Ebole nema i minimalna je mogućnost da se ta bolest pojavi u Srbiji a zdravstveni sistem je spreman stručno i organizaciono ukoliko se to desi, kaže Dragan Delić.
On je pojasnio da su u najvećem riziku zdravstveni radnici koji brinu o obolelom- medicinske sestre i lekari, koji dolaze u kontakt sa telesnim tečnostima bolesnika kao što su krv, stolica, druge telesne tečnosti.
Delić je podsetio da je Ministarstvo zdravlja preko sanitarne inspekcije pojačalo nadzor na ulasku u našu zemlju i dodao da on ne očekuje da se bolest pojavi, te da bi bilo veliko iznenađenje da se tako nešto desi.
"Međutim pošto je planeta globalno selo i naši ljudi rade u Africi, teoretski, a manje praktrično, postoji mogućnost da se ebola, ali i druge karantinske bolesti koje veliku smrtnost, uđu u Srbiju. Zdravstveni sistem po meni je spreman da to prepozna i leči u granicama svojih mogućnosti", kaže Delić.
Kod dva pacijenta koji su iz Sombora upućeni na Infektivnu kliniku pod sumnjom da su zaraženi ovim tropskim virusom, kako kaže, nakon pretraga i detaljnih analiza utvrđeno je da jedan ima upalu pluća, a drugi malariju.
Delić kaže da je za lečenje ebole, ali i drugih karantinskih bolesti, najvažniji stručan i obučen zdravstveni kadar - lekari i medicinske sestre i da takav kadar Infektivna klinika ima, ali da postoji problem što se tiče prostora.
"Klinika za infektivne bolesti treba da se prilagodi infektivnim bolestima 21. veka. Ovaj paviljonski tip bolnice treba zameniti novom bolnicom koja bi pružila maksimalnu garanciju izolacije pacijenata i maksimalnu zaštitu za zdravstvene radnike", rekao je Delić.
On je dodao da za koncept nove Infektivne klinike ima podršku Kliničkog centra Srbije, Instituta Batut i Ministarstva zdravlja i da se nada da će u narednim godinama i taj problem biti rešen.
Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (STO), u zapadnoj Africi je od početka godine od ebole umrlo 932 ljudi, a potvrđeno je da je 1.711 osoba inficirana ovom bolešću, uglavnom u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu.
Direktor Infektivne klinike pojašnjava da ebola pripada grupi hemoragijskih groznica i simptomi bolesti počinju naglo iz punog zdravlja, sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, povraćanjem, tečnim stolicama.
U kasnijoj fazi, kako objašnjava, javljaju se krvarenja, jer virus oštećuje male krvne sudove.
"Dolazi do značajnog oštećenja svih organa i bolesnik ima i unutrašnje i spoljašnje krvarenje", naglašava Delić i dodaje da je smrtnost od ove bolesti 50 do 90 odsti i da je nevolja što za bolest ne postoji lek.
