Saznali smo više o masonima, zavirili u bunar želja, probali kostime Narodnog pozorišta, saznali ko to skuplja stare lopte ili sami kreirali određena dela našim učešćem.
Pokrovitelj nacionalne Noći muzeja je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Jedanaesta Noć muzeja je činila da ljudi požele da vidi što više mogu i definitivno opravdala bolne noge mnogobrojnih istraživača kulture. Naravno, nije bilo moguće obići svaku destinaciju, ali je svako imao priliku da stigne i pogleda ono što njemu najviše odgovara.
Kako bi imali sreću u obilaženju što više izložbenih mesta, potražili smo "Bunar želja", odnosno, "Veliki bunar" na Kalemegdanu. Unutra je vazduh hladan, a rupa u zemlji koja čini rimski bunar toliko duboka da je lako dobiti vrtoglavicu od pogleda na dole. Atmosferu čine još čudnijom vile i vešci iz teatra Mimart, za koje bi se svako zapitao da li su glumci ili stvarna stvorenja sa magičnim svojstvima ( pozitivno su jezivi, tako da je ova druga teorija verovatnija ). Bunar baš ne izaziva želju za željom, jer nije najprijatnije držati se za ogradicu i gledati dole... previše dugo.
Pedagoški muzej predstavio umanjene verzije starih učionica, njihovih đaka i učiteljicom sa prutom u ruci (danas bi je zbog takvih akcija verovatno uhapsili ). Takođe se mogla videti starinska apoteka i "sastojci" koji bi se u njoj mogli naći. Deca su se posebno zabavila isprobavanjem pravljenja nekih lekića na staromodne načine, a bilo je i malo morbidnijih stvari poput stare medicinske knjige sa naslovom "Šta biva od čovečijeg leša u grobu?" Jezivo i fascinantno za videti u isto vreme.
Izložba u salonu muzeja Savremene umetnosti pod nazivom "Nevidljivo nasilje", urađena je u saradnji sa Španijom i pokazuje, kroz umetničke forme, na koje sve načine može biti vršeno nasilje nad nama i našim umovima na svakodnevnoj bazi, a da mi toga nismo ni svesni.
Knez Mihailovom su se mogli čuti razni ulični svirači, koji su na jedan divan način upotpunjavali ambijent otvorenih muzeja, performansa i talasa ljudi koji su šetali i uživali u divnom danu i još boljoj atmosferi beogradskih ulica.
Ova noć je zračila tajnovitošću i otkrivanjem misterija, što se svakako moglo osetiti u Etnografskom muzeju, koji nam je tako velikodušno prikazao celokupnu istoriju masonskog društva u Srbiji. Tamo se moglo saznati šta ova organizacija predstavlja, ko su njeni članovi i bili su izloženi predmeti vezani sa "Slobodne zidare" iz privatnih kolekcija.
Malo je reći da je interesovanje za Etnografski muzej bilo veliko, a jedna od upečatljivijih stvari je bila inscenirana masonska prostorija sa nekom vrstom obreda u toku. Mnogi naši velikani su se našli na spisku ove tajne organizacija – knez Mihailo, Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Stevan Mokranjac, Dositej Obradović i drugi ljudi, zaslužni za napredak i oblikovanje naše kulture.
Imali smo želju da razbistrimo glave od svega što smo imali priliku da čujemo i vidimo, pa nam je sledeća stanica bila galerija SANU, gde su bila izložena dela slovenačkog umetnika Jože Ciuha. Njegova dela su do te mere zanimljiva da je razbistrivanje glava moralo da sačeka. Od mozaika, preko slika na platnu, svakako je nešto što je vredelo videti, jer su ovo jedna od onih dela koja ostavljaju utisak.
U Kulturnom centru Beograda bila je izložena nekolicina slika dva autora, dok je u podrumu, pod parolom "Smrt fašizmu, sloboda narodu", predstavljena zbirka blago izmenjenih državnih grbova praćena snimcima demonstracija.
Muzej Narodnog pozorišta je bio krcat, a za to je itekako bilo razloga. Dok su mališani, a i oni malo veći, uživali u isprobavanju pozorišnih kostima i rekvizita, drugi su imali priliku da vide jednu bogatu istoriju ovog kulturnog zdanja. Kompozitori, balerine, glumci i glumice, upravnici pozorišta i mnogi drugi, posmatrali su nas sa zidova muzeja i odisali istorijom. Pogled na izlođene scenske kostime i raznolike rekvizite iz predstava prošlosti, budio je neku čudnu nostalgiju i prijatan osećaj spoznavanja umetničkog bogatstva kojim se možemo pohvaliti.
Studenti Filološkog fakulteta su se stvarno potrudili da približe japansku kulturu posetiocima, koji su imali priliku da vide tradicionalna japanska jela, čudnjikave lutke, stare pojaseve za kimono, poneki bodež i prelepe lepeze.
Jugoslovenska kinoteka je stvarno bila vredna za posetiti, jer su svi ljubitelji filma mogli da vide "antičke" kamere, kao i kako se razvija proces pravljenja filma preko uređaja koji su davno izašli iz "mode". Kolarac je ponudio da nam objasni kako se stvara muzički zvuk putem oscilacije molekula vazduha, i da, sa strane nauke je stvarno zanimljivo, ali sa strane slušljivosti istog – i ne baš toliko.
Za kraj smo posetili novootvorenu Kuću kulture na Terazijama, gde smo se u prijatnom ambijentu opustili i dobili priliku da vidimo izložene stare i probušene lopte magistra filma Miloša Tomića. "Nisam vešt fudbaler, nisam nikakav navijač, ali me ove lopte oduševljavaju svojim bekstvom od savršenog oblika lopte", izjavio je Tomić u brošuri. Svakako je najveći hit bila ideja interaktivnih medija, gde su posetioci mogli da svoji učešćem i pokretima daju drugačiji oblik izloženim delima tehnologije.
Ove godine je Noć muzeja napunila 11 godina, pa se može reći da je sada u fazi genijalnog deteta, a možemo samo da željno iščekujemo da za koju godinu uđe u pubertet, jer svi znamo kakav se revolucionarni bunt tek tada rađa!
Tamara Sekulović
Najnovije i najzanimljivije vesti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
