Građani sve češće gone sopstvenu zemlju pred domaćim i međunarodnim sudovima. Državno pravobranilaštvo ne vodi evidenciju o tome koliko sporova i novca na ime odštete je država izgubila.
Kada se pogleda statistika Državnog pravobranilaštva, vidi se da je samo za prvih pet meseci ove godine ono zastupalo državu u najmanje 29.120 predmeta u sedištu, ne računajući odeljenja širom zemlje. Od toga 4.752 su bile parnice i 14.841 izvršni predmeti.
"Kada se sabere ukupan broj parničnih i izvršnih predmeta, može se reći da je država u 10 odsto slučajeva u ulozi tužioca, odnosno izvršnog poverioca", rekla je Savka Mangović, zamenik republičkog javnog pravobranioca.
Dakle, u 90 odsto slučajeva ona je tužena!
Prevedeno na jezik brojki znači da je u ovoj godini, do sada, najmanje 17.500 ljudi ili tužilo državu ili pokušavalo da izvrši presude dobijene protiv nje. Lane je Državno pravobranilaštvo imalo u radu 259.761 predmet. Više od 110.000 bile su parnice, što u sedištu pravobranilaštva, što u odeljenjima. To, opet, znači da je oko 99.000 ljudi ili firmi povelo neki spor protiv sopstvene zemlje.
"Sporovi protiv države najčešće se vode po tužbama za naknadu štete zbog nezakonitog rada državnih organa, zbog neosnovanog lišenja slobode ili nezakonite osude, za utvrđivanje prava svojine nad nepokretnostima, to jest na građevinskom zemljištu, zatim radni sporovi čiji je osnov naknada štete za prekovremeni rad, rad noću ili u vreme državnih i verskih praznika, pa sporovi za poništenje rešenja o prestanku radnih odnosa ili rešenja o disciplinskoj odgovornosti. Tu je i naknada štete zbog povreda na radu, zbog policijske torture, kao i zbog oduzetih vozila, oružja i drugih predmeta u vezi sa krivičnim postupcima", rekla je Mangović.
Naravno, tu su i sporovi koje su nereizabrane sudije, vraćene odlukom Ustavnog suda na posao, povele za naknadu štete na ime razlike u plati (koju bi primali da nisu ostali bez funkcije) i za neimovinsku štetu.
U velikom broju slučajeva protiv države se vode i postupci za prinudnu naplatu neisplaćenih odbrana po službenoj dužnosti, kao i za troškove veštaka.
Tužbe podnose i oni kojima USS usvoji ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ili za povrede prava ličnosti i dostojanstva, pišu "Novosti".
Državno pravobranilaštvo, po rečima Savke Mangović, ne vodi evidenciju o tome koliko sporova i novca na ime odštete je država izgubila:
"U velikom broju parnica su odbijeni zahtevi protiv Republike i to za veoma visoka novčana potraživanja. Takođe, u velikom broju slučajeva Republika je uspela kao tužilac da zaštiti imovinska prava i interese".
