Marko Jarić je sin nekada odličnog košarkaša (Srećka), ali nikada nije bio "tatin sin".

Otišao je u Grčku sa samo 18 godina i mukotrpnim radom gradio svoj put, od Peristerija, preko oba, u to vreme jaka kluba iz Bolonje, do NBA lige, u kojoj se zadržao sedam sezona.

Paralelno je imao avanture sa brojnim lepoticama iz zemlje i inostranstva, da bi venčanjem sa brazilskom supermanekenkom Adrijanom Limom ostvario san miliona muškaraca iz celog sveta.

Brak, iz koga je dobio ćerke Valentinu i Sijenu, a pogotovo razvod koji je usledio pet godina kasnije, učinio ga je "vrućom" temom za tabloide, protiv čega je generalno nemoćan, ali je makar pribegao Twitteru, kao sredstvu da se čuje njegov, autentičan glas protiv i brza reakcija.

"Mislim da su srpski mediji stvarno skrenuli sa neke normalne putanje. Oni dosta kroje sudbinu naše zemlje. Narod ih čita, a ne postoji nikakva kontrola. Na delu je neka vrsta maltretiranja od strane medija. Pročitao sam čak da je čovek kome je ubijena ćerka bio ucenjivan, da nisu hteli uopšte da objave njegov intervju ako im ne da malo više podataka. To je katastrofa", kaže Jarić (35).

Na Twitteru se oglašava i po drugim pitanjima, kritikuje i državu i naš mentalitet i navike...

"Ja sam sportista i imao sam sreće da rano odem iz zemlje i sam napravim svoj uspeh. Zato mislim da nema potrebe da se suzdržavam da nešto kažem, jer to je moje mišljenje. To što ću nekoga povrediti tako što ću reći istinu - istinu po mom mišljenju, ne mora da znači da svi treba da se slože - to je njihov problem. Celog života sam se borio da nešto napravim, da bih mogao da kažem ono što mislim".

Osvajač zlatne evropske i svetske medalje u uzastopnim godinama početkom 21. veka, nije optimista ni po pitanju oporavka srpske košarke, naročito klupske.

"Da ćemo uvek imati talentovane igrače, to sigurno da. Ali, ovo što se događa u našem sportu, to mešanje politike, mržnja između Zvezde i Partizana, to što stranci igraju glavne uloge dok naši klinci ređaju vrhunske rezultate... Ja ne znam gde mi mislimo da oni igraju?"

"Najjači klubovi jure rezultat, trude se da izbore plasman u Evroligu i to jeste važno, ali ako su ti momci završili kao prvaci, ili među prva tri na velikim juniorskim takmičenjima, to znači da su oni uz jedan period strpljenja spremni da igraju i za seniore, ako im daš malo šanse da pokažu šta znaju".

Mesto na kome treba raditi suprotno - dakle, NE podmlađivati ekipu, po njegovom mišljenju je reprezentacija.

"To je naš problem, ne samo u košarci, nego i u fudbalu. Naši treneri kao da u podmlađivanju unapred traže alibi za neuspeh, umesto da dolazimo na takmičenja u najjačem mogućem sastavu, kao svi drugi. Da pokušamo nešto da napravimo, pa ako ne uspemo, ne uspemo, ali bar znamo da smo bili kompletni i da je to realnost. Dok sam ja igrao, uvek je bilo tako. Mislim da je Sale postupio malo ozbiljnije i da je pozvao igrače koji stvarno mogu da odrade najbolji posao u ovom trenutku".

Jarić je u petak iznenadio i Đorđevića i druge svoje prijatelje iz stručnog štaba pojavljivanjem u hotelu "Nazaries".

Samo se javio da je doputovao u Granadu sa ostrva Formentera, nedaleko od planetarno popularne Ibice... ("Kada im se završi sezona, italijanski i španski fudbaleri idu ili na Formenteru ili u Majami", pojasnio nam je tim menadžer "orlova" Nebojša Ilić)

"Došao sam da ih podržim. Na Saletu je veliki pritisak i sigurno mu neće biti lako. Napravio je veoma hrabar potez, jer nekome sa takvom reputacijom eventualni neuspeh može samo da naškodi - i njegovoj daljoj karijeri i slici koju je o sebi stvorio kao igrač, kada je mnogo toga lepog doneo našoj zemlji. Svi bi trebalo realno da sagledamo domete ove ekipe i uzdržimo se od pravljenja pritiska. Na papiru nismo među najkvalitetnijima, ali uz malo sreće ko zna dokle možemo da dođemo".

"Vidim da je atmosfera super i da su igrači mentalno na istoj stranici. Razumeju trenera, razumeju se među sobom i ta hemija je po mom mišljenju važnija za ekipu od individualnog kvaliteta".

Jarića za Granadu ne vežu lepe uspomene, jer je 2007. bio član "Mokinih moskitosa", koji su Eurobasket završili bez pobede u grupi. I tada je selektor bio bivši as, ali bez pravog, svežeg trenerskog iskustva.

Marko ističe da na to treba gledati iz potpuno suprotnog ugla i da "takvi mitovi i postoje da bi se rušili".

"Igrali smo tada sa Rusijom, koja je kasnije postala prvak, Grčkom i Izraelom. Prvo smo izgubili od Rusa i dobro se sećam da mi je Moka Slavnić pred Grčku rekao da je to važna utakmica, ali da je najvažnije da posle pobedimo Izrael i prođemo grupu. Čak je planirao da možda odmori mene i Gurketa, da ne igramo 100 odsto da bismo bili spremni za Izrael".

"Mi smo, naravno, krenuli u stilu, 'ma pobedićemo, razbićemo Grke' i dogodilo se tačno ono čega se Moka pribojavao. Od Grka smo izgubili u produžetku, nesrećno, uz neke diskutabilne sudijske odluke, ja sam sledećeg dana primao infuziju zbog malaksalosti... Nismo imali energije da odigramo dobro protiv Izraela. Bili smo favoriti, ali smo i to izgubili i tragično se vratili nazad".

Indijanapolis 2002. za njega ostaje kruna karijere i osećaj euforije koji se ne zaboravlja...

"Sve je u to vreme bilo drugačije nego sada. Po povratku u Beograd maltene nije mogao avion da sleti, koliko nas je ljudi čekalo. Pa duž autoputa... Da se naježiš šta smo sve doživeli".

Ko se još danas seća da smo do te titule prvaka sveta stigli posle dva poraza u prvih pet utakmica, pa da smo protiv Turske igrali "biti ili ne biti" meč za plasman u četvrtfinale, gde smo potom srušili američki tim.

"Bili smo na poraz od eliminacije i uvek ćemo biti! Bili smo stvarno dominantni samo 2001. na Evropskom prvenstvu u Turskoj. Odigrali smo fenomenalno i to je bilo jedino prvenstvo kada niko nije ni pomišljao da možemo da izgubimo. U Indijanapolisu smo počeli loše, pa se skupili kada je bilo najvažnije".

U Španiji će titulu braniti podmlađeni sastav SAD, koga Marko Jarić smatra drugim favoritom turnira.

"Gledao sam Špance pre neki dan i oni mi na papiru deluju kao veći favoriti od Amerikanaca. Ali, mislim da je ovo prvenstvo na kome svako može da iznenadi".