Pored važnog podatka u CV-u, steći ćete veliki broj prijatelja, ali i pravih šansi za posao. Neki volonterski servisi omogućavaju vam i da proputujete svet, bez ikakvih ulaganja, kažu sagovornici Monda.

Volonteri su po definiciji velikodušni, posvećeni, pozitivnog duha, čine društvo boljim i njihov broj je u porastu u celom svetu. U Srbiji, gde je cilj što pre se zaposliti i zarađivati  je, čini se, luksuz volontirati, ali mladi ljudi opovrgavaju ovu tezu.

Po nekim statistikama u svetu u proseku volontira svaka treća osoba. Kada je reč o Srbiji, rezultati globalne studije "Glas ljudi", sprovedene u 56 zemalja tokom prošle godine pokazali su da je Srbija na 45 mestu svetske liste, a na drugom u regionu po broju volontera. Tačna statistika ne postoji.

Jedan od mogućih razloga zašto se tačan broj ne zna je i to što se volontiranje u Srbiji zloupotrebljava - pri tom se misli, pre svega, na korporativno volontiranje kada mladi najčešće obavljaju sve što i neki zaposleni, ali bez naknade. Dodatan problem predstavlja i pogrešno shvatanje volontiranja, jer ga često poistovećuju sa praksom.

"Mladi često očekuju da nađu posao, a ne da dobrovoljno i  bez materijalne satisfakcije rade u korist zajednice. Mislim da ne postoji adekvatna atmosfera za razvijanje volontiranja,  potrebno je da se mnogo sistematičnije priđe samom pitanju volonterskog rada koji je u neraskidivoj vezi sa drugim društvenim problemima", kažu za MONDO u Volonterskom servisu opštine Stari grad koji već tri godine brine o starim i drugim ljudima kojima je neophodna nega u ovoj opštini.

Ovaj servis je jedan od mnogih volonterskih servisa, a osnovan je sa ciljem da se pomaže najugroženijm građanima, koji imaju poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Tu se pre svega misli na  osobe koje su donekle marginalizovane: penzionere, osobe sa ivaliditetom, samohrane roditelje...

"Kad su u pitanju naše aktivnosti, volonteri se opredeljuju ili za rad sa korisnicima usluga ili za povremene akcije koje sprovodimo samostalno ili u saradnji sa nekim drugim organizacijama. Imali smo ekološke akcije,  sređivanje parkova u saradnji sa JKP Zelenilo, sarađujemo i sa Crvenim krstom i Zavodom za transfuziju krvi, tako da redovno organizujemo dobrovoljno davanje krvi u prostorijama opštine Stari grad, a organizovali smo i besplatne časove joge za naše sugrađane.

Možda najbitnija od svih akcija jeste besplatna popravka koju vrše naši majstori u kućnim uslovima. U pitanju su bravarske, električarske i vodoinstalaterske popravke.  Svake zime volonteri su angažovani za čišćenje snega i distribuiranje industrijske soli.

Bilo je i više akcija prikupljanja odeće i slatkiša za decu iz Svratišta. Imali smo i više akcije pravljenja i doniranja kolača  za korisnike narodne kuhinje, u kojima su učestvovali naši sugrađani i volonteri", objasnili su nam u opštinskom volonterskom servisu.

U ovom servisu , kao i u drugim volonterskim organizacijama kažu da su razlozi za volontiranje različiti. Kada je reč o mladim osobama, to je želja da nadograde svoje iskustvo i sposobnosti, da steknu nova poznanstva i kontakte, da imaju dodatnu stavku u svojoj biografiji, a naravno tu je i želja da nekome pomognu ili  da urade nešto korisno za dobrobit društva.

Student Uroš Marković, volonter u opštini Stari grad, kaže da se za volontiranje opredelio iz dva razloga.

"Sa jedne strane, imam mogućnost da pomognem licima koji žive u mojoj lokalnoj zajednici i koji usled zdravstvenih problema ili starosti nisu u mogućnosti da ispunjavaju svoje svakodnevne aktivnosti, a sa druge strane, svakoj mladoj osobi volontiranje može da pomogne u pronalaženju budućeg posla i u usavršavanju na ličnom planu", kaže za MONDO Uroš.

On ističe da mu volontiranje ne oduzima previše vremena i da je dobro to što se o posetama  dogovara direktno sa korisnikom.

"Dogovorimo se kada da ga obiđem i šta je potrebno da mu pomognem. Najčešće je to odlazak u dom zdravlja po recepte, kupovina lekova, novina, hrane, plaćanje računa itd. Nekada je korisnicima samo potreban razgovor i razumevanje. Posao nije naporan i veliko je zadovoljstvo pomagati nekom kome je pomoć i te kako potrebna", ističe ovaj mladić.

Ono što je bitno, je da u volontiranju nema ograničenja kada je reč o godinama, osim kada su u pitanju isključivo studentske organizacije. Volontiraju mladi ljudi - studenti obično, zaposleni, penzioneri...

