Kompanija Trigranit saopštila je u četvrtak da sa Vladom Srbije nikada nije potpisala ugovor o izgradnji železničke stanice Prokop u Beogradu i da samim tim nema nikakve obaveze prema državi.
Kompanija Trigranit saopštila je u četvrtak da sa Vladom Srbije nikada nije potpisala ugovor o izgradnji železničke stanice Prokop u Beogradu i da samim tim nema nikakve obaveze prema državi.Regionalni direktor te kompanije Džordž Bobvoš izjavio je agenciji Beta da je rok za zaključenje konačnog i obavezujućeg ugovora istekao 30. septembra prošle godine, tri meseca nakon potpisivanja okvirnog sporazuma.
"Od tada ni jedna ni druga strana nemaju nikave obaveze jedna prema drugoj i zato su besmislene izjave čelnika železnice o davanju nekakvih rokova Trigranitu", kazao je on.
Direktor Železnice Strbije Milanko Šarančić nedavno je najavio da će početi pregovori sa drugoplasiranom kompanijom na tenderu za izgradnju Prokopa - holdingom Energoprojekt, ako prvoplasirani Trigranit uskoro ne počne da izvršava ugovorene obaveze.
Bobvoš je istakao da je ta kompanija imala niz pimedbi na nastavak izgradnje objekta Prokop, zasnovanog na konceptu iz tenderske dokumentacije i da su u nekoliko navrata predlagali izmene, ali da nisu dobili nijedan odgovor ni Železnice ni nadležnog ministarstva.
On je objasnio da su predlozi proistekli posle analiza stručnjaka Trigranita, koji su utvrdili da se tenderska dokumentacija i stvarno stanje bitno razlikuju i sa željom da se ta situacija prevazidje i postigne dogovor.
Jedna od glavnih zamerki te kompanije je veličina železničke stanice, koja bi trebalo da se gradi na osnovu procene da će promet putnika za 10-15 godina biti 40.000, dok bi prema sadašnjim podacima dnevno kroz tu stanicu prolazilo oko 5.000 putnika, kazao je Bobvoš.
"Mislimo da je nerealno da se gradi objekat nerealne i megalomanske razmere, već da se za početak izgradi manja, a da se ostavi mogućnost proširenja, ako za to bude potrebe", rekao je on.
Primedba je i na predvidjeni broj parking mesta za tržni centar koji bi bio iznad stanice, koji je mnogo manji od potrebnog, kao i nejedinstven stav države i grada o tome da li bi Prokop trebalo da bude glavna železnička stanica Beograda.
Bobvoš je objasnio da je koncept koji za Prokop predlaže Trigranit sličan onome koji ima država, ali da se razlikuju po veličini objekata i predvidjenim funkcijama.
Trigranit je, naime predložio da na betonskoj ploči iznad stanice umesto jednog tržnog centra bude izgradjeno više njih, kao i stambeno-poslovni objekti, čime bi Prokop postao gradski centar.
Time bi, kako je kazao Bobvoš, i ulaganja bila nekoliko puta veća od prvobitno planiranih 170 miliona evra.
On je demantovao pisanje medija da je problem oko izgradnje Prokopa nastao jer kompanija nije želela da plati naknadu za korišćenje gradskog gradjevinskog zemljišta, navodeći da se do te tačke u pregovorima nije ni stiglo.
Bobvoš je naglasio da kompanija Trigranit i dalje ima dobru volju da sa vlastima pregovara o izgradnji Prokopa.
Železnice Srbije i madjarska kompanija Trigranit potpisali su 13. juna prošle godine opšti ugovor o završetku izgradnje železničke stanice Prokop vredan oko 170 miliona evra.
Tim sporazumom je bilo predvidjeno da korporacija završi izgradnju stanice i dobije pravo na korišćenje 128.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na stanici.
(Beta)
