Danas je u velškom gradu Njuportu počeo dvodnevni samit NATO-a koji se odvija u senci povratka na sukob između Istoka i Zapada, 25 godina posle pada Berlinskog zida.
Na sastanku u formatu "partnera NATO" učestvuje i delegacija Srbije predvođena ministrom odbrane Bratislavom Gašićem.
Ton skupa odredio je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen koji je optužio Moskvu da napada Ukrajinu, dok Kijev i proruski aktivisti za sutra predlažu prekid vatre.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko i glavni lider proruskih aktivista na istoku Ukrajine rekli su danas da će sutra obojica narediti prekid vatre pod uslovom da bude potpisan sporazum o novom mirovnom planu kako bi se okončao petomesečni rat u Ukrajini, prenosi Rojters.
NATO će izdvojiti 15 miliona evra za podsticanje vojnih reformi u Ukrajini, dok će neke od 28 država članica Alijanse, na bilateralnoj osnovi, pružiti finansijsku pomoć Kijevu, najavio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Ruska agencija Itar Tas s navodi da je dobro obavešteni diplomatski izvor objasnio da su NATO i Ukrajina ranije zajednički osnovali četiri fonda za finansiranje reformi i modernizaciju ukrajinskih oružanih snaga u oblasti logistike, borbene kontrole, sajber odbrane, vojnog saniteta i rehabilitacije ranjenih vojnika u oružanim sukobima poslednjih meseci. Isti izvor je naveo da je odluka o dodeli 15 miliona evra Ukrajini usvojena na sastanku Komisije NATO- Ukrajina, dok je desetak država članica Alijanse obelodanilo svoje planove da se pridruže finansijskoj pomoći Ukrajini.
Porošenko je, u obraćanju na marginama samita, napomenuo da prekid vatre zavisi od ishoda sastanka izaslanika Ukrajine, Rusije i OEBS-a u Minsku, planiranog za sutra.
Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je juče mirovni plan u sedam tačaka, posle telefonskog razgovora s Petrom Porošenkom.
Postoji nada da bi sporazum između sukobljenih zaraćenih strana u istočnoj Ukrajini mogao da bude potpisan sutra, na sastanku u Minsku.
U međuvremenu, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izrazio je danas na samitu u Njuportu "umereni optimizam" da kriza u Ukrajini ide ka deeskalaciji, navodi britanska agencija.
"Bilo bi dobro i hitno je potrebno da se na ovim direktnim razgovorima ovde postigne napredak", rekao je on novinarima.
Na marginama samita su se sa Porošenkom danas sastali američki predsednik Barak Obama, britanski premijer Dejvid Kameron, francuski predsednik Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Mateo Renci.
Oni su ponovo osudili Moskvu zbog daljeg otvorenog kršenja suvereniteta i territorijalnog integriteta Ukrajine i složili se da se Rusija mora suočiti sa novim sankcijama zbog svojih akcija, saopštila je Bela kuća.
Obama i Kameron obećali su da će zajednički podržati Ukrajinu protiv Rusije, navedeno je u danas objavljenom zajedničkom saopštenju dvojice lidera.
Francuski šef države Oland je, na početku bilateralnog sastanka sa Porošenkom, rekao da će odluka o eventualnim novim evropskim sankcijama Moskvi zavisiti od razvoja situacije u narednim satima, a odluka će biti doneta sutra u Briselu.
Obama je sa svojih 27 saveznika u Njuportu razgovarao i o tome kako se izboriti sa militantnim aktivistima Islamske države koji su zauzeli velike delove Iraka i Sirije i predstavljaju novu pretnju po jugoistočni bok Alijanse, kao i o tome kako stabilizovati Avganistan kada se snage NATO-a odatle povuku krajem godine.
Delegacija Ministarstva odbrane Srbije, koju predvodi ministar Bratislav Gašić, učestvuje na sastanku u formatu partnera na samitu NATO-a. Učešće na sastanku izuzetno je važno, jer je Vojska Srbije aktivno angažovana u konceptu operativnih sposobnosti, koji je ključni mehanizam za dostizanje interoperabilnosti i razvoj sposobnosti jedinica u mirovnim operacijama UN-a i EU.
Gašić je prvi srpski ministar odbrane koji učestvuje na jednom takvom skupu.
Dvodnevni samit NATO-a obeležen je povratkom na sukob između Istoka i Zapada, 25 godina posle pada Berlinskog zida.
"Svet se drastično promenio i mi moramo da se prilagodimo toj promeni", rekao je generalni sekretar NATO Rasmusen nekoliko dana pre samita, ukazujući na značaj ovog skupa za budućnost Alijanse.
On je najavio da će u Velsu biti doneta odluka o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO u cilju odvraćanja "potencijalnog agresora" koga nije morao da imenuje, jer je bilo jasno da je mislio na Rusiju.