U volonterskom servisu opštine Stari grad kažu da njihov najmlađi volonter ima 18 godina, a najstariji ima 71 godinu.

U drugom volonterskom servisu - "Mladi istraživači Srbije" rekli su nam da i kod njih ima starijih ljudi, ali da dominiraju osobe koje imaju između 18 i 30 godina.

"Naši volonteri su najčešće između 18 i 30 godina, mada ima i tinejdžera, ali i starijih – najstariji volonter koji je jos uvek aktivan ima 73. Inače, nema ograničenja u godinama kada je volontiranje u pitanju, pa čak ni međunarodno. Dobrodošle su i porodice sa malom decom, a i penzioneri", naglašava koordinatorka ovog servisa Jelena Ristić Beronja, koja je i sama bila volonter.

Ona kaže da je volontiranje sigurno u porastu poslednjih godina - što zbog sve većeg broja organizacija civilnog društva koje većinom angažuju volontere, što zbog korporativnog  volontiranja, filantropije, đačkih i studentskih paralamenata gde je takođe, zastupljen ovakav vid angažovanja.

Kroz ovaj servis je u 25 godina njegovog postojanja prošlo više od 5.000 volontera,  a oko 2.000 stranih volontera je bilo na programima u Srbiji.

Jelena Ristić ističe da postoji više razloga zbog kojih se neko odluči da volontira, ali kao posebno važan ističe "bitnu stavku u biografiji" koju poslodavci cene.

"Sve više se ceni kada, naročito mlada osoba ima u svojoj biografiji iskustvo volontiranja, jer to podrazumeva da je svestrana, ljubopitljiva, saosećajna, timski igrac, komunikativna. To su veštine koje se ne stižu formalnim obrazovanjem", kaže Ristić.

Putovanja, prijateljstva, širenje vidika


Ono što je mladima posebno privlačno je, kaže Ristić, svakako međunarodno volontiranje jer je to šansa da se otputuje negde "preko", upozna druga kultura, steknu prijatelji iz različitih zemalja i usavrši jezik.

"Volonterima su u ponudi raznovrsni dvonedeljni programi tokom leta, na kojima mogu raditi na poslovima rekonstrukcije i renovacije, ekološkim poslovima, arheološkim, zatim u organizaciji raznih kulturnih manifestacija i festivala, rad sa decom, starima, životinjama", navodi koordinatorka "Mladih istraživača Srbije."

Ono što ona ističe je da u globalizovanom svetu nema mnogo razlike između nas i ljudi iz drugih zemalja i kultura. Kako kaže, veštine koje se stiču volontiranjem su primenjive svuda, kako u traženju posla tako i u ličnoj organizovanosti vremena i obaveza.

Ivan Ognjanović iz studentske međunarodne organizacije AIESEC, koja u okviru svog programa volontiranja "Global Citizen" takođe omogućava studentima da otputuju u međunardone  kampove, kaže da je volontiranje sve zastupljenjije, i u Srbiji i u svetu.

On to objašnjava činjenicom da sve veći broj mladih postaje svestan da im formalni obrazovni sistem, nažalost, ne pruža dovoljno znanja, veština i iskustava koja su im neophodna za napredak na ličnom i profesionalnom nivou.

"Sve je više onih koji postaju svesni toga da ih život u zatvorenom okruženju ograničava u razvoju i otkrivanju svojih sposobnosti. Mladi danas postaju svesni i problema u svetu i svojoj okolini i imaju želju da preduzmu nešto povodom toga, umesto da samo čekaju da se promena dogodi sama od sebe, ili da se jednostavno odsele.

"Upravo je to jesu glavni razlozi zbog kojih se sve veći broj studenata odlučuje za volontiranje u inostranstvu kroz naš program Global Citizen. Za sve njih je zajednička želja da iskuse novu kulturu i dožive neku stranu zemlju iz ugla stanovnika a ne samo turiste, da razviju sebe, nauče novi jezik ili usavrše onaj koji već govore, kao i da steknu internacionalna prijateljstva i prošire svoje vidike", objašnjava Oganjanović.

On kaže da se  naši mladi naješće odlučuju za rad sa decom, mladima i ugroženim društvenim grupama na njihovom opismenjavanju, zatim rad sa srednjoškolcima i studentima na razvoju veština koje su im potrebne za buduću profesionalnu karijeru, a ne stiču ih kroz formalno obrazovanje, kao i razvoj multikulturalnosti i tolerancije kroz različite projekte i radionice.

"Za svaku osobu koja želi da ode na praksu zadužen je jedan član našeg tima koji joj pomaže da shodno željama, mogućnostima i preferencijama pronađe i izabere praksu koja joj najviše odgovara. Studenti, dakle, sami odlučuju gde će i kada otići na praksu, kao i čime će se tamo baviti. Mnogo je i onih koji nisu želeli da se vrate kući posle šest ili osam nedelja provedenih u kampu", navodi Oganjanović.

