiji 30 odsto BDP-a, dok je taj udeo u zemljama EU kreće od 10 do 15 odsto, a u skandinavskim zemljama je nula.
To je, kako kaže, jedan deo ekonomskog stabilizatora, pomalo se i toleriše, ali je daleko veći problem kaže on, rad na crno.
"Sa sivom ekonomijom imamo posla onda kada je preduzeće registrovano, ali na primer, jedan deo poslova obavlja na crno. Recimo, deo radnika ne prijavljuje, deo ne evidentira. Daleko veći problem je crno tržište, jer je u toj zoni sve ilegalno", objašnjava Knežević.
To su kako kaže, ljudi koji nisu prijavljeni i rade na prodajnim mestima koja nisu ni prijavljena ni tehnički ispravna. Niko od njih, tvrdi Knežević, ne plaća ni jedan dinar državi.
"Ako se računa i siva i crna zona, više od 50 odsto prometa roba i usluga se odvija bez uvida države, što je nepodnošljivo", poručuje sagovornik Tanjuga.
Gubici i nisu samo direktno na porezima, dodaje on, jer crno tržište generiše stotinu drugih delatnosti - iznajmljuju se poslovni prostori u kešu, plaća se prevoz kešom, vrši se transfer kapitala za procenat preko banaka u okruženju.
Ukida se i ustavom zagarantovana jednakopravnost na tržištu, kao i cenovna logika, jer ko utaji PDV i porez na dobit, taj je 35 odsto povoljniji od nas koji legalno radimo, navodi Knežević.
Crno tržište i siva zona su, prema njegovim rečima najveći izvor korupcije i socijalnog raslojavanja, ali i najveća razvojna šansa Srbije.
"Ako se to legalizuje, stvoriće se prostor za nova ulaganja i zapošljavanja. To ne znači da ljude koji rade na buvljim pijacama treba zatvarati, nego ih treba oporezovati i zahtevati da imaju fakture kao dokaz o poreklu robe", podvlači Knežević.
On je upozorio da je kroz ilegalne kanale angažuje oko 500.000 radnika, koje država ne vidi, ali je još pogubnije, dodaje, što se isplaćuje značajan deo neoporezovanih plata.
