Paraćin je pretrpeo u poplavi ogromnu štetu, a MONDO je proveo dan sa njegovim stanovnicima dok su prali crvene tragove rečnog mulja po svojim domovima.
Iako kroz Paraćin protiče reka Crnica, možda je bolje da se zove Crvenica, jer je mulj koji nosi boje krvi.
Taj crveni mulj ostavio je posle poplave tragove po domovima, radnjama, školama ovog grada, čiji stanovnici sada razvrstavaju šta se od pokućstva spasiti može i veći deo onoga što su generacije sticale, bacaju.
Oni stariji su bez nade da će se za života od ovoga oporaviti, oni mlađi u očaju što im je u crvenom mulju propalo sve što su im očevi i dedovi ostavili.
Od oko 60.000 stanovnika Paraćina, poplavom je ugrožena 21.000. Oni koji su bili evakuisani iz svojih domova, sada se u njih vraćaju, da ih lopatama, šmrkovima i kompresorima čiste.
U prvom naletu voda je grunula kroz centar grada, poplavljene su ulice Carice Milice, Vojvode Mišića, Svetog Save ka Vidovdanskoj... U Vrapčanima i Danakovu voda je prelazila preko ograda, dostigla nivo od oko metar i po i tu se zadržala nekoliko dana.
Kada smo u petak ušli u centar, pomislili smo da ga je voda zaobišla, međutim, po hrpama ostavljenog pokućstva ispred zgrada, jasno je bilo da se ovde voda ranije povukla, a Paraćinci uspeli da očiste domove i koliko toliko ih osposobe za život.
U nižim i najugroženijim delovima grada, situacija je i dalje teška. Voda se istina sada povukla, ali dok su u centru već raščišćavali mulj, kod njih je još bilo jezero, koje se samo dopunjavalo sve više zbog vode koja se slivala iz viših delova naselja.
"Niko se dete ovome nije nadao", kaže nam Predrag Mladenović iz Železničke ulice, koja je možda i najviše stradala.
Dok briše ćerkin klavir i pokazuje nam natopljenu gitaru, kaže da mu je ovih instrumenata najžalije, jer mu je dete muzičku akademiju završilo.
"Pogledajte nam naselje. To je sada deponija. Pogledajte mi kuću. Crveni trag po svim sobama, sve potopljeno, blatnjavo...Četiri dana smo u vodi proveli", priča Predrag i pokazuje jasne linije na kući koje dokumentuju njegove reči i postepeni pad nivoa vode. Oni se nisu evakuisali, jer im je kuća na sprat, pa su četiri dana proveli na gornjoj etaži.
"Brzo su se ljudi organizovali. Odmah su krenuli čamcima da spasavaju narod ovde, čim je u četvrtak grunula voda. Nas koji smo ostali posle su uredno snabdevali vodom i hranom", kaže Mladenović i dodaje da se voda konačno povukla u utorak 20. i da od tada raščišćavaju svoje domove.
"Sve mi je dete propalo. Sve što sam godinama stvarao, a sada je trebalo u penziju da idem. Prošle godine sam ovo ovde renovirao. Kupatilo je bilo ganc novo, a vidi sad", kaže Mladenović i pokazuje nam automobil u dvorištu zarobljen u crvenom mulju.
U centru Paraćina tržni centar, a u njemu kineska radnja. Dovitljivi gazda setio se kako će da spase potopljenu robu, pa po terasi pokačio natopljene patike da se suše. Hoće li i cenu da spusti kada ih vrati u rafove, ostaje da se vidi.
Njegov komšija od preko puta, Goran Mladenović, došao je da iz roditeljske kuće od 150 kvadrata spase šta se spasti može, a ne može ništa, kaže. "Šteta je ovde 100 odsto", veli Mladenović i sa golog zida skida očev portret. "Sve što je tata stvorio odnese voda, da je živ, ovo bi ga ubilo", kaže on.
