Od 2007. do 2012. godine broj akademaca na doktorskim studijama u Srbiji je povećan čak osam puta, dok je broj novih doktora nauka u istom periodu utrostručen.
Kako je Blic saznao iz izveštaja Nacionalnog saveta za nauku, samo u toku jedne godine Privredna akademija Novi Sad iznedrila je 200 doktora, a slične statistike, kažu u ovom savetu, svojevremeno je beležio i Evropski univerzitet Beograd.
O kakvoj ekspanziji je reč, najbolje ilustruje činjenica da je celom Univerzitetu u Beogradu trebalo 205 godina da bi iznedrio 8.500 doktora nauka.
Poslednje dve godine privatni univerziteti prekinuli su hiperprodukciju ove najviše titule, a njihovi studenti danas čine oko 20 odsto od ukupnog broja onih koji godišnje doktoriraju.
Predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Vera Dondur kaže da sada nema hiperprodukcije i podseća da bi uopšte branili doktorski rad, studenti prethodno moraju da imaju objavljen jedan ili dva rada u prestižnom časopisu sa SCI liste.
Isto tako, njihovi mentori moraju da objave više od pet radova sa SCI liste. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, doktorat se ne može braniti, objašnjava Dondur.
Kako Blic saznaje, ministar Nebojša Stefanović nije ispunjavao ovaj uslov u trenutku kada je branio svoj doktorski rad, a nisu ga ispunjavali ni svi mentori koji su učestvovali u odbrani njegovog doktorata.
Kontrolu doktorskih studija vrši Komisija za akreditaciju tako što joj fakulteti predaju tačnu listu ljudi koji su doktorirali, imena mentora, temu doktorske disertacije i broj objavljenih radova u međunarodnim časopisima.
Na Univerzitetu u Beogradu kontrola je vrlo stroga. Veće svakog fakulteta pregleda referat s tezom, pa se dalje materijal prosleđuje komisiji univerziteta. Čak se ne dešava da do nas u veću dođu referati kandidata koji nisu ispunili uslove, a kamoli da takvi kandidati stignu do univerziteta, tvrdi Dondur.
