Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija pretrpela ogromnu štetu u elektroenergetskom i poljoprivrednom sektoru i zamolio donatore širom sveta da nam pomognu.
Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas na konferenciji donatora da je šteta koju je Srbija pretrpela u poplavama prešla 0,64 odsto BDP, što je uslov za pooć iz fonda EU, te da, prema trenutnim procenama, iznosi oko 174,5 miliona evra.
U Srbiji imamo više od 140 kolektivna centara koji se brinu o ljudima, od kojih je 47 u Beogradu i 93 širom Srbije.
Iseljeno je ukupno 31.879 građana, srušna ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno 2.260 objekata, bez Obrenovca, rekao je Vučić i dodao da je ugroženo poplavama 39 opština, odnosno 1.643.832 stanovnika.
Na kategorisanim putevima srušeno je 30 mostova, a oštećeno 50, dok je na opštinskim i nekatogorisanim srušeno i oštećeno oko 200 mostova, naveo je Vučić.
Usled odrona i klizišta oštećeno je više od 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva, a najveća je šteta u finansijskom smislu na Koridoru 10, kod Dimitrvograda, gde je procenjena šteta od deset i više miliona evra, izjavio je premijer na donatorskoj konferenciji u Beogradu.
"Srbija je pretrpala najveću štetu u elektroenergetskom i poljoprivrednom sektoru. Gotovo dva Vlasinska jezera imamo u Kolubari. Ta voda se ne povlači. Ona će se povući kad opadne nivo Save, tek tada možemo da očekujemo delimično povlačenje", rekao je Vučić.
On je istakao da će uskoro biti obnovljena proizvodnja u Kolubari i dodao da je jasno da je reč o "stotinama miliona štete".
"Štetu ćemo procenjivati na odgovoran način, jer mi ne želimo nikoga da obmanjujemo. Nadamo se da će država Srbija obezbediti najveći deo novca koji je potreban za odbranu zemlje", kazao je premijer.
Prema njegovim rečima, država će brinuti o ugroženima.
"Mali broj možete da nađete koji će vam reći da do njih pomoć nije stigla", rekao je Vučić.
On je naglasio da država neće zloupotrebiti nijedan dinar koji bude dobila za pomoć od poplava.
"Naši problemi su mnogi veći. Molim vas da nam u ovom teškom trenutku pomognete. Ovo je ponosan i hrabar narod, koji je umeo kao jedan da stane u odbranu svoje zemlje. Vi nam pomozite, a mi ćemo kada to bude potrebno znati i umeti da vratimo", poručio je Vučić donatorima i predstavnicima vlada mnogobrojnih zemalja koje su dale pomoć Srbiji.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović prenela je molbu Vlade Srbije međunarodnoj zajednici za mobilisanje svih raspoloživih sredstava pomoći, s obzirom na obim štete, navodeći da je Srbija već počela pripreme da aplicira za novac iz raspoloživih fondova.
Ona je na koordinacionom sastanku međunarodnih donatora za pomoć u saniranju poplava objasnila da je namera vlade da u skadu sa međunarodnim obavezama zadržimo, osmislimo i osnažimo postojeće mehanizme za koordinaciju međunarodne pomoći, pominjući kao novine u tom smislu centralizovanu procenu štete i izradu jedinstvenog plana s naznačenim prioritetima.
Kako je objasnila, Kancelarija za evropske integracije pravi prelimirnarni presek međunarodne pomoći i već je počela pripreme da aplicira za novac iz raspoloživih fondova.
Napomenula je da će se plan sanaciju posledica poplava biti sačinjen tako da novac bude usmeren ka prioritetima, kako bi se na optimalan način isplanirala sredstva i dodala da će se plan efikasno sprovoditi, te da će modalitete za sprovođenje utvrditi vlada nakon izrade plana.
Jedna od odlika plana biće i transparebntnost u korišćenju sredstava, što uključuje i redovno izveštanje o trošenju, ali i eventualnu reviziju i finansijsku kontrolu.
"Pred nama je odgovoran posao koji zahteva dobru organizaciju i strateško planiranje i to u veoma kratkom vremenskom epriodu", kazala je Joksimovic.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas da Srbija može da računa na finansijsku pomoć iz EU, kao i podršku iz Fonda solidarnosti EU.
Devenport je rekao da Srbija može da računa i na novac iz IPA fondova, odnosno na oko 30 miliona evra za rešavanje najhitnijih problema.
Na donatorskoj konferenciji učestvuju predstavnici ambasada 27 zemalja širom sveta, ali i predstavnici mnogih međunarodnih institucija.
