Srbija je zemlja u kojoj živi najveći broj izbeglica u Evropi - 43.763, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice, kritikujući preporuku UNHCR-a da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status.
"Istovremeno, Srbija dočekuje Svetski dan izbeglica sa razočaranjem nakon nedavne preporuke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status", navodi se u saopštenju.
Ta preporuka je doneta uprkos protivljenju Srbije, kao zemlje sa najvećim brojem izbeglica iz Hrvatske, navodi se u saopštenju uz ocenu da je takva jednostrana odluka bez presedana.
Srbija je, kako se dodaje, više puta izražavala neslaganje u vezi sa donošenjem te "neutemeljene i očigledno političke odluke", kojom se zanemaruje stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni problemi.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta izjavio je danas, uoči Svetskog dana izbeglica, da u Srbiji živi 700.000 raseljenih i da bez rešavanja njihovih problema ne može da se uspostavi trajni mir na Balkanu.
Dodaje se i da Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, te da nekoliko desetina hiljada izbeglica iz te države, ni nakon 19 godina od prestanka rata, nije povratilo stanarsko pravo.
Hrvatska, navodi se u saopštenju, nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, a nije vraćeno ni oduzeto poljoprivredno zemljište.
"Zabrinjavajuće je i da nadležene institucije u Hrvatskoj ne procesuiraju pojedince koji šire govor mržnje i vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma. Navedeni argumenti potkrepljuju stav da do očekivanih promena, nažalost, nije došlo", stoji u saopštenju.
Inače, prema podacima, Srbija je prva zemlja u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu, sa produženom izbegličkom situacijom.
Prema podacima, u vreme najveće izbegličke krize, Srbija je dala utočište za 618.000 izbeglica (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske), a taj broj se svake godine smanjivao, pre svega zbog integracije u Srbiji, koja je, sa više od 300.000 bivših izbeglica primljenih u državljanstvo, primer najmasovnije integracije izbeglica u savremenoj Evropi.
Samo 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku).
Nakon više od dve decenije potrebe izbegličke populacije i dalje su velike, a Srbija, uz pomoć međunarodne zajednice, uspeva da obezbedi izbeglicama i interno raseljenim licima u proseku pet stambenih rešenja dnevno.
Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko 60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoji njih 23 u kojima boravi 1.650 korisnika, većinom interno raseljenih.
Zahvaljujući programima koji prate zatvaranje kolektivnih centara, finansijskoj podršci EU, sredstvima iz budžeta i podršci UNHCR-a, u naredne dve godine će preostali centri biti zatvoreni, a njihovi stanari dobiti odgovorajuće stambena rešenja.
Bolji dani očekuju i izbegličke porodice koje žive u neadekvatnom privatnom smeštaju, jer će zahvaljujući Regionalnom stambenom programu BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, 16.780 najugroženijih porodica u Srbiji dobiti krov nad glavom.
Dodaje se i da će dodatni broj izbeglica u Srbiji moći da reši stambeno pitanje kroz povratak u zemlje porekla, a u okviru regionalnih stambenih projekata Hrvatske i BiH.
Ukupna vrednost tog programa četiri zemlje iznosi 584 miliona evra, a Srbije 335 miliona evra.
