Ako je zaista tačna informacija da je avion malezijske aviokompanije oboren iznad Ukrajine, onda treba utvrditi ko je sve mogao da to učini i ko sve ima to naoružanje.
Ako se zaista potvrde tačnim ove informacije, da je avion oboren raketom ispaljenom sa zemlje, onda je jasno da je to neko namerno uradio.
Pitanje je samo ko?
Čim su počele priče o tome da je avion oboren raketom ispaljenom sa zemlje, ukrajinska i ruska strana, odnosno proruske snage koje deluju u Ukrajini, počele su međusobno da se optužuju i prebacuju lopticu i odgovornost za smrt 295 ljudi, među kojima i 80 dece.
Neko od te dve strane jeste, samo je pitanje koja je.
Pojedine informacije ukazuju na to da je avion srušen u zoni ratišta, između Ukrajine i Rusije, iz ruskog protivvazdušnog sistema Buk. Reč je o sistemu srednjeg dometa čije najmodernije rakete gađaju ciljeve na visinama od 25 kilometara sa udaljenosti od 50 kilometara.
Putnički avion poput ovog malezijske aviokompanije leteo je na visini od 10.000 metara. To je laka meta. Najpre lako je uočljiv, a drugo kreće se istom brzinom, na istoj visini. A najvažnije od svega jeste činjenica da oni koji su gađali avion - vrlo dobro su znali da gađaju putnički avion!
Kako?
Ovaj sistem ima radarsko praćenje na kojem se jasno ocrtava cilj, a poseduje i televizijski optički vizir kako bi korisnik sistema mogao jasno da vidi cilj.
Sada dolazimo do ključnog pitanja - ko je mogao da ima ovakav sistem?
Ukrajinci ga imaju, ali se pre nekoliko nedelja pojavio tvit koji je potom obrisan, a koji su navodno napisali pripadnici proruskih separatista iz Donjecka da su od Ukrajinaca ukrali taj sistem. Hm...
Inače, ovaj raketni sistem razvio je Sovjetski savez, početkom 70-ih godina prošlog veka. U međuvremenu, taj sistem je dobio razne varijacije.
Sustav BUK ima veliki samovozni uređaj za lansiranje koji uz pomoć radara locira i ruši letelice ili projektile koji lete na visini do 15.000 metara.
Najmodernije rakete ovog ssistema nose NATO oznaku SA 17 i imaju 710 kilograma težine pri poletanju, dužine su 5,55 metara. Mogu da postignu najveću brzinu od 1.200 metara u sekundi i da izdrže manevrisanje pri opterećenju od 24G.
Inače, BUK sistem je naslednik KUB raketnog sistema, koji je u svom naoružanju imala bivša JNA, a koristili su ga i bosanski Srbi tokom rata u BiH.
Danas ga u svom sastavu ima Vojska Srbije, ali i vojske u Siriji, Severnoj Koreji, Belorusiji i Kini. I, što je najvažnije - Ukrajina.
