Krenuli smo u područja pogođena poplavama novinarskim poslom, pa dokle stignemo i gde nas puste. Prvo smo otišli do Crvenog krsta Srbije i ponudili se da povezemo pomoć za najugroženije.

Presrećni volonteri napunili su nam kola da vrha, ali su bili skeptični da ćemo pomoć uspeti i da dostavimo.

"Do Skele i Zvečke sigurno nećete moći", reče nam Rajko.

"Naše je da pokušamo", odgovorili smo, a pala je i opklada.

Najvažnije je bilo da dostavimo pomoć za bebe: Bebelak, kašice i pelene. To je najpotrebnije u Draževcu, pa smo se prvo tamo uputili i obradovali volontere u MZ Draževac.

I tu su nas uveravali da ćemo dalje teško moći, ali mi smo obišli Konatice i Poljane, uručili pomoć, pa u Zvečku.

U Zvečki su nam se obradovali kao najrođenijima. Tvrde da im je ovo prva pomoć koju su dobili od početka katastrofe.

Nastavismo dalje, ka Savi. Stižemo u Skelu. Dobili smo opkladu, ali mnogo važnije obradovali smo ovaj narod vodom, hranom i pelenama.

Uspeli smo čak i ono u šta ni sami nismo verovali. Na povratku iz Skele ušli smo u Obrenovac, "zabranjeni grad". Tu smo "čuvarima" zgrade u Ljube Nenadovića 1, koji su odbili da se evakuišu, uručili poslednji bidon vode za piće.

Videli smo tugu i nesreću, uverii smo se svojim očima u snagu prirode, a što je najvažnije, uspeli smo makar malo da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija i dostavimo im pakete Crvenog krsta.