Zahvaljujući entuzijazmu sveštenika SPC oca Gligorija i upravnika Okružnog zatvora u Beogradu Zvonka Grulovića u ovoj ustanovi za izvršenje zatvorskih sankcija u Beogradu polako se privode kraju radovi na obnovi kapele namenjene osuđenicima.

Radovi su počeli sredinom februara, u toku je ikonopisanje, a onda će kapela i zvanično biti otvorena kada patrijarh Irinej bude osveštao prostor.

Radove, uz blagoslov SPC, izvode volonteri, a novac je obezbeđen donacijama.

Među "majstorima" koji rade na obnovi i uređenju kapele je i osuđenik Slaviša Trailović. Za MONDO kaže da se dobrovoljno prijavio da pomogne u radovima.

"Inače sam majstor, a kada su pitali ima li dobrovoljaca odmah sam se prijavio", kaže ovaj mladić koji je na izvršenju kazne već 4,5 meseca, a ostalo mu je još osam meseci do puštanja na slobodu.

"Radio sam ono što i inače radim - građevinske radove, malterisanje, krečenje, hoblovanje... Kada slikari završe posao, pomoći ću i u raščišćavanju gradilišta", kaže Slaviša i dodaje da je ponosan što je učestvovao u ovom poslu.

Ikonopisac i restaurator, akademski slikar Vojsilav Luković kaže da se rado odazvao pozivu da učestvuje u ovoj akciji i dodaje de je to za njega bio poseban izazov. Naime, likovni prikazi koji se iscrtavaju birani su pažljivo, posebno za ovaj prostor, a za to je bilo neophodno odobrenje i blagoslov vladike Jovana.

U tri centralne oltarske niše nižu se prikazi: "Hristosa u grobu", "Preobraženja Gospodnjeg"i "Đakona Avakuma" kao simbola istrajnosti vere.

Ispred oltara, na južnom zidu, prikazani su: Car Lazar, Jovan Krstitelj i Stefan Dečanski. Na zapadnom zidu su Arhangel Mihaolo, Sveti Nikola, Sveti Dimitrije... Na severnom zidu Davidovo pokajanje i Marija egipatska...Na oltaru, pored uobičajnih ikona biće prikazan "Pokajani razbojnik", a na drugim "Golgotski krst".

"Neki od ovde predstavljenih svetaca birani su s posebnom pažnjom jer se radi o velikim zločincima i grešnicima koji su se pokajali i čineći dobra dela postali sveti. Odabrali smo i svetitelje koji se najčešće slave među Srbima, jer mnogi od osuđenika ovde proslavljaju i svoju slavu", objašnjava ikonopoisac Luković.

U oslikavanju mu pomažu mladi studenti Akademije SPC za umetnost i konzervaciju Pero Cvjetković i Nemanja Lazarević. Uz zvuke pojanja i miris tamjana oni u nadahnuću slikaju svetitelje. Kažu da su se dobrovoljno prijavili za ovaj posao i da im je to novo iskustvo, ali i neophodna praksa za fakultet.

Akademska slikarka Slađana Stojanović Hristovski prijavila se za oslikavanje kapele, kada je od svog voždovačkog paroha, oca Gligorija čula za njegovu akciju.

"Ovo mi je bila jedinstvena prilika da primenim znanje iz zidnog slikarstva i da se okušam kao žena u ovom, uglavnom muškom poslu", kaže Slađana.

Upravo je sveštenik Gligorije Marković, duhovnik Centralnog zatvora i Specijalne zatvorske bolnice, paroh voždovački, glavni inicijator ove akcije.

"Otac Gligorije je pokrenuo inicijativu za rekonstrukciju kapele, a mi se trudimo da ga ispratimo. Cilj nam je da pritvorenici dobiju prostor gde će moći da ispune svoje verske potrebe, a da se pri tome osećaju kao da su zaista u crkvi, a ne u zatvoru", objašnjava za MONDO upravnik Okružnog zatvora u Beogradu Zvonko Grulović.

Sveštenik Gligorije skromno odbija da prizna da je motor cele akcije i tvrdi da bez podrške uprave zatvora, SPC i dobrih ljudi ne bi bilo moguće ništa učiniti.

"Zahvaljujući donacijama koje je obezbedio Centralni zatvor, uglavnom od advokatskih komora i udruženja, ali i dobrim ljudima koji su darivali materijal uspeli smo da finansiramo ovaj projekat. Svoje znanje i umeće besplatno su ustupili ikonopisac i restaurator Vojsilav Luković sa četvoricom mladih studenata ikonopisaca i njegovom koleginicom, akademskom slikarkom Slađanom Stojanović Hristovski ", objašnjava otac Gligorije kako su obezbeđene finansije za projekat i nađeni "izvođači radova".

Ovaj sveštenik je posebno ponosan na atmosferu koja vlada, a u koju su uključeni slikari, osuđenici, ali i stražari.

Kaže da će kapela biti tek prvi korak u široj akciji koja bi osuđenicima trebalo da pokaže da pokajanje i dobra dela mogu spasiti dušu, kao i da društvo i crkva nisu napustili one koji su trenutno iza rešetaka.