Radiša Mihajlović zvani Drnda, koji je 2006. dovezao Miloševićevo telo iz Haga, organizovao skup više od 300 vlasnika pogrebnih radnji.
U požarevačkom restoranu "Kum" održana je 5. Grobarijada, okupljanje pogrebnih radnji iz Srbije i bivših republika SFRJ.
Mihajlović je, pišu "Naše novine", oko 300 gostiju dočekao uz transparent "Dobro nam došli, Topalovići" i dve hostese pored dva pogrebna "mercedesa" i glogovog koca, dok je na ulazu u salu stajao natpis "Samo je smrt siguran poso". Sam domaćin goste je dočekao ispred restorana uz bleh orkestar i "grobarsko kolo".
KOLEGA NIJE DOŠAO ZBOG SMRTNOG SLUČAJA
Na okupljanje u "Kumu" došli su svi koje je Drna pozvao, osim jednog koji je bio sprečen zbog smrtnog slučaja u porodici.
Na svečanom ručku koji je priređen u njihovu čast, osim torte u obliku krsta i mrtvačkog sanduka, koji je Drnda probio glogovim kocem, posluženi su "Pantelijino pečenje", "Mirkova supa", "Bilijev dezert", nazvani prema junacima crne komedije Dušana Kovačevića "Maratonci trče počasni krug".
Na kraju je domaćin, povodom 20 godina poslovanja preduzeća, svojim radnicima uručio po jedan zlatnik, a gostima priveske za ključeve sa figuricama mrtvačkog sanduka i glogovog koca.
KRALJ GROBARA
Drndi, inače, kako piše "Alo", pripisuju i slogan: "Vaše je samo da umrete, sve ostalo je naša briga".
Njegovo preduzeće ima najviše pogrebnih vozila u Evropi. On je "kralj grobara".
Kad u Evropi umre neki gastarbajter iz naših krajeva, kažu „Otiš'o kući sa Drndu".
Drnda, kršteno Radiša Mihajlović (61), vlasnik je pogrebnog preduzeća „Drnda internacional" i prevozi pokojnike iz belog sveta u zavičaj, mahom u istočnu Srbiju.
I sam je bio na privremenom radu u inostranstvu kad mu je umro najbolji drug. On je organizovao transport njegovog tela i skupo ga platio. Video je da su pare u tom poslu.
Dve godine kasnije, u Kučevu je otvorio svoju radnju, a danas mu je centrala u Požarevcu.
" Uveo sam nemačku disciplinu u poslovanje, iskustvo pokupljeno u svetu, i ono nešto moje...", objašnjava uspeh.
A da je uspešan, jeste: ima radnje po celoj istočnoj Srbiji, 22 specijalna „mercedesa" i, što je važnije, dobar glas. Sve to jer je u praksi primenio onaj slogan s početka teksta. U svakoj njegovoj radnji prodaju se sanduci i ostala pogrebna oprema, odeća u crnoj boji raznih modela i veličina, i sve ono što asortiman jednog pogrebnog preduzeća čini potpunim: umrlice, florovi, cveće...
Ali kod „Drnde" je jedan ugao u svakoj radnji rezervisan za osnovne potrepštine: dezodoransi i sapuni, četkice za zube i brijanje, češljevi, žileti... i uz to ukusni neseseri živih boja. Sve to, naime, prema lokalnim običajima stavlja se u sanduk, da se pokojniku nađe na onom svetu, a Drnda se pobrinuo da olakša muku ožalošćenima.
U drugoj vitrini izložene su verne imitacije zlatnih burmi i prstenja, naušnica, ogrlica i satova - sve namenjeno poslednjem ukrašavanju i ostavljanju utiska na žive, ali ni to nije sve:
"Ako je pokojnik nosio štap, imamo razne modele. Kišobrane isto, i šešire, kačkete", kaže Drnda, razbijajući predrasudu o tome da se za ukop pokojniku obuvaju kartonske cipele.
"Tražio sam i po Nemačkoj i po Italiji, nema to... Nudimo prave po ceni od 1.800 dinara", kaže poslovno.
A dokle ide briga za ožalošćene, svedoči podatak da Drnda prodaje i metle. Običaj je, naime, da se po iznošenju pokojnika iz kuće soba počisti isključivo novom metlom, pa je Drnda i na to mislio. U standardnu ponudu ulaze i žene koje će na grobu naricati. Obično se traže tri, ali Drnda može da ih nađe koliko treba.
Naravno, spreman je da se prilagodi i specijalnim zahtevima: da mušteriju pusti da legne u sanduk i proveri njegovu udobnost, da pokojnika, po želji porodice, proveze pored svih za života mu omiljenih mesta u gradu, da trubi pri ulasku u selo... Jedan je testamentom tražio da mu na prvu godišnjicu smrti organizuju slavlje, pa je Drnda našao šator, muziku, pevačicu u kratkoj suknji... Veselje je trajalo celu noć!
A kad je u Požarevcu sahranjivan Slobodan Milošević, kroz grad ga je vozio Drnda lično.
"Cveće je bilo nabacano na haubu da ništa nisam video. Pored mene je išao tadašnji predsednik opštine i govorio mi: 'Drndo, levo... sad ispravi", seća se tog dana...
„Slobin mercedes" i danas rodbina pokojnika najviše traži, iako je nabavio novije i luksuznije modele.
