"Sit sam aneksa, do 30. aprila 2017. ima sve da bude gotovo" , poručio je danas premijer Aleksandar Vučić obilazeći gradilište deonice Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, te dodao da očekuje da će tada od Beograda do Zlatibora moći da se stigne za sat i po.

"U Srbiji se više neće kasniti, neće biti potemkinovih sela. Ono što kažemo to ćemo i da uradimo, da ljudi mogu da računaju da će do 2017. godine koristiti ovaj taj put", poručio je Vučić i dodao da očekuje da će Srbija tada infrastrukturno biti mnogo drugačija nego danas.

Vučić je novinarima rekao i da bez teškog i velikog pritiska često ne mogu da se urade velike stvari, pa se zato izvinio direktoru Koridora što je ponekad preoštar.

"To radim zato što se plašim da se ponekad u Srbiji, posebno u tom delu javnog sektora, ne mogu bez teškog i velikog pritiska ostvariti rezultati. Zamolio sam i ambasadora i direktora Koridora da se ubrzaju radovi i da pokušaju da ih završe pre roka, do kraja 2016. godine", rekao je Vučić.

Poručio je i da su sve građevinske dozvole za ovu deonicu izdate i da je ostalo da se reši još manje od pet odsto zemljišta za eksproprijaciju.

VideoVučić

Vučić je razgovoru s direktorom Koridora Dmitrom Đurovićem i predsednikom opštine Ub Darkom Glišićem, ponovio da ne sme biti kašnjenja, te da ga ne zanimaju aneksi ugovora kojima je rok sa 30. aprila produžen na jul 2017. godine. 

U poštovanju rokova pomoći će i vlada, koja, kako je navela, čini sve da građevinarstvo i infrastruktura budu osnova budućeg razvoja zemlje. 

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang ocenio je da je vlada vredna, efikasna, sposobna i odgovorna i da zato i kineska strana treba da poštuje sve rokove.

On je naveo i da će kineska firma "Šandong Haj-spid" koja radi na projektu krajem godine ući među 500 najjačih kompanija u svetu u toj oblasti, a da je ona u Kini broj jedan kada je reč o izgradnji autoputeva.

Ovo je, inače, prema rečima predsednika opštine Ub, trenutno najveća investicija u toj opštini i njena razvojna šansa, mada se, dodao je, pregovara i o izgradnji industrijske zone na površini od oko 100 hektara.

Ugovor o izgradnji dve deonice autoputa na Koridoru 11 - Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, ukupne dužine 50,2 km sklopljen je u maju prošle godine, a početak pripremnih radova označio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, decembra 2013.

Deonicu gradi kineska kompanija"Andong haj-spid", a očekivanja su da će taj infrastrukturni projekat brzo poboljšati izgled Srbije.

Pripremni radovi su započeti u mestu Dici, kod Ljiga.

Deonica autoputa na Koridoru 11, od Obrenovca do Uba duga je 26,2 km, a od Lajkovca do Ljiga 24 km. Na prvoj deonici biće izgrađeno 14 mostova i jedna saobraćajna petlja kod Uba, dok ce na drugoj biti 16 mostova i jedan tunel.

Učešće srpskih preduzeća u realizaciji tog posla, kako se očekuje, iznosiće najmanje 40 odsto.

Vlada Srbije je 16. oktobra usvojila predlog zakona o zajmu od Eksim banke Kine vrednom 301 milion dolara za gradnju Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga. Ukupno je za taj projekat planirano 333,7 miliona dolara, racunajuci i 10 odsto učešća Srbije.

Kredit je dobijen po povoljnim uslovima, na 20 godina, uključujući i period počeka od pet godina, sa fiksnom kamatom od 2,5 odsto godisnje.

Ministarstvo građevine je ranije najavilo da ce kineske kompanije koncesiono graditi delove Koridora 11, od Surčina do Obrenovca i od Preljine do Pozege. Domaće firme već grade deonicu od Uba do Lajkovca, a radovi se finansiraju iz budžeta.

Takode, na Koridoru 11 se gradi i autoput od Ljiga do Preljine, gde je angažovana azerbejdžanska firma Azvirt, a radovi se finansiraju iz azerbejdžanskog kredita.

Sve su to deonice budućeg autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom, koji je deo takozvanog Koridora 11. Taj putni pravac treba da poveze Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju rutom Bukurest - Beograd - Bar - Bari.

Deonica auto-puta E763 gradiće se u punom profilu i imaće 30 mostova, dve petlje i tunel duzine 990 metara.

Vrednost investicije, izgradnja dve deonice auto-puta ukupne dužine 50 kilometara, iznosiće 333,7 miliona dolara.