Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić najavio je danas da će struja u Srbiji poskupeti, ali nije precizirao kada, ni za koliko. Kaže, neće biti skuplja za 30 odsto. U NBS radili porojekciju sa 12 odsto.
Iako se ministar nije odredio koliko će struja poskupeti, što je i normalno jer Vlada po zakonu ni ne bi ni smela da utiče na formiranje cene, iz Narodne banke Sribije dolaze nagoveštaji o kom se obimu radi (VIDI OKVIR). Podsetio je da je procedura poskupljanja takva da Elektroprivreda Srbije (EPS) podnese zahtev Agenciji za energetiku Srbije, koja zatim razmatra i odobrava poskupljenje. Struja u Srbiji je poslednji put poskupela avgusta 2013, za 10,9 odsto za domaćinstva, a 12,8 odsto za privredu. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da najavljeno poskupljenje struje neće prouzrokovati rast inflacije izvan planiranog koridora od 2,5 do 5,5 odsto. Tabaković je rekla da je međugodišnja inflacija trenutno 2,1 odsto, a pri projekciji NBS od 12 odsto poskupljenja struje do kraja godine, inflacija neće porasti izvan planiranog koridora uopšte a niti se preliti na rast cena prehrambenih proizvoda do kraja godine. Ministar je najavio dodatne popuste za one koji redovno plaćaju račune za struju. On je rekao da će ostati popust od pet odsto za sve koji redovno plaćaju račune i dodao da Ministarstvo planira uvođenje dodatnog popusta za one koji smanje potrošnju u roku od tri meseca. Antić je najavio mogućnost i povećanja besplatnih kilovat sati struje za socijalno ugrožene građane. Do sada su socijalo ugroženi imali pravo na do 250 kilovat sati struje besplatno mesečeno, a, po Antićevim rečima, "postoje slučajevi gde jako siromašni troše puno struje", zbog čega se planirana povećanje kvote besplatnih kilovata. On je naveo da je "stres-test" pokazao da, ukoliko Rudarski basen "Kolubara" i ostali ugljenokopi rade punim kapacitetom, Srbija neće morati da uvozi struju. Ministar rudarstva i energetike rekao je i da će ispumpavanje vode iz poplavljenog kopa Tamnava - Zapadno polje RB "Kolubara" početi 10. septembra, a po tenderu rok da se taj posao završi je 90 dana. Antić je rekao da u podzemnom skladištu gasa "Banatski dvor" ima više od 450 miliona kubnih metara gasa što daje stabilnost u slučaju krize, ali da ti nije dovoljno da se obezbedi puna potrošnja u zimskim mesecima. AGENCIJA: POSKUPLJENJE NE SME BITI ZBOG POPLAVA Iz Agenciju za energetiku (AERS) kažu da kod njih nije stigao zahtev iz EPS—a za saglasnost za korekciju cena električne energije, rečeno je danas Tanjugu u toj agenciji. U AERS-u su objasnili da kada EPS uputi zahtev za promenu cena struje, Agenciji treba najduže mesec dana da proanalizira i oceni opravdanost tog zahteva i da, kao regulatorno telo, da saglasnost za korekciju cena struje. Ta procedura, kako su istakli, traje zavisno od kvaliteta zahteva i podataka koje EPS dostavi Agenciji. U AERS-u su naveli da, i pored raznih spekulacija koje se mogu čuti u javnosti o poskupljenju struje od 10 do 30 odsto i više, postoji jasna metodologija za određivanje cena struje za javno snabdevanje i da se tačno zna šta može da utiče na njihovu promenu. U te razloge, kako su rekli, spadaju opravdani troškovi snabdevača, kao što su na primer, troškovi uvoza neophodnih količina struje i razni operativni troškovi snabdevača. U Agenciji su kazali da bi troškove, koje je EPS vanredno imao ove godine zbog posledica poplava i poplavnjenih ugljenokopa, trebalo regulisati na neki drugi način, kao što su namirenje obaveza kroz donacije ili kredite, a ne kroz poskupljenje struje. Potrošači ne bi trebalo da dugi niz godina plaćaju veću cenu struje zbog posledica poplava, koje se takvih razmera dese jednom u 100 godina, naglasili su u AERS-u. U tom regulatornom telu nisu unapred mogli da kažu koliko bi za ovu godinu bilo realno da struja poskupi, ali su istakli da bi na to najviše mogli da utiču troškovi nabavke i uvoza struje, ili troškovi angažovanja skupljih elektrana koje bi na zimu mogle da proizvode nedostajuće količine struje. Poskupljenje struje, ukoliko do njega dođe, će se odnositi samo na domaćinstva i malu privredu, jer se ti potrošači snabdevaju strujom čija se cena i dalje određuje po regulisanim cenama a za koje sagalasnost daje Agencija za energetiku. Veliki i srednji industrijski potrošači se snabdevaju na slobodnom tržištu od prošle, odnosno ove godine, i oni već plaćaju struju po tržišnoj ceni, koja je za oko 20 odsto viša od prethodne regulisane cene, koju su plaćali pre početka liberalizacije tržišta struje.
