Završen protest oko 4.200 radnika u Beogradu. Ispred Skupštine sindikalisti tražili smenu ministra Vulina.
Lideri dva glavna sindikata Ljubisav Orbović i Branislav Čanak najavili su nove vidove sindikalne borbe za neusvajanje ova dva prva reformska zakona u Srbiji, a novi protesti su najavljeni za ponedeljak, 21. jula.
Protest sindikalista počeo je okupljanjem na Trgu Nikole Pašića, odakle su se oni uputili do Predsedništva Srbije. Tu su predali zahtev Tomislavu Nikoliću da ne potpisuje izmene zakona o radu i PIO, kada mu budu dostavljeni po usvajanju u Skupštini Srbije.
Sindikalci su pozvali predsednika da "bude čovek" i ne potpiše "antinarodne i antiradničke zakone".
Sindikalisti su protest završili ispred zgrade Skupštine Srbije u kojoj su poslanici rasprevljali o spornim zakonima. Oni su zatražili od poslanika da ne usvoje izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju i da resorni ministar Aleksandar Vulin podnese ostavku.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je ispred zgrade parlamenta da će sindikati nastaviti da se bore protiv zakona i u narednim danima jer oni od "radnika stvaraju robove".
Orbović je kazao da Vulin nije ni pregovarao o zakonu koji je u skupštini, jer nije znao šta želi, već je slušao poslodavce, Američku privrednu komoru, strane investitore.
"Vulin je izdao Komunističku partiju, Slobodana Miloševića, Miru Markovića, svoju idelogiju. A Vučiću izdaće i tebe", poručio je Orbović premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.
Orbović je kazao da su ovo mirni protesti i da su lagali oni koji su tvrdili da sindikalci dolaze u Beograd da ruše grad i zapale Skupštinu.
"Kažu da smo neradnici, da smo protiv reformi. To nije istina. Mi smo za reforme ali ne svaki put preko leđa radnika", rekao je Orbović.
Podsetivši da su pre 10 godina u privatizaciji prodate sve fabike, Orbović je kazao da sada kada nema fabrika žele da Srbija ima najjeftiniju radnu snagu - robove.
Orobivć je istako i da nije problem samo zakon o radu, već i zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju po kojem će i žene raditi do 65 godine.
"Ovi koji sede u Skupštini mogu da rade i do 100 godina, ali radnici za mašinom, u rudniku i zdravstvu znaju šta znači izdražati rad do 65 godine", rekao je Orbović i pozvao poslanike da ne usvoje izmene zakona.
On je rekao da su sindikati ujedinjeni u borbi protiv loših zakona i da su zajedno na protestu.
Predsednik samostalnog sindikata građevinarstva Duško Vuković rekao je da odbijaju primedbe kako sindikati hoće da ruše državu, jer su, istakao je, sindikati i radnici godinama gradili državu.
Prema njegovim rečima, društvo i država su već dovoljno urušeni, a na protestu su se okupili kako bi iskazali nezadovoljstvo činjenicom da drugi žele "da odlučuju o nama bez nas".
Vuković je rekao da se izmenama ova
dva zakona "radnicima ispostavlja faktura za sve političke promašaje".
Sekretar SSSS Zoran Mihajlović pozvao je radnike da državi poruče da im je svega preko glave i da hoće da rade i žive od svog rada, ali da ne nailaze na poštovanje.
"Nećemo odustati od protesta sve dok ne donesu zakone po meri radnika", poručio je Mihajlović.
Aleksandar Titović iz sindikata Nezavisnost rekao je da je novi Zakon o radu "antinarodni zakon".
Tokom radničke šetnje na početku kolone radnici su nosili kovčeg koji simbolizuje smrt socijalnog dijaloga u Srbiji.
Demonstranti su nosili sindikalne zastave i transparente, na kojima su ispisane parole: "Vređate nam inteligenciju", "Ništa o nama bez nas", "Da li imate obraz", "Za dostojanstveni život građevinskih radnika"...
Sindikati su najavili i da će biti organizovan generalni štrajk zaposlenih u Srbiji.
Odluku o organizovanja generalnog štrajka zaposlenih sindikati su dostavili Skupštini Srbije.
Na protesnim skupovima koji se danas održali u Beogradu, nije bilo narušavanja javnog reda i mira, a protestna kolona kretala se ranije najavljenom trasom, saopštio je MUP. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, na protestima je učestvovalo oko 4.200 građana.
U protestima ne učestvuje Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
Iz ovog udruženja sindikata juče su saopštili da su SSSS i Nezavisnost " više od četiri godine imali monopol na izradu zakona i da su svaki pokušaj ASNS da doprinese izradi zakona o radu dočekivali na nož i ucenama sprečavali učešće", pa sada "snose punu odgovornost za sve odredbe, a posebno one koje se tiču otkaza, prava zaposlenih i položaja sindikata".
ASNS zahteva od Vlade Srbije da odmah kroz pravi socijalni dijalog pripremi niz zakonskih rešenja kojima će konačno da se uredi sindikalna scena i da se na pravi način utvrdi reprezentativnost, a Socijalno-ekonomski savet radi u legitimnom sastavu.
PODRŠKA EVROPSKE KONFEDERACIJA SINDIKATA
Možda uvređeni ASNS neće na protest ali zato podrška velikim sindikatima stiže iz EU.
Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Bernadet Segol izrazila je sinoć solidarnost sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatom Nezavisnost i zatražila od srpske vlade da se vrati dijalogu.
Segol je ocenila u saopštenju da je "novi Zakon o radu ključni element reformskog procesa u Srbiji, a to iziskuje odvažan socijalni dijalog i ozbiljan proces konsultacija sa socijalnim partnerima".
"Ad hok politika srpske vlade vlade i nedovoljno uključivanje Saveza samostalnih sindikata i Nezavisnosti služi samo pogoršanju konflikta", navela je Segol.
Segol je izrazila punu podršku i solidarnost Evropske konfederacije sindikata sa srpskim sindikatima.
"Svesna sam da staza pridruživanja Evropskoj uniji predstavlja izazov za sve i da je popločana sukobljenim interesima", navodi se u saopštenju i dodaje da je "funkcionalan, operativan socijalni dijalog, koji uključuje sve, najbolji instrument za borbu sa izazovima sa kojima će se Srbija suočavati".
"Pozivam Vladu Srbije da se vrati za pregovarački sto i ozbiljno razmisli o svom metodu vođenja socijalnog dijaloga koji se u ogromnoj meri pokazao manjkavim. Štrajk je apsolutno legitiman i korespondira sa kriterijumima važećeg radnog zakonodavstva", doala je Segol.
Evropska konfederacija sindikata je osnovana 1973. godine i predstavlja 85 sindikalnih organizacija iz 36 evropskih zemalja.
