Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će Srbija dobiti značajnu pomoć za sanaciju štete posle poplava, ali je naglasio da ćemo ipak samo morati da izgradimo svoju zemlju.
"Mi ćemo kao Srbija da podnesemo najveći teret. Šteta je tolika da ćemo morati sami da izgradimo svoju zemlju", rekao je Vučić nakon sastanka sa komesarkom za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristalinom Georgievom.
Vučić je naglasio da Srbija ima nekoliko mogućnosti za dobijanje pomoći od EU - jedna je humanitarna pomoć koju upravo gospođa Georgieva generiše, druga pitanje korišćenje fonda solidarnosti, treća mogućnost je da iskoristimo IPA fondove koji nisu iskorišćeni od 2011. godine.
On je naglasio da je za drugu opciju - korišćenje fonda solidarnosti uslov da je šteta 0,64 odsto BDP-a.
"Nažalost, mi smo se kvalifikovali da ta sredstva koristimo, ali ona neće pokriti ni blizu sve naše troškove. To će nam pomoći da velike probleme sa kojima smo se suočili lakše pravaziđemo", rekao je Vučić.
"Samo da niko ne pomisli da ćemo da sve vratimo u pređašnje stanje lako i jednostavno. Srbiju su posle teške ekonomske krize pogodile i poplave, ali iz ove 'kože se ne može", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da ne očekuje da će u Srbiji biti obnovljen, kako se izrazio, svaki luster, ali je izrazio uverenje da će država uspeti da obnovi putnu infrastrukturu i da će obezbediti krov nad glavom ljudima koji su ostali bez svojih kuća.
Vučić je ponovio da će sva prikupljena pomoć biti trošena na transparentan način i da će biti objavljeni svi donatori kao i sume koje su priložili za pomoć postradalima od poplava.
Odgovarajući na kritike da je kriza s poplavama ukazala na nedovoljnu opremljenost vojske, Vučić je rekao da je ponosan na posao koji su uradile vojska i policija, a da bi bilo bolje da su oni koji su kritikovali sami uzeli nešto da urade.
Vučić je takođe kritikovao pojedine državne službenike koji nisu bili spremni da odu u Obrenovac i pomognu ugroženima od poplava, već su naveli da im tako nešto nije u opisu radnog mesta.
Komesarka Kristalina Georgijeva je izrazila duboko saosećanje s ljudima koji su u poplavama izgubili članove porodice, ali i divljenje zbog veoma brze reakcije vlade i velikog broja građana koji su se javili da pomognu.
Govoreći o pomoći na koju Srbija može da računa od Evropske unije, Georgijeva je rekla da je već upućena određena humanitarna pomoć u hrani, ćebadi, dušecima, pumpama i generatorima, kako bi se u prvi mah pomoglo ljudima kojima je pomoć najpotrebnija.
Prema njenim rečima, u Srbiji na saniranju posledica poplava već radi dve stotine ljudi iz 12 zemalja EU.
Govoreći o finansijskoj pomoći iz Fonda solidarnosti, ona je rekla da će Srbija imati pravo da konkuriše za tu pomoć ukoliko se proceni da je ona veća od 175 miliona evra, ali je ukazala da će i tada ta pomoć biti samo deo te sume.
Prema njenim rečima, postoji mogućnost da jedan deo sredstava dođe i putem pristupnih IPA fondova, koji u zemljama Zapadnog Balkana najčešće i nisu iskorišćeni u celosti.
