Za teritoriju cele Srbije, ta suma biti veća za deset do 15 odsto.

Predstavljajući u Vladi Srbije Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja, Blagojević je kazao da je analiza urađena za četiri nedelje kako bi Srbija spremno dočekala donatorsku konferenciju koja će biti održana 16. jula u Briselu.

"Vrednost uništenih dobara u ove 24 opštine iznosi 870 miliona evra dok je za celu Srbiju ta cifra veća za deset do 15 odsto. Na objektima stanovanja pričinjena je fizička šteta u iznosu od 227 miliona evra", kazao je Blagojević na koferenciji za novinare u Vladi Srbiji.

Prema njegovim rečima, u izradi izveštaja su bila angažovana sva ministarstva Vlade Srbije kao i eksperti Svetske banke, EU i UN.

"Izveštaj je sačinjen u periodu od 10. juna do 10. jula, primenom međunarodno priznate metodologije za procenu potreba. Obuhvatili smo socijalni, proizvodni i infrastrukturni sektor, kao i univerzalno prisutna pitanja poput uticaja poplava na životnu sredinu i kulturu. Bavili smo se štetom, gubicima i potrebama jer samo ako znamo te veličine, možemo krenuti u obnovu", rekao je Blagojević.

On je kazao da se pod štetom podrazumeva fizičko uništenje materijalnih dobara a pod gubicima, propuštena dobit.

"U sektoru rudarstva i energetike, šteta je procenjena na pola milijarde evra pri čemu najveći neposredni problem predstavljaju dva potopljena ugljenokopa. Vrednost potreba za teritoriju cele Srbije
iznosi nešto preko 1,3 milijarde evra, od čega na sanaciju otpada 403 miliona evra. Procenjena vrednost obnove je 942 miliona evra, dok je samo za sanaciju i obnovu u energetskom sektoru potrebno 412
miliona evra", rekao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, šteta koju su poplave nanele sektoru saobraćaja iznosi oko 100 miliona evra, dok je u poljoprivredi šteta procenjena na 108 miliona evra.

"Ukupni gubici na teritoriji 24 opštine za koje je urađena detaljna analiza, iznose 662 miliona evra. Fizička šteta u privatnom sektoru iznosu oko 500 miliona evra i veća je nego šteta u javnom sektoru.
Srušeno je oko 400 kuća a 17.000 stanova je oštećeno", rekao je direktor Kancelarije.

On je ocenio da će obnova predstavljati i razvojni projekat jer nijedna srušena kuća neće biti ponovo podignuta na plavnom području ili klizištu.

"Time ćemo obezbediti da ljudi žive bezbednije. Moramo voditi računa i o činjenici da je sistem za zaštitu od poplava pretrpeo ozbiljnu štetu i da je Srbija danas u još većoj opasnosti od novih poplava. Moramo sa susedima tražiti sistemska rešenja kako bi ceo region postao bezbedniji od poplava", rekao je Blagojević.

Odgovarajući na pitanje kada će početi isplata pomoći stanovništvu poplavljenih područja, Blagojević je kazao da opštine moraju poslati kompletne spiskove sa tačnim brojem i imenima oštećenih građana i utvrđenom kategorijom oštećenja.

"Moramo znati kome treba da damo pomoć. Dok i poslednja opština ne preda spisak, neće početi isplata pomoći. Ccini mi se da su neke opštine olako shvatile svoju ulogu. Ceo proces mora biti transparentan a mi smo sad u situaciji da raspolažemo fiksnom sumom za dodelu pomoći a ne znamo na koliko domaćinstava da je raspodelimo", kazao je Blagojević.

Komentarišući očekivanja od donatorske konferencije koja će biti održana u Briselu 16. jula, Blagojević je kazao da će Srbija "biti na konju ako skrpimo par stotina miliona evra od donatora".

"Imam razloga da verujem da ćemo dobro proći sledeće nedelje u Briselu. Naravno, niko neće dati milijardu i 300 miliona evra, to ne treba očekivati od donatora", ocenio je Blagojević.