Uštede na platama i penzijama, kako je navedeno, ključne su za uspeh fiskalne konsolidacije jer daju najveće efekte koje je moguće videti već od 2015. godine.

Smanjenjem plata i penzija za 15 odsto ostvarila bi se ušteda od oko 800 miliona evra.

"Trenutno se za plate u javnom sektoru izdvaja skoro 11 odsto BDP, a za penzije skoro 14 odsto BDP, dok je održiv nivo oko osam odsto BDP za plate i deset odsto za penzije", navedeno je u rezimeu koji je dat novinarima pred početak konferencije Fiskalnog saveta u Narodnoj banci Srbije.

U rezimeu se upozorava da postoji opasnost od izbijanja krize javnog duga, što nalaže nedoložno sprovođenje fiskalne konsolidacije.

"Vlada više nema mnogo izbora niti mogućnost daljeg odlaganja", navodi se u rezimeu.
Navodi se i da je neophodno smanjenje deficita budžeta u srednjem roku do 2017. godine, što će presudno zavisiti od strukturnih reformi - zaposlenost i plate u javnom sektoru, penzijska reforma...

Strukturne reforme bi kroz nekoliko godina, ako se započnu odmah, donele godišnje oko 700 miliona evra uštede.

U rezimeu se navodi da će deficit u 2014. iznositi više od 2,6 milijardi evra, što je 8,3 odsto BDP, čime je probijen plan tako što će prihodi podbaciti za oko 50 milijardi dinara, a na rashodima mogu da se ostvare uštede od oko 30 milijardi dinara.

Cilj je da se deficit u 2017. godini smanji na tri odsto BDP i da se zaustavi rast javnog duga, koji je na kraju juna ove godine dostigao 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto BDP (zakosnki limit je 45 odsto BDP).

"To znači da je do 2017. godine potrebno uštedeti gotovo dve milijarde evra, da bi se fiskalni deficit smanjio sa sadašnjih 8,3 odsto BDP na ispod tri odsto BDP", navodi se u rezimeu.

Sa ovakvim stanjem javnih finansija, Srbija mora svake godine da se zaduži oko pet milijardi evra, kako bi finansirala deficit i isplatila dospeli dug, a te obaveze iz godine u godinu rastu.