"Tokom popodneva 13. jula holandski bataljon nije trebalo da pusti muškarce iz svojih zgrada", rekla je u Hagu sudija Larisa Elvin, dodavši da je holandski vojnici "trebalo da vode računa o mogućnosti da će ti muškarci biti žrtve genocida", preneo je AFP.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u Srebrenici u vreme napada srpskih snaga koji je počeo 6. jula, završen pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom Ratka Mladića u grad, a Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.

"Možemo s dovoljnom sigurnošću da kažemo da bi ovi muškarci ostali živi da im je holandski bataljon dozvolio da ostanu", navela je sudija.

Izveštač Bi-Bi-Sija iz sudnice javio je da je za tužiteljke, iz porodice žrtava, to bila bolna presuda jer je ocenjeno da je holandska država samo delimično odgovorna za smrt 300 od ukupno više od 7.000 žrtava.

Stav suda je da, iako su holandski vojnici trebalo da direktno ukažu na ratne zločine, holandska država na može biti odgovorna za njih zato što to ne bi dovelo do "direktne vojne intervencije UN", pa ni sprečilo genocid.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Za vreme napada na Srebrenicu ona je bila pod zaštitom UN zbog napada srpskih snaga u Bosni, ali su holandski "plavi šlemovi" bataljona "Dačbat" (Dutćbat) bili malobrojni, slabo naoružani i nisu odoleli napadu.

U aprilu prošle godine holandsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će holandska država isplatiti po 20.000 evra odštete rođacima trojice Muslimana koje su holandski oficiri izbacili iz svog logora, a koji su potom ubijeni 1995. u Srebrenici.

Tom presudom po prvi put je neka država proglašena odgovornom za delovanje svojih vojnika koji deluju pod okriljem mandata UN.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011. posle 16 godina skrivanja, i njima je u toku suđenje pred Haskim tribunalom za ratne zločine.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine, i na čijem groblju je do sada pokopano više od 6.066 prethodno identifikovanih žrtava iz masovnih grobnica.