Ilegalne aktivnosti - prostitucija i šverc droga, alkohola i cigareta - na godišnjem nivou iznose 2,2 milijarde kuna (289 miliona evra), od čega na prostituciju i šverc droga otpada po oko 850 miliona kuna, odnosno 0,28 odsto BDP-a.
Primenom nove metodologije, BDP je u proseku povećan za 1,2 odsto; tako je prema staroj, u 2012. godini iznosio 327 milijardi kuna (43 milijarde evra), a prema novoj 330 milijardi (43,3).
Najveći uticaj na korekciju nominalnog rasta BDP-a ima drugačiji tretman izdataka za istraživanje i razvoj (0,5 odsto), koji se umesto potrošnje definiše kao investicija, kao i uključivanje ilegalnih aktivnosti u obračun (0,7 odsto).
Direktor Držvanog zavoda za statistiku Marko Krištof rekao je da se procene ilegalnog dohotka od distribucije droge temelje se na zaplenjenim količinama, procenjenom učinku policije i cenama droga pri ulasku u zemlju i kod prodaje krajnjim korisnicima.
Prosečni dohodak od distribucije droge za razdoblje 1995- 2012. godina, iznosi 0,28 posto BDP-a.
Vrednost tog dohotka zavisi od vrste i količine i čistoće uvezene droge, vremena nabavke, porekla, transporta, stanja na tržištu i količini pojedinačne kupoprodajne transakcije, i sličcno.
Ilegalni dohodak od prostitucije se bazira na na procenjenom broju prostitutki, broju radnih dana, broju klijenata dnevno i procenjenoj prosečnoj ceni po usluzi. Prosečni ilegalni dohodak ostvaren od prostitucije za isto vreme iznosi 0,28 posto BDP-a.
Krištof je naveo da ovom revizijom, realne stope rasta nisu znatnije promenjene. Najveća promena rasta je zabeležena je 2010. godine, kada je umesto pada od 2,3 odsto registrovan pad od 1,9, kao i u 2009., kada je umesto pada BDP-a od 6,9 odsto zabeležen pad od 7,4.