I on ističe da su osobe sa internacionalnim iskustvom snalažljivije, prilagodljivije i sposobnije za rad od većine svojih vršnjaka, što im daje veliku prednost prilikom zapošljavanja.


Volonterka Natalija Radivojević, koja je koordinator  PR grupe "Mladih istraživača Srbije" kaže da je njoj iskustvo stečeno u kampovima u inostranstvu itekako koristilo i pomoglo u angažovanju i karijeri u ovoj organizaciji.

"Kada sam saznala za MIS, videla sam dobar način da proputujem svet, upoznam ljude, sebi proširim vidike. O CV-u nisam ni razmišljala zato što kada sam krenula da volontiram imala sam 15 godina", kaže dvadesetogodišna Natalija za MONDO i nastavlja.

"Bila sam učesnik na četiri međunarodna volonterska kampa (Francuska, Italija, Nemačka, Grčka), a takođe sam vodila dva međunarodna kampa u Srbiji, a od toga sam i jedan  organizovala sa drugaricom kamp liderkom MIS-a.

U Francuskoj, Nemačkoj I Italiji sam učestvovala u renoviranju raznih objekata poput starih kućica u parkovima, mostova po šumskim izvorima, farbanja ograda po parkovima itd.

Na kampovima smo radili 5-6 sati dnevno, uz pauze, naravno taj  rad nije nikakav iscrpljujući fizički rad, već je to rad koji je prilagođen volonterima gde se radi uz nadzor tehničkih radnika. Na četvrtom kampu u Grčkoj, zaduženje volontera je bio rad sa decom. Svakog radnog dana smo šest  sati provodili sa decom, gde smo pravili razne radionice, predstave, igre i razne druge edukativne radionice prilagođene za decu tog uzrasta. "

Natalija je osim kampova, učestvovala i na tri treninga. Jedan u Srbiji, koji je bio trening za kamp lidere u Srbiji, a druga dva treninga su bila edukativnog tipa: jedan u Nemačkoj, a drugi u Italiji gde su  razrađivane teme kao što je  mir u svetu, diskriminacije među polovima, seksualne orijentacije .

Naravno, Nataliji su posebno draga poznanstva sa kampova, jer, kaže, prijateljstva koja se steknu na kampovim  je nešto što se ceni i teško stiče.

"Na dosadašnjim kampovima sam upoznala preko 80 stranih volontera. Od prvog kampa pa sve do sada sam još uvek u kontaktu sa bar po tri osobe sa jednog kampa  U kontaktu smo  preko društvenih mreža, e-mailova. Na kampu u Nemačkoj 2011. godine upoznala drugaricu iz Finske, gde smo sledeće godine išle zajedno u Španiju kod dva druga sa istog kampa, a zatim sledeće godine je ona došla kod mene u Srbiju, i evo ove godine ja idem kod nje u Finsku", ushićeno kaže Natalija i dodaje da joj je pružena i sjajna prilika da usavši svoj engleski jezik.

"Sporazumevanje  je na engleskom jeziku i to svima dosta pomaže da unaprede svoje znanje istog, ali i da nauče neki novi jezik. Takođe, nađete se i u raznim okolnostima koje možda nesvesno mogu da vam pomognu da se snađete u nekim životnim situacijama."

Ova mlada volonterka kaže da u okviru MIS-a napreduje iz dana u dan, da joj je u toj organizaciji pruženo više nego u bilo kojoj školi ili fakultetu.

"Tolerancija, otvorenost, zrelost, odgovornost, organizovanost, rad u timu su samo neke od osobina koje sam stekla zajedno sa njima", ističe Natalija.

Marija Nemec, volonterka AIESEC-a  i članica izvršnog odbora jedne od kancelarija AIESEC-a u Beogradu, a koja je u Bonu radila u letnjem kampu o stvaranju multikulturalnosti kod dece, kaže da joj je putovanje pomoglo da postane još nezavisnija i samostalnija, otvorenija i tolerantnija, da ne odustaje lako.

"Naravno, stekla sam dosta prijatelja. . Sa ljudima sa kojima sam bila baš bliska se čujem bar jednom mesečno preko Skypea. Evo baš pre nekoliko dana sam se čula sa drugom iz Etiopije, a devojka iz Amerike, sa kojom sam bila najbliža, me je kada smo se poslednji put čule pitala da joj budem jedna od deveruša na venčanju", ponosno kaže za MONDO Marija i ističe da su zajedničke večere, spremanje hrane , izlasci i druženja nešto zaista nezaboravno.

Svi naši sagovornici se slažu da je volontiranja zarazno i da se ne prestaje baš tako lako. Kažu da su volonteri stabilniji i srećniji ljudi i imaju više samopoštovanja i poštovanja prema drugima, prema životnoj sredini. Volonteri razvijaju sebe, svoju svest i svoja razmišljanja, postaju profesionalniji.

Pa, ako i vi poželite da volontirate... ništa lakše – na internetu možete vrlo lako pronaći bilo koju od ovih ili neku drugu organizaciju, kontaktirati ih, a oni će vam pomoći da odaberete pravi "posao."