Idemo niz ulicu, bliže pruzi koju Paraćinci iz ovog dela grada proklinju. Kažu, da nije te pruge koja je van upotrebe 30 godina, voda bi imala gde da oteče, a ne da ih danima ovde drži zarobljene.
Tu je i dom Zeca. Do prošlog četvrtka mu je tu bilo i radno mesto – njegova štamparija. "Od svega ostali samo vlažni, crveni zidovi. Sve je potopilo – i mašine i papire", priča Zec, štetu u domaćinstvu ni ne nabraja.
"Voda ti je ovde tolika bila, da su poslali ogromni kamion damper iz Holcima da nas spasava, jer su ograde kuća cepale čamce", kažu nam stanari Železničke i dodaju da su Holcimu beskrajno zahvalni.
I dok mi obilazimo Paraćince u toku je radna akcija Beograđana. Došli su da pomognu u čišćenju grada, na čelu sa ministrom sporta Vanjom Udovičićem, koji vešto izbegava susret s novinarima i fotografisanje.
Mladi momci, puni snage, u kamione tovare natopljeno pokućstvo i priču na politiku "nateruju".
"Dok mi nismo ovde došli ovi iz opštine sedeli i čekali", kažu i pokazuju nam na ministra da je i on zasukao rukave.
Paraćinci, zahvalni na pomoći, ipak odmahuju glavom, te nam došaptavaju, da nije to baš tako bilo. Problem je kažu to što se njihova muka malo u medijima spominjala, ali su informativnu blokadu probili preko društvenih mreža, pa im je i pomoć tako stigla.
I dok pričamo sa "akcijašima" i domaćinima, eto i sakupljača sekundarnih sirovina. Probiraju po pokustvu od koga su se stanovnici Železničke s mukom odvojili, tovare u prikolice i odvoze. Prosušiće ponešto, možda i dofarbaju – zetrebaće njima ili nekom na buvljaku, pa možda i neka para "kane".
Na obližnjem otpadu, kod "Pante prometa", posla preko glave. Gazda i tri radnika otkupljuju (staru) belu tehniku. Pitamo ga jel pala cena sada kad je robe više, tvrdi da je kao što je i bilo – 16 dinara za kilogram.
Radnici srećni što su se i njih novinari setili.
"Crnac, ima u novine da izađemo", kaže jedan od njih.
"Ja u novine, al ti u crnu hroniku", šali se drugi, pa baca malj i otvara pivo da se uz cerekanje odmori.
U selu Davidovac kraj Paraćina, gde se rečice Crnica i Griza spajaju poplava nije pogodila mnogo kuća, ali one najbliže obali je poplavila i nanela veliku materijalnu štetu. Vidakovićima je odnela i nešto stoke, što nisu stigli da sklone.
"Prošle godine pred Đurđevdan renovirali smo kuću, a pogledaj sada", priča nam domaćin dok razbija natopljene patose i razmišlja koliko će ga vremena, živaca i para koštati da sve ovo ispočetka obnovi, s jednom platom, železničkom, na pet duša.
U selu Gornja Mutnica, rečica Suvara nadošla, nosila je sve pred sobom, promenila tok i ostavila pustoš.
"Peli smo se dete na stolove i stolice, bežali ko je gde stigao, dok nije protutnjala", kaže nam baka Stanojla koja ne pamti ovakav kijamet.
Radomir Vučković srećan je što je stoku na vreme odveo u brda. Pokazuje nam kako je frižider s jedne strane letnje kujne vodena bujica odnela niz stepenice do ispred kuće.
Izgubio je kaže, svaku nadu da će se ikada od ove štete oporaviti, ali su bar glave sačuvali svi u selu.
A Suvara, gle ironije, opet je "suvara". Istina više ne teče onuda gde je nekad tekla. Odnela je seoski put, a sebi probila novo korito. Sada je na ljudima da dalje od nje izgrade ono što im je nepovratno odnela ostavljajući svoj krvavo crveni trag.
