Krpelji ovih dana ne vrebaju samo iz trave već Beograđanima padaju i na glavu.
"Kod nas je narasprostranjeniji ovčji krpelj. Ta vrsta je slepa i živi na vhovima stabljika ili grana i čeka da neko prođe da bi se zakačio. Domaćina prepoznaju na osnovu ugljen-dioksida, isto kao i komarci. Zato je preporučljivo da se ljudi zaštite kapama i da se pregledaju nakon boravka u prirodi. Ako se krpelj uhvati, bitno je da se istog trenutka ode u Dom zdravlja kako bi ga skinuli", kaže za "24 sata" dr Ivan Aleksić iz beogradskog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, napominjući da nisu svi krpelji prenosioci bolesti, ali da ih se treba kloniti. Klima je u Beogradu bila takva da krpelji koji zimi upadaju u stanje hibernacije, gotovo da nisu ni spavali, jer su temperature bile više nego obično. Svake godine se od strane Sekreterijata piše program brojnosti populacije krpelja. Ova godina je u ekološkom i klimatskom aspektu odgovarala razvoju krpelja i doprinela njihovom dobrom preživljavanju. "Već krajem aprila smo konstatovali povećani broj krpelja. Dat je predlog mera, ali usled kiša i nepogoda, uslovi za rad nisu postojali.Klima je pogodovala njihovom razvoju!", kaže Novica Stajković, član Komisije za praćenje monitoringa, suzbijanja krpelja na teritoriji Beograda, napominjući da je potrebno da tlo bude suvo jer se preparati razgrađuju.
